RC MODELI AVIONA - SUS > SCALE MODELI

Sig Ryan STA

<< < (2/57) > >>

coka:
                             Kada napunite odredjene godine, pocnete malo vise da uzivate u nekim stvarima i zivotu.


 Ako to sebi mozete da priustite, naravno da ce te pokusati da ispunite sebi one stare, dugogodisnje zelje.
 Tako je, prosle godine, zapocela moja potraga za kit om Ryan-a Sta, firme Sig.
 Zeleo sam kit u savrsenom stanju, ne zapocet i  kompletan, mada su sada takvi  vec uveliko oldtimerski  raritet , dakle, veoma retki.
   Uvek su me interesovali old timer-i, kako automobili, tako i avioni.
 Oldtimer automobile sam imao, restaurirao, pravio…bila  je to velika bitka sa rdjom i nabavkom originalnih rezervnih delova.
 Sada je moje interesovanje  usmereno ka modelima.
 Godinama me  privlace poneki kultni modeli  aviona iz  starijih epoha.
 Curare, Blue Angel, Eu1a, Midle Stick, Chicco, Magic,Kwik fly, Flair-ov Fokker DR1…..i naravno Sig-ov Ryan.
 
 Naravno da sam se  pitao kada nabavim takav kit,  sta se desilo sa balzom i ostalim materijalom nakon 40-ak godina stajanja.
 
 Posto se  nakon podosta vremena nista interesantno nije pojavilo, kupio sam  u Americi nekompletan kit, ali sa planovima i svim plasticnim delovima.
 Kako to obicno biva, cim sam kupio taj kit, na Nemackom ebay-u se pojavilo ono sto sam, u stvari, trazio.
 Zacudilo me da se ono sto sam oduvek mislio da cu pronaci u Americi, gde je i proizvedeno, pojavilo u Evropi.
 Netaknut, savrseno ocuvan komplet.
 Broj ucesnika je bio veliki, a tako se i konacna cifra izrodila.
 Nadigravali smo se do poslednjih sekundi…
 Neke aukcije dobijem, neke izgubim.
 Ovu sam dobio.
 Ipak shiping DHL om, za 50e,   bio je jeftiniji , laksi, brzi i sigurniji nego da je kit poslat iz Amerike, tako da sam bio zadovoljan celom kupovinom.
 Kada sam u Aprilu dosao kuci na odmor, sacekao me nekompletan kit, dok je nakon nekoliko dana, stiglo ono sto sam godinama trazio.
 Kutiju nije otvarao 47-o godisnjak, vec decak koji je godinama gledao onu stranicu kataloga, mastajuci, a sada napokon, ispunjavajuci sebi staru zelju.
  Srecom,sada sam pored sebe imao petogodisnjaka, koji je pomno pratio otvaranje, ali verovatno ocekujuci da iz kutije izvadimo gotov avion i po mogucnosti popodne odmah odemo sa njim na letenje.
  Pogled zelje i interesovanja vec sada prepoznajem u svome sinu.

