RC MODELI AVIONA - SUS > SCALE MODELI

P-47D Thunderbolt

(1/18) > >>

coka:
 Ogromno.

 Ova rec me uvek asocirala na ovaj avion.
  Postojao je jedan modelar sa imenom Steva. Mislim da se prezivao Jankovic.
 90-ih godina lepo smo se druzili na Lisicjem Jarku.
 Vrlo cesto je dolazio sa svojim malim visokokrilcem koji je bio pogonjen jednim malenim motorom od 2.5ccm.
 Sa jednog putovanja po Americi, doneo je u nekoliko povecih kutija kit  aviona iz ovog topica.
 Proizvodjac je bio gospodin Bud Nosen, koji osim Thunderbolta nudio jos desetak drugih tipova modela.
 Svi su bili ogromni. Na svim oglasima, Ameri su stalno pisali   “Big” ili “Massive”, a svrstavali su ga u “Gigant scale”.
 U to vreme, niko kod nas nije leteo benzinske motore, tako da je tehnologija koju je zahtevao ovaj avion za sve nas bila “spansko selo”.
 Ipak….
 Ceo projekat mi nije dao mira.
Kod Steve je camio dobrih nekoliko godina dok ga jednom, ponudivsi mu potpuno nov komplet Graupnerove Cessne Cardinall 177 i Os max 40 nisam nekako nagovorio da se menjamo.
 Uz sve to, Tata mu je poklonio i jednu motornu jedrilicu.
 Nekako, izgleda da je ceo posao bio napravljen na trostrano zadovoljstvo.


By null at 2011-01-31


 Uz avion sam dobio i motor od Husquarna motorne tester od 44 ccm.
Motor je bio kupljen kao rezervni deo i bio je potpuno nov.
 Nekoliko godina kasnije, pomenuti motor je zavrsio na akrobatskom avionu Diabolo, koji smo porodicno napravili.
 Motor smo isekli sto smo vise mogli ali je masa bila oko 1700gr, a zbog magnetnog paljenja, bilo ga je vrlo tesko upaliti.
 Ipak, radio je  lepo.
 U narednom periodu, kupio sam Zg 62 koji je, tada, izgledao kao idealan pogon za JUG-a.
 U prospektu Bud Nosena, receno je da model spreman za let treba da ima masu od 10-12 kg i da bez problema leti sa Quadrom od 35ccm.
 Naravno, uvlaceci stajni trap je bio samo pomenuta opcija.
 Ono sto me narocito radovalo je sto je projektant rekao da avion leti kao veliki trenazni model, da je vrlo stabilan i donekle cak i trom.
 Prelepo je zvucalo za prvi ovakav projekat.

 Kako smo poceli

 Pa tada kada smo ga nabavili,  zapoceli smo izgradnju trupa.
 Svi okviri trupa bili su poprilicno deformisani, a sklapanje ovolike konstrukcije je bilo vrlo cudno.
 Sve je bilo preveliko.

 Izgradili smo te godine kostur trupa, okvir vertikalca, okvir horizontalca i kapotaz.
 Kada sam poceo sa smirglanjem kapotaza, na nekoliko mesta sam istanjio balzu toliko da sam “prosao” u unutrasnjost.
Bud Nosen je rekao da ako se ovo desi, sa unutrasnje strane zalepite komad balze i nastavite dalje.
 Sve ovo mi se polako pocinjalo da ne svidja.
 Sve je podsecalo vise na stolarski a ne modelarski posao.
 Studentaski dani kao i kriza koja je besnela tih godina (kako li bi tek ovo danas trebalo da nazovem), postavili su zapocetog Thunderbolta na orman.
 Cesto sam gledao planove, odlazio u muzej i posmatrao pravi P-47 koji je tamo izlozen, ali na modelu nista nisam radio.
 Nekoliko puta sam ga  sklapao za modelare koji su mi dolazili u posetu, ne bi li svi zajedno probudili pospanog giganta.
 A onad se kod mene obreo Mirce.

 U dve-tri reci dogovorili smo se da zavrsimo ovaj avion kao zajednicki projekat.
 Svidjala mi se ideja da se cesto cujemo i pricamo kako smo zalepili i obradili ovo ili ono.
 Ja sam ulozio kit i motor, dok je spisak potrepstina trebalo da isfinansiramo pola pola.
 Rad je bio na Vojvodjanima, dok je krilo trebalo da se radi u Beogradu.
 
