RC MODELI AVIONA - SUS > AKROBATSKI MODELI

Sbach 342

(1/10) > >>

coka:
  sbach 342

coka:
 


 Ima tome nekoliko godina, kada sam se  jednog vikenda obreo u Novom Sadu, u modelarskom drustvu.
 Vikendi koje provodim u ovom gradu, uvek  su zacinjeni  jutarnjim kaficama i modelarskim pricama.
 Na poslednjem spratu Merkatora,  tog vikenda, odvijala se prica koja je poprilicno izmenila moj modelarski put, a zasigurno iznedrila temu i povod ovoga teksta.
 Do trenutka kada je Josip Marold, Jole, poceo pricu o ovome avionu, potpuno mi je bilo nepoznato njegovo postojanje.
 Firma Pilot-rc je uvrstila u svoj proizvodni program modele ovog aviona u nekoliko dimenzija.
 U tom trenutku, bio je ponudjen veoma jeftin shiping modela sa motorom, pa smo se povodom toga poprilicno prepustili mastanju.
 Merkao sam verziju od 100’’ sa DLE-om 111 I canister auspusima.
  Ta verzija je u Beogradu trebalo da kosta oko 1200usd.
 Mastanja se nisu ostvarila, a evo zasto.
  Jole je ipak vise bio zainteresovan za Yak 55, dok sam se ja potpuno zaljubio u Sbach u Thunderbolt kolornoj semi.
  Neko vreme nakon toga, u Zen modelu u Budimpesti, imao sam prilike da vidim manju verziju Pilot –RC ovog Sbach-a  za 50ccm motore i veoma sam se razocarao kvalitetom modela.
 Taj model mi je nekako u mislima bio avion koji bi briskao I glancao I uzivao u njegovoj pojavi.
 Naboran monocot, ostre ivice, I podosta arf atributa koji su veoma cesti kod raznih proizvodjaca, doveli bi do toga da bih tim avionom veoma brzo postao nezadovoljan.
 Zatim bih verovatno pozeleo da ga sljustim I presvucem ponovo….tako da sam od cele price , za neko vreme odustao.
 Pre dve zime, negde u ovo doba, pozeleo sam da se pocastim jednim manjim avionom za svakodnevne, brze odlaske na aerodrom.
 Dakle, dovoljno mali da stane u gepek Shevrolet Avea, sklopljen, po mogucnosti, jeftinog setup-a, kvalitetno izradjen, a ipak dovoljno veliki da mogu da se opustim u free style I Imac letenju.
 Merkao sam Yak 55 koji nisam imao nikada prilike da letim, Yak 54 koji sam nekoliko puta leteo i koji je jedna predivna masina, Ekstru….i naravno Sbach-a.
 Ono sto sam uspeo da procitam je jedna interesantna retrospektiva modernih akrobatskih aviona, a to je da je Extra u stvari vise f3a masina, yak 54 odlican 3d avion, yak 55 savrsen 3d avion, dok je sbach mix svega toga, dakle odlican kompromis f3a I 3d masine, mozda najprimereniji imac letenju.
 U Lindingeru je pred novu godinu bila ponudjena varijanta od nepunih 1600mm razmaha krila od firme Planett hobby, za koju sam do tada imao i cuo samo reci hvale.
 Cena modela je bila oko 150e, ali je na popustu, bez mvs-a I sa slanjem, kostao neki e manje.
 Stigao je u Beograd taman neki dan pred praznik, uz novogodisnju cestitku nase voljene nam carine od 50e.
 Secam se prvog utiska, koji sam odmah preneo Bati Stepanovicu….prelepo.




 Kako je vreme prolazilo, uselili smo se u novi stan I prva kutija koja se nasla na stolu je bila bas kutija prelepog Sbach-a.
 Ugradio sam 5 digitalnih DS 821 servoa, I ASP 52 glow motor.
 Cela konstrukcija je veoma klasicna I lepo izvedena.
 Nikakvih problema nije bilo I za nekoliko veceri skoro sav posao je bio gotov.
 Prvi let je obavljen na 13. Maju za Majski aeromiting pre dve ili tri sezone, sada bas ne mogu da se setim.
 Model je bio veoma upravljiv I pokretan, ali je teziste bilo podosta nazad.