coka:
 Nekoliko reci o avionu Ryan STA.
 Fabrika Ryan je veoma stara  fabrika aviona.
 Izmedju ostalog izradili su  “Spirit of St. Louis”, inace avion kojim je Lindberg preleteo Atlantik.
 Ryan STA  je niskokrilac, dvosed, sa “visecim” linijskim motorom.
 Trup je izradjen od metala, dok su sve letne povrsine presvucene platnom.
 Odlikuje ga gomila prelepih detalja, zatega, upornica, karmanovih slivnika, otvorena kabina, kao i potpuno aerodinamicki oklopljen stajni trap.
 Krila su pravougaonog oblika,sa elipticnim terminezonima, opremljena i zakrilcima (flapsovima).
Repne povrsine su povece, elipticnog oblika, dok je nos aviona podugacak, dakle podesavanje adekvatnog polozaja tezista ne bi trebalo da predstavlja problem.
 Avion nije opremljen uvlacecim stajnim trapom i to mi se veoma dopada.
 Model ne zahteva jaku pogonsku grupu.
Modelari ga pogone sa svime od 10-o kubnih glow motora, 15-20 kubnih cetvorotaktnih motora, kao i Dle-om 20, ciju ugradnju mozete videti na RCu.
 Mnogi ih naravno lete i sa elektro pogonom.
 Zbog velikih, pravougaonih krila, model leti kao veliki trenazni avion. Flapsovi su veoma efikasni, a svakako predstavljaju lep detalj.
 Stajni trap je sav u poklopcima i takvih detalja stvarno ima podosta, a u kitu su svi izradjeni od ABS plastike.
 Velicina modela je dovoljna da bude veoma lep i impozantan model i da na sebe moze da primi sve skala detalje koje  pravi Ryan ima.
 Masa od 5 kg, koja cak i ako je nesto  veca na kraju , obecava da bi ovo mogao da bude jedan lep i ne opterecujuc model.
 Pri tome, dimenzije su takve , da se ceo model  jos uvek lako moze spakovati u kola.
 Takodje, velicine je  da se moze okaciti na plafon stana ili kancelarije, bez da svaki put udaram glavu kada prolazim ispod njega.
 Nesto najslicnije njemu je bio Piper Pawnee, firme Hangar 9, koga je moj drugar Bata Stepanovic jedno vreme imao i leteo.
 
 Ryan Sta je koriscen  kao trenazni avion, ali je potpuno sposoban da izvrsi sve osnovne akrobacije.
 Dakle, ako se sve rezimira i neko se zapita :”koja je svrha ovakvog modela”, jedini odgovor koji se moze dati je- UZIVANJE.
 Konkretan Ryan STA super 200, koji je uzet kao uzor pri Maxey Hester-ovoj izradi modela, je Ryan koji je on video na jednom aero mitingu u Americi. Taj avion je prepravljen u jednoseda, tako sto je prednje mesto zatvoreno. Ovo je omogucilo da se kod modela dobije daleko vise mesta u trupu za ugradnju opreme.
 Takodje, ofarban je u prelepu kolornu semu.
 Vlasnik aviona je bio John Gosney.
 Sada, nakon 40 godina od trenutka kada se sve to  desavalo, nigde vise nisam uspeo da pronadjem nista o originalnom avionu ili tadasnjem vlasniku.
  Kada je moj omiljeni glumac Harison Ford, prosle godine imao udes u svom privatnom avionu, avion je bio bas Ryan sta.
 U danasnje vreme, da imate originalnog  Ryan-a, trebalo bi da vam je zivotni standard na nivou jednog dobro placenog Holividskog  glumca.
 Tako da, zarad cele price koju vam ovom prilikom pricam, da zavrsimo sa mojim ubedjenjem da negde ovaj avion jos uvek leti.

coka:
 Da bih zapoceo pisanje o izradi ovog modela, moram se osvrnuti na svoju trenutnu situaciju.
 Vec duze od godinu dana sam na radu u Africi.
 Smesten sam u prelepom kampu, u veoma dobroj kuci, imam svoj mali zivotni prostor.
 Ono sto cenim najvise je  livadica na 50-ak metara od prozora moje sobe, gde letim, skoro svaki dan.