 Mirce je poucen iskustvima na svojim warbirdima, dodao na trup jos cetiri poduznice (stringera), koji bi trebalo da povecaju integritet oplate. Takodje, ustanovio je da je glavna resetka trupa kriva, pa je presekao i vrlo lepo ispravio.
 Uz to, izradio je, izlomljeni, okvir horizontalnog stabilizatora i plankirao ga sa jedne strane.

 O razlozima raskidanja partnerstav ne bih zeleo da pisem. Sta god napisao, neko ce se naci prozvan, a cucete samo jednu stranu. 
 Nasi stari su izmislili uzrecicu “zajednicka krava najpre crkne” .
Ocigledno da u tome ima puno istine.
 Elem, vrlo kulturno, rastali smo se kao kooperanti i svi delovi vratili su se u Beograd.
 Na zalost, u toj seobi nestao je plan za trup.
 Nije me sve to narocito zasekiralo jer sam bio svestan da ce ovaj projekat stajati a kada ga zapocnem, nesto cu vec smisliti.
 Nije bilo vredno sekirati se u napred.
 Ovaj model je odoleo u nekoliko prilika  nekolicini kupaca koji su hteli da ga kupe.
 Nije mi se prodavao jer je njegova cena u Americi bila 190 usd, 80 ih godina.
Te pare danas nista “ ne vrede”, a slanje ovakvog projekta iz inostranstva bi bilo pravo bogatstvo.
Pri tome, ponesto je bilo zapoceto a gomila toga je nedostajala.
 Mozda je jedina ispravna sudbina bila da ga poklonim nekome ko bi ga zavrsio ali s obzirom da jedini koji bi mogao da zavrsi, bez uvrede modelarskom auditorijumu,ovaj projekat vise nije bio  kooperant, cela prica je gubila smisao.
 
 U dobu kada sam napravio Suhoja, zavrsavao jet-a, promenilo se to sto veliki JUG (kako ga Ameri zovu) vise nije bio na ormanu vec u cosku sobe, pomalo vec obavijen paucinom.
 Neverovatno sa koliko lenjosti sam uvek elemente ovog aviona drzao razbacane po celom stanu a ipak koliko sam dobro znao gde mi je sta.
 
 Kao sto vec  znate, pred novu godinu sam izgubio mog kompanjona i najvecu podrsku u modelarskom zivotu-moga oca, Micu.
 Na Daci u stanu, opet su mnogi gledali skelet trupa koji je vise licio na ostatke Hindenburga nego na avion.
 Tuga me je uhvatila jer je to bio projekat koji smo nekada davno nas dvojica zapoceli.
Ideja da sada to sve sam nastavljam, sada kad Tate nema, a i nakon neuspele koprodukcije Terzic-Pantic, bila mi je pomalo mucna.

 Sledecih dana je bas zazimilo
.Moja Zena (Maja) mi je bila podugo u bolnici, a ja sam sedeo sa kucetom u sobi, sam sa svojim mislima.
 I bas zato, sto je ovo mozda izgledala kao najmanje logicna ideja…nastavio sam sa Thunderboltom.
 Trebao mi je veliki projekat. Nesto sa cime cu uvece leci i nesto sto ce mi biti prva misao kada se probudim. Ogroman projekat, sa mnogo posla i mnogo uposlenih vijuga.
 
 Neverovatno je da sam nastavio da ga pravim u maloj sobi, gde je jedva bilo mesta za sve.
Dok sam imao ogromnu radionicu, nisam ga ni gledao.
 Ali neka.

 Kupio sam u centru nekoliko lepih komada avio spera, u Woby housu nekoliko cijanoakrilata, spenadle, Heinkelov beli lepak…
 Od vrata starog ormana napravio sam radni sto….volje sam imao…to mi valjda nikada nece nedostajati.
 Bila je sredina Decembra 2010.

coka:
P-47 Thunderbolt…….the big JUG


 Moram vam na pocetku reci da ovo sto pravim ni ne lici na Bud Nosenov originalni dizajn.
 Prvo, ideja je da napravim tacnu kopiju Thunderbolta iz naseg muzeja.
 Drugo, oduvek sam zeleo da napravim metal finish na avionu. Kod kuce imam neku kolicinu presvlake koja lici na flite metal ali i nekoliko stamparskih tankih alu ploca.
 Trece, od kada se pojavio Moki 150 radial (zvezdasti motor) on mi predstavlja predmet obozavanja…a zivot je kratak, tako da volim sebi da ispunjavam zelje.
 Po planu krila se izradjuju iz jednog dela.
Imati krilo od 104” iz jednog dela je mazohisticki san.