 Sledeci izlazak, sa 200gr olova u nosu je doneo mnoge lepe letove, ali je bio evidentan manjak snage.
 Masa modela je bila ispod 2400 gr, Asp je prelepo radio, elisa 11x7 I 12x 6, prelepa poletanja, prelepa sletanja, ali snage je bas falilo u vertikalnim manevrima.




 Verovatno je , aerodinamicki gledano, model imao poprilican otpor.
 Veoma brzo, odlucio sam se da ASP zamenim Saito-m 100.
 Sledece probe bile su veoma zadovoljavajuce I model je leteo kao po sinama.
 Uz to resio sam se olova.



 Ipak, ugradnja cetvorotaktnog motora zahtevala je mala ojacanja kutije koja nosi vatreni zid, kao I malo solidniji nosac motora od onog koji je dobijen u kompletu I na koji je bio pricvrscen ASP.
 Posto je Saito koji sam koristio bio skinut sa Corsair-a, odlucio sam da je najpametnije da probam da potrazim trecu opciju pogona za ovaj model.
 Uz razne konsultacije, narucen je SK3 elektromotor ok 1500w, 520 kv, elise 16 I 17’’, I Yep esc od 60a, uz opciju koriscenja 5i 6s baterija.
 
 Testovi sa baterijom 5s me nisu zadovoljili, jer je baterija bila preteska a 520 kv je bio premali za elisu od 16’’. Veca elisa je pravila I konstruktivne problem jer je bila prevelika za postojeci stajni trap.
 Uz to, na sletanju je previse kocila model, I sve u svemu taj setup mi bas nije legao.
 Ipak, kada sam probao sa 6s lipo baterijama, avion je oziveo.
 Sa 1200w koje sam realno  imao, 6 s 3300 baterijama I 16x8 elisom,
 bilo je zastrasujuce kako se model ponasao.
 Bukvalno sam imao utisak da ubrzava penjuci vertikalno.
 Snage na pretek.
 Uz podosta expo-a na komandama, I tezistem koje je sada bilo veoma lako podesiti pomeranjem baterije, avion je leteo savrseno.
 Savrseno mi je odgovarao za imac I free style letenje dok je 3d letenje, koje uopste nije moje specijalnost, probano  jednom kada mu je Milos (deda Savin) istresao utrobu .
 Njegove impresije, a nadam se ne iz kurtoazije prema meni, bile su veoma pozitivne.
 Jedini mix koji je bio neophodan je bio mix rudera I elevator jer je avion pri letu na noz imao tendenciju da vuce  ka stajnom trapu.
 Napravio sam oko 20 ak letova sa ovim elektro setup-om, sto bi diglo ukupan broj letova celog modela na 40-ak.
 Zakljucak, divan model.
 Pravi mix 3d I imac letenja…ali ono sto je mene najvise privuklo je izgled.
 Definitivno sam zaljubljen u dizajn ovog aviona.

coka:

coka:
 Nisam imao prilike da uzivo vidim pravi Sbach 342, ali sam podosta nasao podataka o njemu.
 Nije ih puno napravljeno.
 Dimenzije su mu slicne kao I kod svih aviona tog tipa, oko 7.5 m razmaha, 300ks, konstruktor je Phillip Steinbach, proizvodi ga firme Xtreme air….sve to I sami mozete pronaci ako vas interesuje.