 Sa sobom sam poneo helikopter T-rex 500 i napravio sam stotine letova za to vreme.
 Uz to, na racunaru sam nacrtao nekoliko veoma interesantnih projekata u program  Solid Works.
 To crtanje nisam prestao da praktikujem, ali me u zadnje vreme veoma “zasvrbelo” da nesto pravim, ili modelarim, kako ja to volim da kazem.
Za Novu godinu sam izvrsio servis helikoptera, nakon pada , sa  mnogo studioznosti , truda i ulozenog vremena.
 Ipak, nakon desetak dana, servis je bio gotov, a radni sto, postao je ponovo podloga za lap top.
 Razmisljanja da donesem neki od zapocetih projekata, pala su u vodu kada sam proverio mogucnost transporta nekog od njih.
 Kada dolazim u Afriku, period ostanka je od tri meseca pa na vise.
Za taj period, poprilicno licnih stvari mi treba, tako da jos jedna velika kutija, predstavlja problem.
 Kada se vracam u Srbiju, mnogo sam manje natovaren, a ono sto sam nosio od obuce i odece, mogu i da bacim.
 Knjige su procitane, hrana pojedena, patike pocepane, majce izbledele…
 Dakle, poneti  kit, a vratiti polu gotov model….ideja  je na zdravim nogama.
 Za osnovni  rad, sklapanje drvenarije modela, ne treba neka velika kolicina alata.
 Kada bi se zaslo u sferu izrade detalja i zavrsnice modela, kolicina potrebnih stvari porasla bi poprilicno.
 Spenadle, lepak, rende, ploce za smirglu, klesta, pinceta, scalper….zapravo je sve sto se nekada koristilo pri izradi modela i zapravo sve sto vam treba.
 Ostalo se moze  napraviti, a poprilicno toga je i ovde dostupno.
 Izrada nekog od projekata koje sam nacrtao, nije mi se ucinila izvodljivo jer bi mi poprilicno truda i vremena trebalo da dok sam na odmoru u Srbiji, sve pripremim.
 Pri tome, nisam zeleo tih nekoliko nedelja da koristim ni za sta drugo osim za boravak sa porodicom, drugarima  i po neko letenje na Srpskim aerodromima.
 Voleo bih da kazem da sam nakon dolaska u Afriku nekoliko dana iskoristio za privikavanje, ali to bi bila laz.
 To vece kada sam stigao, zapoceo sam sa pripremom za pocetak pravljenja Ryan-a.



Uputstvo sam nasao na netu i odstampao jos pre nego sto sam sam kit i kupio.
 Tako da, znao sam sta treba da radim, trebalo je samo… poceti.

coka:
 Ideja je bila izraditi model  bas kako se nekada i pravio.
 Ovo je uveliko “oldtimer”, a kod takvih, verodostojnost je veoma bitna, bar meni.
 Jedine modifikacije koje  zelim da izvrsim su, mozda,  sistem komandi i pogonska grupa.
 Po planu, komande  su starovremenske vagice u krilima i sajle u buzirima duz repnog dela  trupa. 
Ugradnja servoa direktno u krila kod krilaca, olaksala bi izradu i podigla nivo pouzdanosti.
 O pogonu….bice price u nastavku.

 Interesantna perspektiva je bila da, u stvari, vremena imam na pretek.
 Nemam potrebe da zurim i mogu svaki detalj da odradim na tenane, pripremajuci sve sto je potrebno koliko god da je potrebno.
 Uz to, ako sve zavrsim brzo, sta onda?
 Dakle, raditi polako, studiozno i …..maksimalno uzivati.
 Sa sobom sam poneo materijal za trup i repne povrsine,  plasticne karmanove slivnike izmedju trupa i repnih povrsina, kao i  plasticni deo iza kabinskog otvora.
 Na ovu recenicu cu se jos vratiti, jer kako vreme prolazi, izgleda da govori o velikoj gresci koju sam napravio.
 Posao prelepo napreduje i uskoro ce mi zafaliti i ostatak materijala.
 

coka:
  Planove sam skenirao i odstampao, jer originalne zelim da sacuvam kakve i jesu, netaknuti.
 U samom kompletu se dobije gomila letvica i komada balze.
 Uz to, poprilicna je kolicina delova od ABS plastike.
 Gomila zica, sajlica i aluminijumskih delova, upotpunjuje celu pricu.
 U vreme proizvodnje ovoga kita, delovi su se sekli stancovanjem.
 Laser se tada mogao videti samo u nekim filmovima naucne fantastike.
 Stranice trupa su od balze ¼ “ (6.4mm) i isporucene su u pred obradjenom stanju , kako to Ameri kazu “pre shaped”.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page