Moja koncepcija je izrada krila koja se na bajonet kace za trup.
 Takodje horizontalac od 1200mm razmaha ce biti “na bajonet”

 Pri pokretanju “uspavanog diva”, kako ja volim da zovem ovaj projekat, najvise apetita sam imao za plankiranje trupa.
 Plank je po planu od balze, 2.5 i 4mm.
 Ipak da bih dosao do toga bilo je potrebno definisati gomilu stvari unutar trupa, kao i izraditi rep i centroplan krila.

 Malo neuobicajeno, poceo sam sa repom.
 Od plana moje modifikacije, zapoceo sam sa skicom.



 Odsekao sam napadnu ivicu vertikalca kao i terminezonski blok.



Vec godinama koristim tanku  “laznu” napadnu ivicu na koju fiksiram plank.
Kada sve zavrsim, preko svega, nalepim balzu koju obradim na oblik napadne ivice.
 Termiinezom, u mom slucaju, takodje lepim na vec isplankiranu povrsinu.




By null at 2011-01-31

 Uzimajuci u obzir dimenzije aviona, smatrao sam da je neophodno napraviti ramenjace na horizontalnom i vertikalnom repu.
Njih sam izradio od letvica 4x4mm, i zidom od 2.5mm balze sa upravnim godovima.







  Da ne bih crveneo pred profesorima iz structure letelica,  izradio sam u trupu, ispod vertikalnog i horizontalnog repa jos jedan okvir-rebro.

Njegovo postojanje je izazvano zeljom da ramenjace repnih povrsina spojim jednim rebarcetom, a sve to zajedno vezem za taj okvir.


By null at 2011-01-31

 Momente savijanja kod aeropovrsina ipak nosi ramenjaca. Sve ostalo je surogat koji mozda funkcionise ali ni u kom slucaju ne predstavlja tehnicki ispravno resenje.
 Izraditi okvir trupa u vec izradjenom trupu nije bas lako.
Prvi probni uzorak sam izradio od kartona a sledeca dva od tanke balze.



 Kada je sve izgledalo o.k, izradio sam ga od spera od 3mm.
 Jos jednom hvala ekipi iz CVM-a.

 Ugradnja ramenjaca na vertikalni stabilizatror je bila prava poslastica.
Rep je bio izradjen a nije bio plankiran.
 Izmedju ramenjaca ulepio sam vertikalne pojaseve od balze od 2.5mm.
Obratite paznju na orjentaciju godova.



 Godovi se uvek postavljaju upravno na ramenjacu jer je I zadatak pojasa da zadrzi integritet ramenjaca (njihov medjusobni polozaj).
 Samo upravni godovi ce ovo obezbediti na adekvatan nacin.


 Horizontalni stabilizatort je izradjen iz jednog dela.



 Kada sam dodao ramenjace i pojaseve, presekao sam ga tako da mi je ostao mali centroplan i dve nazovimo to uske repa.







 Po planu, on se kao jednodelni I ugradjivao u model. O transportu ovolike grdosije, proizvodjac se nije izjasnjavao




 Sa donje strane, ramenjace sam ugradio tako sto sam prosekao plank, urezao kanale, ulepio ramenjacu a zatim zatvorio prorez.









Uploaded with ImageShack.us
 Za bajonet sam iskoristio alu cev od 18mm.
 U uske sam ulepio kompozitnu cev koju sam odlio direktno preko bajoneta, ali namotavsi prvo dva sloja alu folije.
Izradio sam je od tri sloja 80-gr tkanine i epoksija.


By null at 2011-01-31




 Za odvajac koristim pastu “Oskar 5” i PVA odvajac na kraju.
 Da bi svukli cev sa bajoneta, dovoljno je da se malo jace nakasljete.

 Kormila sam izradio u principu po planu, stim sto sam na mesta sarki dodao debele blokove od balze.
 Ideja je bila da napravim verne originalu, smaknute sarnire. O tome cu nesto kasnije.


By null at 2011-01-31



  Nasao sam mnogo inspirusucih varijanti ovog resenja.