 Osim moje ljubavi prema njemu, interesantna je zamisao koja me vodila dalje.
 Napraviti sto laksi, bukavlno stedeti svaki gram, model, sa snagom da odnos potiska I snage bude sto blizi 2:1, sa avangardnom konstrukcijom koja ce obezbediti savrsen oblik, povrsinu I krutost konstrukcije, ne obazirati se suvise na cenu projekta.
 Kako to moj profa Zoki Stefanovic ume da kaze “weight is priceless”.
 Evo kako sam to zamislio.
 Kako se ideja pretvarala u delo, doslo je do jake zelje za komercijalizacijom ovog projekta.
 Ponuditi jos jedan klasican arf model  u arf ili varijanti short kita, bilo je kao otvoriti 17. Pekaru u ulici gde ih ima vec 16, sa idejom da su vase pogacice bolje I manje stetne po gojaznost od komsijinih.
 Izraditi kompozitni model, savrseno ofarban, sa paprenom cenom, kao sto to radi npr CARF, bila je ideja na zdravim nogama, ali postavljalo se pitanje kako izvesti marketing takvog proizvoda kao I kako ponuditi short kit varijantu, koja je po meni mozda I jedini nacin komercijalizacije nekog modela.
 Uz to, napraviti takav model, pa posetiti nekoliko jacih svetskih takmicenja, gde bi naravno trebalo povesti Zaju ili nekog od mladjih “baba roga” pilota….budimo realni, u Srbiji 2015 godine…
 Naravno da je I kolicina novca I vremena za izradu takvog proizvoda ogromna, I sasvim sam siguran da to za sada ne mogu da izvedem.
 Trece je bilo, napraviti nesto potpuno novo, avangardno do te mere da takvo nesto  do sada vecina nije imala nigde prilike da vidi.
Uz to, najlaksa moguca konstrukcija uz savrsene oblike I povrsine aviona.
 I naravno otvoriti mogucnost short kit-a.
 Dimenzija o kojoj sam razmisljao je bila 2m, za pogone 50ccm, medjutim ponuda kapotaza I kabine za model velicine 1870mm, (1/4 pravog aviona), kao I nabavka 7 AGM motora od 30ccm koju smo prosle godine zdruzenim snagama izveli, ucinila je da se opredelim za ovu velicinu modela.
 AGM se na testovima pokazao savrseno, tako da je skupljanje materijala pocelo.
 Ko je pomno pratio moje tekstove, mozda se seca da sam reparaciju jet-a F 15 izveo tako sto sam vertikalne stabilizatore I krila izradio veoma cudnom sacastom konstrukcijom.
 Ta konstrukcija je iziskivala veoma kompleksnu izradu 3d modela za koju sam ja morao da angazujem mog drugara Ivana Adamova.
 Kako se on nakon diplomiranja zaposlio u firmi koja se bavi Solidworks programom, vreme koje je imao za ovakve projekte je bilo ograniceno.
 Njegova zelja I spremnost da ucestvuje u ovome je bila za svaku pohvalu I ja mu se ovom prilikom zahvaljujem, ali pitanje koje sam mu ja postavio pocetkom 2014 je glasilo sasvim drugacije.
 Odlucio sam se da nabavim dovoljno dobar racunar, stampac, 3d connexion misa I da naucim sam da koristim ovaj program.
  Program sam poceo da koristim negde u martu ove godine.
 Uz puno pauza, pre dva meseca poceo sam da se njime veoma ozbiljno bavim.
 Polagao sam na fakultetu nacrtnu geometriju, tehnicko crtanje, …I medju nama, obozavam tehnicke crteze,…tako da mi sve ovo uopstre nije strano, ali za masinskog inzenjera od 45 godina, koji se ovim nije bavio, stvar je veoma sporo napredovala.
 Pre dva meseca kada sam zapocinjao crtanje trupa sbach-a, crtao sam okvire trupa tako sto sam pesacki, olovkom nacrtao plan trupa, I program koristio da nacrtam okvire trupa u 2d.
 Dana kada su rebra bila isecena od predivnog viseslojnog aviospera  koji sam kupio u Model Hu. zapocelo je crtanje horizontalnog stabilizatora.
 Danima sa crtao I crtao I citao tutorijale I gledao you tube.
 Mnoga jutra sam docekao za racunarom.
 Sve mi je bilo na dohvat ruke a opet nicemu nisam mogao prici.
 I naravno jednoga dana, sve su se kockice sklopile.
 Horizontalni stabilizator sam crtao skoro 20 dana.
 Krilo sam nacrtao za dva popodneva, dok sam ceo vrertikalac nacrtao za jedno vece.
 Zatim sam precrtao I ceo horizontalac.
 Zatim je usledilo crtanje hrbata trupa, pa modelovanje trupa…sto bi se reklo, sada je samo nebo granica.
 Ipak, odlucio sam se da jedan potpuno drugi projekat zapocnem u SW-u, a Sbach je sasvim dovoljno dobar I ovakav kakav je.

