RC MODELI JEDRILICA > THERMAL

SUP 19

<< < (8/14) > >>

Stanko BG:
Propinjanje nosa bih rađe objasnio kao vučenje repa u zaokretu koje nastaje kada letelica ima prevelik otklon elerona na dole - tačnije elerona koji se nalazi na suprotnom krilu od zaokreta u koji se pošlo (ako je levi zaokret, onda je to desni eleron i obratno). Istina je da se ovaj efekat vučenja nosa (ili, veoma retko, kada rep želi da prestigne avion u zaokretu),  ponekad dešava na avionu - mnogo je češći slučaj da rep hoće da se obesi i ne prati idealnu putanju zaokreta, nego što želi da se "usvira u zaokret" i obori na dole.

Pošto je vučenje repa nastalo usled nepovoljnog naknadnog zaokretanja oko Z ose, takozvani "Adverse Yaw", diferencijal je uglavnom takav na eleronima da na dole imaju manji, a na gore veći otklon. Na mom Kwik Fly avionu podesio sam diferencijal koji iznosi 12 stepeni na gore i 10 stepeni na dole.

Drugi način korigovanja ove nepravilnosti u letu jeste upotreba kormila pravca u letenju tokom zaokretanja, takozvani koordinirani zaokret. Letači helikoptera i dronova veoma dobro znaju ovo pravilo jer se helikopteru uvek vuče rep ako pilot ne unese komandu na repnom rotoru. Bogami i piloti pravih aviona uvek koriste nožne komande (kormilo pravca).
Stoga je neophodno da se neprestano vežba uporedo korišćenje i kormila pravca i elerona u zaokretima. Naravno, za one manje spartanski raspoložene, može da se umiksuje kormilo pravca sa eleronima...

Gledao sam Milošev avion na aerodromu i mislim da on nema problem sa nepovoljnim zaokretanjem oko Z ose. Samo treba još malo da juri težište i napadne uglove...

dkk:
Krilo sa aeleronom na dole - spoljasnje u zaokretu - ima povecan "kamber" i povecan napadni ugao i zbog svega toga povecan drag u odnosu na krilo sa aeleronom na gore - unutrasnje u zaokretu - koje ima smanjen "kamber" i napadni ugao i zbog svega toga smanjen drag, sto pod pretpostavkom da je otklon aelerona ist u oba pravca dovodi do toga da se u zaokretu nos po malo propinje i tezi napolje, a na repu se detektuje suprotno. Smanjenjem otpora na spoljasnjem, a povecanja na unutrasnjem krilu to se koriguje, i obicno se sprovodi "diferencialom" da se ne poveca indukovani otpor - ukupan otpor indukovan ostaje ist, jer se na jednom krilu povecava a na drugom smanjuje... dodavanjem rudera ili elevatora ili kombinacijom, se indukuje veci otpor sto kod jedrilica treba izbjegava zbog ocuvanja energije...

stevapn:
Ovi što lete DLG, svašta nešto znaju. Druže, puno sam naučio iz tvojih odgovora!

Milos 94:
Vrlo je moguće da ste svi u pravu. Ima tu prostora za eksperimentisanje sa razlikom uglova, težištem, podešavanjem elerona ...

A možda je to rezultat dosta jakog vetra po kome sam leteo.

Drugari, hvala vam na savetima i idejama. Drago mi je da još uvek ima onih koji svoje teško stečeno znanje, nesebično dele sa drugima.

dkk:
Kod jedrilica je najbitnije efikasan let... kao kod ptica u prirodi, jedrilice nemaju luksuz dodavanja energije pomeranjem palice gasa... zato se tezi da se u svakom momentu leta, leti krilo sto optimalnije a to znaci sa sto manje indukovanog otpora i sa sto boljim i korisnijim odnosom uzgona i otpora... znaci sto manje otpora pri letu proizvedemo, manje energije  bacimo a vise iskoristimo za letenje, sto u prevodu znaci, duzi let... princip ne vazi samo za DLG nego letenje u globalu, bar sto se tice letenja u atmosferi...  :)
Da bi sto vise energije ocuvali za let, teziste jedrilice treba stelovati neutralno jer tako sa minimalnim otklonima - najmanjim otporima - efikasno upravljamo. Ako nam je kojim slucajem pri stelovanju tezista potrebno dodavato elevator u nekom pravcu da bi dobili miran, ujednacen i stabilan "horizontalan" let bolje je onda promeniti napadni ugao citavog horizontalca nego pomerati samo komandnu povrsinu - zbog toga horizontalci koji su kompletni komandna povrsina su bolji - efikasniji...
Dakle ako ne uspes da sa horizontalcem u "nuli" i stelovanjem tezista dobijes optimalnu brzinu za to krilo (svako krilo ima svoju optimalnu brzinu za let koja ovisi o profilima i obliku krila te razvoju profila duz krila) i miran, stabilan "horizontalam" let, poigraj se sa napadnim uglom horizontalca, a eventualno i krila, da bi postigao optimalnu brzinu i minimalan otpor... tada krilo leti najefikasnije i najbolje i gubi se najmanje energije...
A kad je sve to dobro ustelovano onda postupak oko diferencijala ako ima potrebe...
Nadam se da nisam zakomplikovao i da je jasno oko principa stelovanja.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page