RC DRUŽENJE > SKUPOVI / TAKMIČENJA / OKUPLJANJA

Novi Sad, modelarska sezona 2015.

<< < (5/52) > >>

batans:
Vidim da su se obe grupe lepo provele, Gabore sve cestitke za novi avion i da dugo uzivas leteci ga.

Gabor:
Hvala Bato!!!   (pijemo)

Gabor:

Gabor:
Posle par telefonskih razgovora, dana 23.04.2015., ukazala nam se prilika da posetimo privatni aerodrom u Bačkom Jarku, blizu Novog Sada. Sa upravnikom aerodroma smo se dogovorili da možemo poneti i neki model, pa i da letimo malo. Od novosađana došli su Bata i Julije, a iz Bečeja, Karolj i ja. Kad smo stigli dočekao nas je upravnik i operater aerodroma, vrlo gostoljubivi ljudi. Iza ograde, ima šta da se vidi... lepo pokošena trava, asfaltna pista, sve linije iscrtane prema hangaru, prema parkinzima za avione. Znači prosto neverovatno  (:sok:)
Posle malog druženja, poleteli smo Yak55, Fournier i Mini Titan, da vide ljudi šta umemo i znamo



Posle su nam pokazali hangar, gde imaju uparkirana 3 aviona Sila 450C, i helikoptere Robinson R44 i Safari. Evo kako aerodrom i pista (asfaltna 650m, travnata 750m ako se ne varam) pogledajte iz ptičje perspektive



Posle nekih sat i po vremena druženja krenuli smo na kaficu, pa kući. Baš sam rekao da me neko štipne, da li je sve to istinito, jer naprosto ne mogu doći sebi da postoji ovako nešto i kod nas, u Srbiji

Ovaj put nismo napravili fotografije, ali nadamo se da će biti još prilike, pa biće i fotografija

batans:
                 Prvo anegdota. Moje modelarstvo pocinje kupovinom RC kompleta u Minhenu. Graupnerova Cesna je brzo sklopljena, motor upaljen, gas i na prvom ivicnjaku sam ostao bez elise. Telefon i molba gospodji koja me je vodila u Conrad da skokne tamo, kupi dva-tri elise i posalje za Novi Sad. Mala pauza a onda, gospodine kako mislite da nosim avionske propelere kroz grad, to je sigurno i veliko i veoma tesko.
                 Backi Jarak juce. Gabor je napravio kontakt, o svemu me obavestio a ja sam predosecao da ljudi ne znaju kojom se to mi vrstom vazduhoplovstva bavimo pa sam insistirao da ponesemo modele. I uradili smo dobru stvar, mislim da su to prvi put izbliza videli i mogli da pitaju.
                  Medjutim zateceni smo bili ipak mi. Toliko da se niko nije snasao da fotografise. Sav trud oko opisa je uzaludan jer je to kompleks kakav do sada nigde nisam video. Veoma ljubazni domacini su nam pokazali sve, od portirnice, preko male ambulante, gostinskog hangara za desetak malih aviona, kontrolnog tornja, radionice za odrzavanje i kontrolu, njihovog maticnog hangara sa letilicama sterilno cistim i apsolutno novim, i na kraju piste sa ogradom, rulnicama, travom kakvu do sada nigde ne videh i betonom na koji smo imam utisak mi prvi stali. Povrsina i nivelacija je takva da bi se "ladno" mogala odigrati partija bilijara. Mislim da smo se svi osecali malo neprijatno. Ne daj boze da je nekome ispala papirna maramica, na tako uredjenom kompleksu, to bi se videlo is svemira.
                   Jos uvek sam pod snaznim utiskom, dzabe bilo kakav opis, to treba videti.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page