RC MODELI AVIONA - SUS > MOTORI GENERALNO

Kerosin fewer....

<< < (4/5) > >>

coka:
 Sada bih hteo da napisem nekoliko cinjenica u vezi sa gorivom i gorivnim sistemom.

 Turbomlazni motori mogu raditi na razlicita goriva, od nafte, preko petroleja, kerozina…
 Fabrikanti toplo preporucuju kerozin, kao najjeftiniju i najbolju varijantu.
Kod vecine turbine podmazivanje dva lezaja vratila vrsi se tako sto se sa kerozinom mesa 5% specijalnog ulja za turbine.
 Negde sam procitao da je izradjena turbine koja poseduje odvojeni system podmazivanja i kod koje pravljene mesavine nije potrebno.
Ipak, ovo je samo prototip prica.
Takodje, konstrukcija pojedinih turbine je omogucila koriscenje obicnih automobilskih ulja za podmazivanje (u mesavini) i to na taj nacin sto su uspeli da ulje i malu kolicinu smese dovedu “hladnim” putevima do lezaja.
 Ipak, sagorevanjem ulja nastaju otrovni gasovi, tako da je toplo preporuceno ipak koriscenje ulja za turbinske motore .
 Ovo su na primer:
Exxon 2380 ili jet  Aeroshel 5000

 Ovo su inace i ulja za velike turbinske motore.

 U toku rada, neophodno je obezbediti konstantan dotok goriva u motor. Vec sam napomenuo da je za to zaduzena mala zupcasta pumpa, sa elektromotorom, kojoj se moze upravljati.
Gorivo se filtrira kroz filter goriva, koji je vrlo slican kvalitetnim filterima na bezinskim 2t motorima.





 Tuzna je cinjenica da su turbomlazni motori poznati kao poprilicno veliki potrosaci. Potrosnje na punom gasu se krecu od 200-500ml po minutu.
 Konkretno, Jet cat 120 na punom gasu trosi oko 350ml goriva po minutu. Naravno, pun gas nije sto se koristi neprestano, ali je evidentno da je u avionu potrebno nositi bar oko 3l goriva.
 Pri odabiru motora za pojedini avion, potrebno je voditi racuna o svemu tome.
 Odabir malo veceg motora, zarad 20-ak N potiska, moguce je da prouzrokuje porast mase od 500-600 gr zbog tezeg motora, kao i dodatnih 1-1.5 l veceg rezervoara, tako da je ukupan rezultat diskutabilan.
 Uz to cinjenica je da potrosnja drasticno raste  sa rezimom rada, tako da je bolje imati veci motor, a leteti sa nizim brojem obrtaja, sto na kraju moze imati kao rezultat duzi let sa manje goriva.
Trebalo bi sve sabrati, oduzeti, podeliti, pomnoziti, logaritmovati…
 Smestaj ovolike kolicine goriva je izveden u nekoliko rezervoara, koji su mahom izradjeni po obliku trupa, za konkretne modele.
 Rezervoari se izradjuju od kevlara i pojacavaju karbonskim nitima.
 Ovo je nastalo zbog potrebe brzog punjena rezervoara, koje se obavlja povelikim elektricnim pumpama. Rucne i male modelarske pumpe bi ovaj zadatak obavljale citavu vecnost.
 Razlika od klasicnog pristupa je neophodnost postojanja “hoper” rezervoara, koji u stvari predstavlja jedan mali rezervoar, ugradjen neposredno pre motora, koji je u toku celog leta pun (do kraja).
U njemu se nalazi gusta mreza, koja je ujedno i fini filter, kao i sprecavac buckanja i penjenja goriva. Ovaj rezervoar nema teg u sebi, vec se gorivo crpi iz njegove sredine. Zakljucak je da se ovaj rezervoar nikada ni ne moze potrositi do kraja, vec je planirano da let traje dok se ne potrosi gorivo glavnih rezervoara.
Zapremine hoper tankova su obicno oko 200ml.
 Vrlo je uobicajeno da se na model preko brzovezujuceg prikljucka (festo) dogradi i eksterni rezervoar, koji sluzi da se iz njega dopunjuje gorivo u glavnim rezervoarima, u toku boravka modela na zemlji ili cekanja na red na poletanje.
  Za dalju pricu o tome, sacekacete prolece, za kada je ocekujem da cu poceti sa eksploatacijom ovog motora i kada cu moci da dalju pricu dokumentujem slikama i klipovima.



