RC MODELI AVIONA - SUS > JET MODELI

Ekip 2.deo

<< < (4/15) > >>

coka:
 Poslednji  test je bio izveden po idealnom danu.
Naravno da smo dosli napeti, toliko da smo cak pricali o politici, sto ne pamtim da smo ikada radili. I naravno, zakacili se…
 Vece pre toga u poseti mi je bio Misa iz Kragujevca koji se zacudio kako izgledam. Kada sam se I sam pogledao u ogledalo, I sam sam se zacudio.
 Podocnjaci, bore, I onaj izbezumljeni izraz lica.
 Vec dugo nisam bio na letenju mojih drugih modela I poceo sam da se pitam, da li modeli jos uvek lete?
 Ima li jos uvek radosti I uzivanja u hobiju kojim sam se bavio 40 godina?
 Ipak, cekao nas je posao.
  Proba motora je bila savrsena I OS max je radio kao nikada do sada.
 Upravljivost na zaletanju odlicna.
 Vetar savrsen.
 Sa nama je bio I nas drugar Toma, koji je osim velike ljubavi prema avionima, kao sto sam vec rekao,bio I nas snimatelj.
 Odtaksirao sam 50-ak metar niz pistu I okrenuo letelicu ka sebi.
 Poletanje sam zapoceo ovako jer sam imao ideju da pustim letelicu da trci dovoljno dugo da se sama odlepi od zemlje sa minimalnim otklonom dubine.
 Motor je prihvatio bez oklevanaj. Nakon 50-ak metar, bas pre nego sto me letelica prosla, navukao sam malo elevator. Sa tim otklonom protrcao sam jos 30-ak metar I letelica se prelepo odlepila.
 Imao sam odlicnu brzinu, perfektan ugao penjanja. Na visini od metar dva, letelica je pocela da se naginje u desno I poceo sam da dajem kontru elerona., ali nista se nije desilo. Setio sam se svega sto se u proslim probama desavalo, I cim sam poceo da korigujem ruderima, letelica je poslusala.
 Po prvi put video sam letelicu naspram plavog neba I bio je to predivan prizor.
 Pomislio sam, “boze, pa to leti”.
 Izvrsio sam desni zaokret I imao sam utisak veoma stabilne naprave, ali ne sa bas prevelikim viskom snage. Ipak kretao se relativno brzo, peo, bio sam zadovoljan.
 Lep deo price oko ovog leta se tu I zavrsava jer je vec u sledecem trenutku rep poceo da visi, sto je bilo propraceno ostrim pikeom koji sam izvukao na nekoliko metar od zemlej drzeci punu navucenu komandu.
 Ova pojava se ponavljala I bila je sve izrazenija.
 Instiktivno, poceo sam da letim jedan korak pre letelice, tako sto sam pre nego sto rep pocne da visi vec gurao palicu od sebe a nakon toga pocinjao da vucem na sebe.
 Na taj nacin napravio sam ceo krug.
 Gledajuci sa strane osim blagih oscilacija nista nije bilo vidljivo, ali broj komandi koje sam davao bio je enorman.
 Kada sam usao u pravac piste I dovukao se na nekih 2-3 metra iznad piste, smanjio sam gas na trecinu. Sledece dizanje nosa nisam uspeo da ispariram I zavrsilo se slomom uzgona,  ostrim pikeom na nos I lomom.
 Napravili smo ceo let, ali ne uspesan.
 Na nesrecu, nakon samog poletanja, Toma je izgubio letelicu iz kadra I do kraja leta na snimku cuje se samo zvuk I vidi plavo nebo.

