Као што сам напоменуо у претходном посту, променио сам позицију серво покретача хоризонталне крме. Како нисам имао времена раније, ево сад пар речи и фотографија о томе.
Још код првог подешавања тежишта модела, било је речи о овој промени. Међутим, из практичних и естетских разлога нисам желео ово да урадим, па чак ни по цену повећања масе модела. С једне стране мислим да код модела са СУС моторима није добро да сервои буду изложени масним издувним гасовима, а са друге стране мени лично не изгледа лепо кад серво вири из контуре модела. Има ту и повећања отпора, али не битног.
Међутим, мени се јавио проблем друге врсте. Најлонска сајла која преноси кретање од сервоа до хоризонталне крме је била предуга и претанка. Због њене изтегљивости имао сам “празан” ход у командном колу висине. Наиме кад серво стоји крма има мали ход у зависности од спољњег оптерећења. Односно кад серво почиње да се креће крма у првом тренутку мирује (има мало кашњење).
Овај “празан” ход омета прецизно летење и поготово ми је сметао код слетања.
Одлука је дефинитивно пала. Неки су ми ову преправку одавно предлагали, неки (Дуле) чак инсистирали на њој и на крају сам преломио.
Имао сам на располагању нов “Hitec”-ов серво, који је по снази и величини одговарао овој намени. На месту уградње сервоа, испод хоризонталног репа, остао је још комад олова од око 65gr. Серво са полугом за покретање крме је имао масу од око 45gr. Ова разлика ми је одговарала, јер сам и онако планирао да тежиште модела померим још мало напред.
Прионуо сам на посао. Прво сам извадио олово, значи морао сам да направим отвор у монокоту.
Следећа радња је била прављење отвора за серво на трупу.
На овом месту је излазила сајла за команду у претходној варијанти, па сам морао да је ишчупам и при томе сам незнатно оштетио труп. Ово је поправљено полистерским китом.
Како нисам имао фарбу, ово сам покрио монокотом.
Бок трупа, на овом месту, је направљен од балзе па нисам могао да монтирам серво директно на њега. С тога сам направио носаче од авио шпера дебљине 2mm и улепио их са унутрашње стране трупа.
На овај начин сам мало увукао серво у труп (максимално колико сам могао). Пре монтаже сервоа, све ивице отвора сам натопио супер лепком, да бих балзу заштитио од масноће из издувних гасова.
Извадио сам стари серво из трупа.
Нови серво сам са пријемником спојио помоћу продужног кабла. Како су конектори сервоа и продужног кабла на неприступачном месту и не могу се контролисати, ову везу сам осигурао термо бужиром.
Кабл сам затим пластичном везицом спојио за оквир трупа на крају кабине. Нисам га превише затегао, али му нисам ни дозволио да ландара и удара у бокове трупа.
Монокотом сам покрио направљени отвор на доњаци трупа.
Направио сам полугу за покретање крме.
И на крају сам све ово повезао.
Овом преправком сам, једним ударцем, убио две муве. Како су показали последњи летови, модел сад много боље слуша команду висине, а и извадио сам последњи комад олова и додатно олакшао модел. Ако се сећате, на првим летовима, је испод репа било 130gr олова.
Још само да кажем да исти “празан” ход постоји и у командном колу правца, али ми, у току лета, не смета па овде нећу ништа дирати.