 Gasni system je moguce izvesti u vise varijanti.
 Najkomforniji je nosenje male gasne boce u modelu.
Ovo vam omogucuje startovanje motora bez da morate i prici modelu.
 Ipak, radi pracenja rada led displeja (led boarda), kao i neophodnosti brze reakcije u slucaju da dodje do zapaljivanja, preporucljivo je uvek skinuti poklopac koji otkriva turbine.
 Druga varijanta je prikljucivanje boce sa spoljne strane i njeno skidanje cim se zavrsi start motora.
 Nosenje male gasne boce je inace i “prizivanje djavola” u slucaju pada…
 Za start se koristi smesa butan-propan i to u gasovitom stanju, sto znaci da je pritisak manji nego u bocama koje kupujete.
Ako se turbine startuje iz velikih boca, u kojima je gas u tecnom stanju, neophodno je koristiti i redukcioni ventil.
 Posto je moguce programiranje kolicine startnog gasa na ECU-u, neophodno je u poslednjoj varijanti obezbediti odvrtanje ventila uvek na istu poziciju.

 Ja sam se odlucio na nosenje malog rezervoara u avionu i pomenuti je juce krenuo iz Amerike, kao posiljka.
 Cevovod i crevovod u avionu su izvedeni na visem nivou nego kod konvencionalnih aviona. Sva creva su specijalna, precnika 3mm za startni gas i 4mm za kerozinsku instalaciju.  Razlika je prouzrokovana time sto je gas (gasovit) pa je manji otpor proticanja, fok je kerozin tecan, pa je neophodan veci precnik.





Svi prikljutci su brzovezujuci (festo).
Silikonskih i tigonskih crevaca nema nigde.
 Proizvodjac toplo preporucuje da boca za gasenje pozara bude uvek pri ruci u toku starta. Preporucljivo je koristiti bocu sa CO2, jer one sa penom kasnije iziskuju velike popravke na konstrukciji aviona (ciscenje).
 Ceo startni ciklus traje, kod modernih turbine, oko 20 sekundi.
Tek nakon tog vremena pilot ce dobiti od ECU-a kontrolu nad turbinom.
Ova cinjenica poprilicno cini bezpredmetnom pricu o startovanju turbine u vazduhu.
 Za dvadesetak sekundi,  od eventualnog gasenja u letu,vecina jet-ova ce vec poodavno biti na zemlji, u parcicima.
 U slucaju da se neko od vas zapita kako se ovakvo gorivo nabavlja u zemlji Srbiji, odgovor je…”snalazite se”.
 Ulje je moguce kupiti u bolje snabsdevenim modelarskim prodavnicama ali je cena oko 20-ak e po litru.
 Kerozina ima na aerodromima, pa ako imate vezu…a ako ne ne znam ni sam.
 Koristite petrolej,…valjda.

 Svega ovoga vam treba podosta jer ako planirate dva do tri starta na dan, 5 litara je malo za taj izlazak.
 5-6 do 10 izlazaka godisnje…pa saberite sami.

 Na Americkim forumima pronasao sam da svi koriste “Coleman Powermax” startni gas, u bespovratnim metalnim bocama.
 U njemu je smesa propan- butan (60-40%).
 Mana ovakve smese gasova je samo u tome sto je vrlo tesko startovati motor na niskim temperaturama.
 Koriscenje cistog butane nije preporucljivo ( to je napisano podvuceno).
 Videcemo.
 Juce sam uspeo da nadjem Rotenberger-ov gas za let lampe, koji ima identican odnos mix-a, a pakovan je u boce zapremine 1l, po ceni od oko 1300din.
 Sve sugestije i iskustva, ako neko ima, su i vise nego dobrodosle.

 4e

misha:
sto se zadnjeg posta tice nisam ga procitao (mnogo si se coko
raspisao tako da cu morati malo kasnije da odvojim malo vremena i procitam natenane).

povod mog javljanje je sledeci.
ocigledno da je modelarstvo kod nas dozivelo expanziju zadnjih godinu dana (ne nema veze sa mojom pojavom lol)
tako da izgleda fali jedna rubrika:
JET MODELI
nema smilsla da se covek pati u elektro modelima jer ovo je daleeeko od toga.

poz

misha:
procitao. (res)

marko:
Odvojeni sistem podmazivanja mlaznih motora nije nista novo, to sam jos na faksu ucio.
Ja isto planiram da stavim taj mali rezervoar ispred velikog.
To je standardni sistem kod 3D helikoptera (header tank).
Na taj nacin se sprecava da motor povuce vazduh(sto moze da se desi kada se avion bas cepa u nekom zestokom 3D stilu) i pena u gorivu.
Ali to je Coka vec rekao.

Coko ako hoces da smanjis potrosnju, umesto turbo mlaznog motora, nabavi turbofenski motor sa odvojenim izduvom.
Taj motor ima mnogo manju potrosnju pri malim brzinama.
Razlika u odnosu na turbomlazni je sto su mu smanjili brzinu isticanja, a povecali maseni protok, ali posto smo `jel kolege sa faksa, pretpostavlajm da to znas.

Mythbuster:
Bez zelje da popujem, Coko, prepravi naslov u Fever ako si mislio na kerozinsku groznicu, ovako ti naslov topica kaze, "manje kerozina"
Fewer=manje (necega)
Fever=Groznica
Sta da se radi, provedoh pola zivota, "down under", naucih engleski.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page