RC DRUŽENJE > SKUPOVI / TAKMIČENJA / OKUPLJANJA

Novi Sad, modelarska sezona 2015.

<< < (27/52) > >>

Gabor:
Cele nedelje smo pratili prognozu, i nadali smo se da za vikend neće  biti lošeg vremena... Kako je Mirče napisao, došao je trenutak da poletim Thunderbolta... Ali, o tom, potom...

I danas je bilo dosta modelara, RC pilota na Čenejskom aerodromu. Čika Dule sa SU-31...



Bata sa Extra i sa helikopterom



Sale isto sa helikoperom i sa malim 3D modelom

Gabor:
Golub sa Easy Glider, Julije i Nebojša sa već viđenim modelima





Dejan sa Su-31, i Bojan sa quadcopter, a mi, sa helikoperima i sa P-47 Thunderbolt

Gabor:
Da, posle tri godine, otkad je model P-47 u mom  hangaru, nisam ga poleteo... Sad su se sklopile kockice, i došao je trenutak, da ga iznesem na Čenej, i da ga poletim



Naravno, i Mirče je došao sa nama, ipak, bio je to njegov model, i svaka preporuka mi je dobrodošla u vezi letenja WWII scale modela



Ne mogu da vam kažem da mi je bilo sve jedno... Noge su mi se tresle kad sam ga istaksirao do početka piste, malo spustio flapsove i dok sam se oklevao, da li da ga poletim. Ipak, rešio sam da je modelu mesto na nebu. Polako sam dodavao gas, održavao sam pravac, i model je počeo sam da se diže posle nekih 15metara... Prvi krug sam napravio sa ispuštenim točkovima, a posle sam ih uvukao... Posle neki 8-9 minuta, sledelo je sletanje. Mirče pored mene, čisto da isprati gde, šta radim. Prvi prilaz, točkovi napolju, flapsovi skroz spušteni... polako oduzimanje gasa, i kako je u velikoj knjizi napisano, model sleti...  Da vam ne kažem, da sam skoro pa skako od radosti.



Utisci su više nego pozitivni, još sve treba da mi slegne, pa ću napisati i duži tekst. Biće i još dosta fotografija, kao i video snimak...

Nastavak, sledi...

mirce:
Posle dve godine ponovo sam bio na na Čenejskom aerodromu.
Povod, Gabor me je zvao da idem sa njim i da mu pomognem oko prvog samostalnog leta sa Thunderboltom.
Drage volje sam prihvatio poziv, otišao do Bečeja i potom sa njim i ekipom došao na aerodrom.

Baš sam se radovao odlasku na Čenej.

Iskreno, pomalo sam strepeo kako će proći letenje Thunderbolta.
Gabor dobro leti, ali ovo je velik i težak model i u vazduhu se ponaša malo drugačije od modela koje je "flajao" do sada.

Leteo je Gabor P 47 pre dve godine, no tada sam ga ja poletao i sletao. Zato sam i pristao da idem danas, ne bi li mu sa savetima malo olakšao prvi samostalni let.

Veoma bih bio tužan da se Thunderboltu bilo šta desi.
Mnogo rada, ljubavi, lepih uspomena je utkano u taj model. Sem toga, modeli koji su finiširani sa mnogo detalja, skoro da ne mogu da se okrpe a da se ne vidi. U tom slučaju, praktično ceo postupak finiširanja radite iz početka.

Kako god, pre prvog leta Gabor i ja smo popričali šta i kao da odradi.
Hodovi komandnih površina su bili dobri, hodovi flapsova takodje, tako da nije bilo razloga da se bilo šta ne planirano desi.
Thunderbolt hoće na poletanju da vuče u levo, mora se parirati vertikalcom. To je bio prvi detalj koji sam mu rekao.
U vazduhu nema "zezanja" sa gasom, jer ako ovaj P 47 krene u stoling, tu nema "dodavanja" gasa i izvlačenja. Ovo nije "Sabrat" ili stiroporac...

Najvažniji savet koji sam mu mogao dati je bio oko sletanja, kako da pridje, kada da spusti flapsove, oduzme gas...


Prvo poletanje je prošlo savršeno, P 47 je rulao pravo kao po šinama, možda se malčicko ranije "odlepio" od piste, a ja sam tada samo kazao Gaboru da doda još gasa, za svaki slučaj...

Kad je model bio u vazduhu, trapovi su ostali duže spušteni nego što treba.
Ima razlike u letenju i ponašanju modela sa izbačenim i uvučenim točkovima.

U vazduhu se Thunderbolt ponašao perfektno, u par navrata sam opet rekao Gaboru da doda malo gasa. Ne sme da se zeza sa malom brzinom..

Posle pet minuta došlo je vreme da se sleće. Prvi prilaz je bio visok, zadnja dva zaokerta bila su bliže nego što bi trebalo da se izvedu.
Thunderbolt je težak i ima popriličnu brzinu čak i kad motor radi na leru.
Inače, Zenoah 62 je radio perfrktno.