 Takodje sam na sve povrsine dodao i trimere.


By predragpantic at 2011-01-31

 U kormilima sam napravio konstrukciju koja ce obezbediti integritet kormila i trimera nakon odsecanja, ali same trimere sam samo zasekao i ostavio unutar kormila.









 Vreme za njihovo isecanje je tek nakon finalnog brusenja.


 Krajevi izlaznih ivica repa su kod Thunderbolta povijeni u nazad.

 Ovaj detalj je predivan i posvetio sam mu duznu paznju.
 Za sada, sve je izradjeno i grubo obradjeno rendetom.



 Jedan komad presvlake koju imam zalepio sam na vertikalni stabilizator ne bi li, uz mnogo vizionarstva, zamislio ceo model u metalnoj presvlaci.
 


  Nosaci servoa su vec definisani.



Ovaj sistem maksimalno sakriva sve modelarske detalje.
Sada sam duplo lepljivom trakom sve fiksirao i cekam prve lepe dane da sve ismirglam na krajnji oblik.



By predragpantic at 2011-02-01


By predragpantic at 2011-01-31

Schwab:
Samo napred Coko , jedva cekam da vidim neku fotografiju .
Samo napred !  ()-()

Schwab:

--- Quote from: Schwab on February 02, 2011, 12:28:46 AM ---Samo napred Coko , jedva cekam da vidim neku fotografiju .
Samo napred !  ()-()

--- End quote ---

Fotke su vec tu  (:sok:)

coka:
 Posto sam vec napomenuo da mi je najveci gust da se bacim na plankiranje trupa, da bih ovo sproveo u delo, potreban mi je i centroplan krila koji cu ulepiti u trup.
 Posto sam izgubio plan trupa, bocni pogled, konsultovao sam se sa Mircetom oko uglova krila i repa.
 Ziroli i Top flight se drze jednog kanona a to je da je rep ugrajen u trup pod 1 stepen pozitivnim uglom a krilo pod 2.
 Oprilike, tako mi i izgleda da ispada cela prica kada na postojece nosace postavim krilo i rep.
  Prepravka krila da se izradi centroplan i uske nije bila ni malo naivna.
 Posto krilo ima dve ramenjace, prednju i zadnju, odlucio sam se da ugradim dva bajoneta od aluminijumske cevi, 30mm precnika.
 Pomenutu cev je kupio gosn Terzic, jos kada smo zajedno mozgali o svemu.
 Hvala Mirce.
 Njegova ideja da centroplan izradimo demontazan od trupa, a da uske napravimo tako da trapovi ostanu u centroplanu mi se nije svidela jer je sam centroplan u toj varijanti debelo preko 1m razmaha.
 Takodje, otvor u trupu gde se kaci krilo  je ogroman, tako da je trup poprilicno oslabljen.
Takodje, zeleo sam da napravim trup, sto blizi monokok konstrukciji, dakle bez velikih otvora.




 Kabina ce biti jedan otvor, dok ce se pozarni zid skidati sa 6 srafova i time na jedini nacin prilaziti utrobi aviona.
 U samom trupu planiram da ugradim samo prijemnik, dok ce se svi servoi nalaziti u letnim povrsinama, a rezervoar, baterije, paljenje i motorski servoi ce svi biti vezani za demontazni prednji pozarni zid.
 U postojecem pozarnom zidu, isekao sam veliki otvor i predstoji mi ugradnja pojacanja I cvorova gde ce se vrsiti spajanje zavrtnjevima.

 Na slobodne povrsine, izmedju stringera, dodao sam jos dva mala 2x2 stringera od lipe.



 Bilo je potrebno izraditi poprilican broj rebara i pojacanja.
 Prvo sam izradio 4 rebra za kraj centroplana i pocetak uski.
To je po planu rebro W3.



By predragpantic at 2011-01-31
 Rebra centroplana sam pojacao sperom i izradio rupe 32 mm na mestima gde cu ulepiti cevi-nosace bajoneta.



 Ramenjace sam muski pojacao i cim je sve bilo gotovo, odmah sam ga plankirao sa balzom od 3 mm.