Trisina ideja je bila da za sledeci put napravimo veci rep, izmesten iz senke struje trupa, kao sto je ruski prototip I imao, ali ja vise volje nisam imao.
 To je bio kraj.
 Za letelicu nas niko vise nikada nije kontaktirao.
 Zavrsio je u podrumu kuce moje majke, neopisivo podsecajuci na ruski prototip od 9t.
 Izvadili smo svu opremu iz nje . Mali prototip je takodje, nikada stvarno ni ne isproban, zavrsio u kutiji kod Trise, na kome je raspodela I preostala.

coka:
 Nakon dva dana spavanja, otisao sam jednog radnog dana na 13.maj, aerodrome gde obicno letim.
 Bilo mi je potrebno da vidim da li jod uvek uzivam u modelarstvu.
 Na svu moju srecu, napravio sam 5 predivnih startova sa malom E-flite-ovom extrom koju sam tada po prvi put I poleteo.
 Volja mi se brzo vratila.




 Svi smo se brzo vratili u svakodnevicu.
 Sacekala nas je gomila neplacenih racuna, I kucnih obaveza, ali nakon nekog vremena, zivot se vrati u normalu.

 Ponekada uz kafu, Trisa I ja I dalje pomenemo ovaj projekat, ali uglavnom se na tome zavrsi.
 Ostali smo dobri, mozda I bolji drugari, dok mogu kazati da je ovaj projekat progutao neka druga prijateljstva.
 Sa druge strane, jedne veceri kada smo po ko zna koji put pripremali letelicu za let, a toga puta sa drasticnim manjkom parceta belog monokota,  na prozoru se pokazalo lice Mise iz Kragujevca, koji je u ruci nosio belu rolnu.
 Dosao je iz Kragujevca, jer je znao da mi je nesto potrebno.

 Trebalo mi je podosta vremena da se odlucim da ovu pricu napisem jer je jednostavno bila skupa I mucna.
 Dok se desavala, izazivala je I podsmehe a sigurno je da postoji I razlicito vidjenje ove price.
 Da bih krenuo dalje I da je ne bih zaboravio, a da pri tom izvucem neke pouke iz nje, morao sam da je napisem.
 Pri tome, suvise je velika da bi nemo pala u zaborav.

coka:
 Pre nekoliko dana, uz pomenutu kafu, sa mojim drugarom, poceli smo da pregovaramo  sta I kako preraditi na letelici za sledecu probu.
 Od bolnih iskustava mozda su samo gora ona nezavrsena bolna iskustva.
 Tako je I zapoceto pisanje ove price.

sasa:
Zabole me glava  :sljus
Cestitam ti na upornoscu i na volji  :)aplauz :)aplauz :)aplauz
Oni koji te znaju,svesni su da je ovo tvoj uspeh a ne neuspeh.
Ovo sto si ti ovde uradio i pokusao da je letis ni jedan od nas ne bi.
Jos jednom,iskrene cestitke  ()-() pa da uskoro pijemo kokakolu  :hehe

POZDRAV DRUZE

misha:
Cela prica oko izrade ovog modela, lici pomalo na nemogucu misiju.
Imate jednacinu koju treba da resite, mnogo nepoznatih, a nijednu poznatu vrednost.
Najveca cena ulozena u ovaj projekat je cena vremena. Vreme koje je potroseno na
izradu ovog modela koje je uzrokovalo odvajanje od porodica, neprospavane noci,
to je ono sto je nemoguce je vratiti. Cesto sam tih dana bio u Beogradu i svracao da vidim kako
napreduje izrada. Model je izgledao neverovatno lepo uzivo. Mozda i previse lepo i pedantno za
probni model. A samo zacrtani rokovi i svi problemi koje ste mogli procitati u Cokinim tekstovima
su doveli do toga da sam se, mislim da je to bilo dan prez zadnju obavljenu probu, zabrinuo i za njihovo zdravlje.
Coka je izgledao bar 30 godina starije, neuredan, odsutan...

Zao mi je sto ova prica, bar za sada, nema srecan zavrsetak, ali mozda je i tako boje.
Ne sumnjam da bi ova ekipa mogla napraviti ovaj model, i napraviti nekoliko uspesnih letova, ali
za ovakve poduhvate ipak je potrebno mnogo vremena, jos vise novca i mora biti projekat koji nije hobi
vec stalni posao.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page