RC MODELI AVIONA - SUS > SCALE MODELI

Sig Ryan STA

<< < (30/57) > >>

coka:

  Horizontalni stabilizator sam zapoceo sakupljanjem i prosecanjem svih potrebnih delova.



 Laminiranje napadne ivice je bio sledeci korak.
 Letvice koje sam koristio za napadnu ivicu su bile znacajno tvrdje od ostalih, pa je dobijanje potrebnog oblika, iako je krivina blaga, bilo problematicno.

coka:

  Izrada zaseka u napadnoj i izlaznoj ivici, izvedena je kao i kod vertikalnog stabilizatora, malim turpijcama.
 Interesantna novina je bila ramenjaca, koja se izradjuje laminiranjem tri sloja letvica od tvrdog drveta.
 Letvice su 1.5x6mm (1/16’’x1/4’’).
 U materijalu koji sam poneo, pronasao sam samo jednu od tri potrebne letvice.
 Drvo mi je delovalo kao Bukovina, pa sam na sajtu pronasao komad bukovog spera.
 Od njega su bile izradjene kutije u kojima nam je bila isporucena oprema.
 Oljustio sam  komada jednog sloja sperploce.
 Debljina mu je bila 0.7mm, tako da sam sa svake strane letvice koju sam imao, zalepio po dve letvice izradjene od sloja sperploce.
 Na kraju je sve izgledalo odlicno.

coka:

 

 Postojalo je malo odstupanje plana u odnosu na oznake odstampane na delovima od balze.
 Pridrzavao sam se plana i odlucio da se vise pouzdam u njega nego u oznake.




 Horizontalni stabilizator sam izradio postavljen vertikalno, dakle izlaznom ivicom pricvrsenom za radni sto.
 Ovo je, da pomenem ponovo, metoda preporucena u Sig-ovom uputstvu i na taj nacin su izradjene sve repne povrsine.
 Horizontalni stabilizator je najveci komad Ryan-ovog repa, pa je zato mozda bilo najlogicnije njega jedinog izraditi konvencionalnom metodom, horizontalno na radnoj ploci.

 
 

 Medjutim, rebra su veoma lepo lezala na ramenjaci, a useci u napadnoj i izlaznoj ivici nisu davali mesta gresci, pa sam bez bojazni primenio istu metodu i u ovom slucaju.

coka:

  Iako je krivina napadne ivice bila blaza nego kod ostalih elemenata, mala nesimetricnost mi je nekako promakla, pa sam morao da dodam komad letvice sa spoljne strane napadne ivice na jednoj strani, kako bi spoljni oblik bio simetrican.





 Rebra sam ugradio upravno na izlaznu ivicu.



 Na svakom rebru nacrtao sam liniju tetive aeroprofila (linija koja spaja najistureniju tacku napadne i izlazne ivice), i u toku postavljanja rebara vodio sam racuna da sve tetive leze na jednoj liniji, koju sam kontrolisao lenjirom.

coka:
 

 Kada je sve bilo postavljeno, ugradio sam i napadnu ivicu.

 Centralni deo horizontalnog stabilizatora plankirao sam balzom 1/16’’ (1.5mm).



 Zacudilo me je da ne postoji srednje rebro stabilizatora.
 Plank sredisnjeg dela je  mekan i posto se lepljenje stabilizatora u trup vrsi bas po njemu, cela konstrukcija deluje mekano.
 Ova “mekanost” mi je pomogla prilikom ugradnje stabilizatora u trup, jer se plank ugne gde ga otvor u trupu stisne, tako da u svakom zlu ima i po malo dobrog.

 

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page