Iz drugog pokušaja, sa malo daljim prilazom, sa skroz spuštenim flapsovima i skroz oduzetim gasom sletanje je bilo savršeno...

Bitno mi je bilo da Gabor "skonta" kada šta treba da odradi, kad da spusti flapsove, kad da oduzme gas, kad da model pred zemljom "navuče"...
Sve to je moj drug iz Bečeja odradio savršeno i ovim putem mu svim srcem čestitam na uspešnom "maidem flight"-u i želim mnooooooogo ovakvih letova.

E, posle toga, se Gabika opustio, pa je "pao" drugi start (ja (nepotrebno) stajao pored za svaki slučaj), a za treći i četvrti više me nije ni zvao... ;namig


Predivan utisam prvog samostalnog leta, pokvario je Bata koji je uspeo da elisom svog modela udari u kraj krila na Thunderboltu i da ga ošteti.
Sreća u nesreći je da je elisa udarila sam kraj krila, jer da je bilo malo desno stradao bi eleron, a malo više desno, trup, pa bi to onda bio problem.

Kako će Gabor i Bata rešiti "problem" ne znam, a i baš me i ne interesuje.


Sad ćete kazati da opet "pametujem", ali situacija kojih je bilo danas, nije bilo nekada.
Znate, kako god da vam ovo zvuči, ali znao se red i kad neko nešto uradi kako ne treba na to mu se skretala pažnja.

Danas, Gabor leti P 47, a u vazduhu stroporac. Sad, nije mu dosta svog uzbudjenja i pažnje usmerene na svoj model, nego treba i da pazi na onog drugog.
Nema smisla...
Kad se lete ovakvi, veliki, teški, skupi modeli, ostali su prizemljeni i gledaju.

Nekada smo svi leteli jedan po jedan, a modeli kojima treba manje prostora ili jedrilice su letele zajedno.
Thunderbolt, čika Duletov Sukhoi, Golubov Zero, dogodine moj G2, su modeli koji su brzi, i traže više mesta.
Kad se "sranje" desi, onda šta?
Bata je rekao izvini, seo u juga i otišao kući...

Gabor je popizdio, ja sam takodje bio van seba (zato ovo i pišem).
Znate, pravio sam ovaj model godinu dana, uložio ogroman rad, trud, energiju, ljubav, pa gde je sva zajebancija oko nabavke delova itd...
Leteo sam P 47 150 puta, 300 puta ga stavljao i vadio iz prikolice, vodio računa i sve to skoro bez oštećenja, prodao ga Gaboru za ozbiljna pare, ovaj ga držao zaključang u posebnoj sobi, prekrivenog čaršavom, nabavljao baterije, regulatore napona, pripremao se za ovaj dan mesecima, sve prošlo savršeno i onda dodje neko i napravi ti štetu.


Problem kog ovakvih modela je taj, što se oni ne mogu zakrpiti tako da se ne vidi.
Ima mnogo detalja, nitni, vederinga i to se ne popravlja tek tako...
Drugo, jednog dana kad prodaješ model treba da objašnjavaš šta je bilo, a i model gubi na vrednosti.
Izvini, nije dovoljno...


Dogodine "Lesi se vraća kući", pustio sam vas dve godine i vidim da "firer" fali.
Iduće sezone ćemo leteti Golubov Zero, Gabor će flajati P 47, nadam se i Štuku, leteće Galebovi...
Trava će cele sezone biti podšišana kao danas i znaće se red...

Ova priča važi i za čika Duleta, koji je danas opet u par navrata leteo nisko iznad glava i kola...
Brate, zalegali smo da se spasemo...

Sa druge strane, čestitam mom "drugu caru" na par veoma uspešnih letova (sem tih egzibicija), motor je radio savršeno, poletanja su bila super, a i sletanja...
Verujem da mu je srce veliko kao kontrolni toranj na aerodromu. I treba da bude, 82 godine, nije šala...


I na kraju, upoznao sam neke nove modelare, video stare drugare, proveo prijatan dan na aerodromu.

Gaboru još jednom čestitam na uspešnim letovima, nadam se da će mu ovo dati novi "vetar u jedra" za završava Štuku.

Veliki pozdrav iz Sente

 (pijemo)



 

Gabor:
Hvala, hvala i hvala!!!



Šta da se radi, vrh krila će biti saniran... Jest biće tu radnih sati i sati, ali...  (___)



U svakom slučaju, treba da postoji jedan dogovor, da kad se uključuju ili pale modeli, da to ne bude u istoj liniji sa parkiranim modelima. Mesta ima dovoljno, a dovoljno je samo metar dva da bude onaj, ko se priprema za poletanje, i šanse da se desi ovako nešto, drastično se smanjuju Eto, zbog male nepažnje desilo što se desilo...

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page