coka:
 Naime, ucrtavanje motora, servoa, rezervoara u program, odnelo bi mi jos nekoliko nedelja, a da pri tom kvalitet projekta uopste ne bi bio poboljsan. Potrebno vam je dve –tri veceri da ucrtate servoe u konstrukciju, pri tom za 15 minuta ce te sve to iseci na licu mesta skalpelom I testericom.
 Pri tom nacrt je nacrt a uzivo izrada modela je nesto sasvim drugo.
 Greske su neminovne kada to prvi put radite.
 Ostavicemo takve stvari za neka druga vremena kada vremena bude na pretek.
 Drugi covek koji mi je bezrezervno pomogao je Nikola, moj drugar, koji je na svom laseru isekao sve delove. Kvalitet I pozrtvovanje, kao I ucinjena cena, dostojni su da ga pomenem svaki put kada budem predstavljao ovaj projekat.



 Kada je sve bilo spremno, zapeo sam kod pakovanja file-a za secenje.
 Jedna poseta Mise iz Kg I njegove lepse polovine, ucinili su od mene coveka koji je imao na fleshu ceo projekat, spreman za secenje.
 Reci hvale ne mogu izraziti moju stvarnu zahvalnost.
 Ja vise nisam neko kome su dali rucak, ja sam neko ko zna sam da ga ulovi I spremi.






 Evo sta su bile ideje prilikom izrade ovog modela.
 Koristio sam model koji imam, ali uvecan za 20%.
 Sve elemente sam uporedio sa izgledom elemenata pravog aviona, tako da je model koji pravim veoma blizak pravom avionu.
 Po pitanju letnih povrsina, sve su izradjene sacastom konstrukcijom.
 Ocuvanost profila je 100 procentna, jer su slobodne povrsine planka izmedju elemenata saca 40x40mm na krilu I 30x30mm na repnim povrsinama.
. Krutost, savrsena.
 Masa, zanemarljiva.
 Kolicina balze za izradu modela-enormna.
 Na svu srecu, osim balze, malo sta drugo je potrebno.
 Profile koje sam koristio su Epler 168 I 169, koji imaju veoma blagu krivu u dijagramu Cz-alfa,kod kriticnog napadnog ugla.
 Poboljsanje snap roll karakteristika dobicu promenom ostrine napadne ivice.
 Aeroprofili repa su naca 008 jer sam se  zbog velikih kormila plasio da bi epler koji zahteva veoma tacno odradjenu povrsinu,  ucinio vise zla nego koristi.
 Epler na krilima je konstruisan tako da daje manji otpor u normalnom letu na malim napadnim uglovima, a pri tom ima nesto veci kriticni napadni ugao od naca 0012.
 Time bi otpor celog aviona trebao da bude manji, a finesa veca.
 Aeroprofil na kraju krila, epler 169, je 14% relativne debljine dok je u korenu 168 sa 12% relativne debljine.
 Razlika u kriticnom napadnom uglu je 1 stepen I to bi trebalo da omoguci da avion u bilo kakvom manevru, 3d ili huveru, uvek zadrzi nosenje na krajevima krila, iako krila nisu geometrijski vitoperena.

 Kapotaz I kabina koji su kupljeni ce biti iskorisceni za prototip, ali ce posluziti I za izradu kalupa, jer su geometrijski potpuno tacni u odnosu na pravi avion.
 Konstrukcija trupa je razlicita od onoga kako se prave modeli danas.
 Koriscenje sper stranica gde imate sper koji vrsi ulogu stringera, t.j poduznica trupa, je sa inzenjerske strane katastrofalno lose resenje.
 Ovo sam morao da izjavim, potpuno svestan da guram prst u oko svim Sebartima, Goldwinzima, Hangaru 9, QQ, Planet hobbyju, Pilot rc-u I svim ostalim zvucnim imenima.
 Cast izuzetcima kao sto su Extreme flight.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page