 Iako sam sada bio blizu da zapocnem napokon trup, posao oko krila je lepo napredovao, pa sam izradio elerone, flapsove i zapoceo rad na uskama.
 Pravi Thunderbolt ima elerone i flapsove tipa “fries”.
Kod ovakvog tipa komandnih povrsina, obrtna tacka se nalazi ispod povrsine. Sama povrsina ima profil nalik Clark Y-u i prilikom otklanjanja  jedan deo kormila ide npr na gore, dok prednja strana, ispred obrtne tacke ide u tom slucaju ispod krila. Ovim se stvara mali kanal koji omogucava bolje opstrujavanje kormila ali se i kontra otklonjenom povrsinom rasterecuje palica-t.j servo  u slucaju modela.
 Da bih to izveo, okrenuo sam rebra elerona i flapsa naopacke.







 Kada sam zalepio jedan plank i napadnu ivicu, zastao sam sa daljim radom jer zelim da ih prvo fiksiram za krilo kako bih dobio idealan oblik krmila.
 Sada sam vec licio na nekoga ko se zatrcao na ledu, pa ne moze da ukoci.


 Nastavio sam i dalje sa krilima.
 U svemu me nije zaustavila ni velikodusna donacija Belog (Belgraf) iz Sapca i Save iz S. Mitrovice, koji su mi poklonili prelepi mehanizam zadnjeg uvlaceceg tocka, cime su mi stvarno bila otvorena sva vrata za rad na trupu.
 Danima sam pojacavao rebra krila.
 Bajonet sam odlucio da ulepim u uske a da se utacinje u cevi centroplana.
Posto ima dva bajoneta po krilu, jako je vazno da mi bajoneti budu apsolutno paralelni ili od svlacenja i navlacenja nece biti nista.
 Celu pricu sada otezava cinjenica sto jos uvek nisam odlucio sta da uradim po pitanju stajnog trapa.
 Najkvalitetnije mehanizme sam pre podosta vremena video kod Gileta.
On ih je izradjivao za MIBO modele.
 Sve posle toga, Robart, Aerokit, Hangar 9, Giezendaner je izgledalo smesno.
 Robart je fenomenalna varijanta, ali za podosta novca dobijete mehanizme sa gomilom plasticnih delova i sa poprilicno zazora na svim mestima.
Ostale pomenute, ne bih ni da komentarisem.
 Mirce je hvalio mehanizme od firme Siera, koji su skroz metalni ali je cifra paprena.
 Za ovaj projekat ne zalim da “odresim kesu” ali bih voleo da kupim ono sto me bude ostavilo bez teksta a ne nesto sto mi se trenutno cini dobrim resenjem.
 Jedno prelepo resenje je Savin rucno izradjen elektricni mehanizam.
Tako nesto bi mi potpuno odgovaralo. Naravno satisfakcija i tehnicka podrska necega sto sami pravite se ne moze porediti ni sa jednom kupljenom stvari.
 Krilo je polako pocelo da se radja.


 Uske uski, pazite dobro, uske uski, t.j krajnji delovi krila koji su nekada trebali da budu uske, su napravljeni u kooperativnoj fazi izrade aviona, u Beogradu.
 Posto sam tada isekao ramenjace, sada sam morao da ih nastavim.

 Ostala rebra sam pojacao i izbusio rupe za bajonet.
Otvore za mehanizme trrapa sam isekao u nacelnom obliku.

   Sve se polako radjalo i time mi je volja za nastavak rada bila sve veca.
 Nista se ne moze meriti sa radom na izradi aviona gde realizujete svoje tehnicke ideje.

 Napokon je doslo vreme da se po prvi put, makar provizorno sklope krila.
 Kao sto sam i rekao….MASIVE,…HUGE….GIANT

 Cinjenica je  da je pravi P-47 ogroman.
Ovaj model je mislim oko 1/5 skale, jedino sto moj radni prostor nije 1/5 proizvodnog hangara.

 Vertikalni pojasevi ramenjaca su od 1.5 mm spera.
Pojas se lepi sa jedne strane ramenjace I time se formira otvorena “S”, cirilicno.
 Licno, uvek sam voleo “I” profil jer prilikom savijanja izaziva manji moment uvijanja, ali je ravna povrsina pojasa u ovom slucaju bila idealna da se na nju dodatno veze bajonet.
 Bajonete sam postavio sto blize ramenjacama ali me je neophodnost njihove paralelnosti poprilicno namucila. Naime, ramenjace na krilu nisu paralelne, vec imaju jednu blagu konvergenciju.
 Samim tim, udaljenost bajoneta od ramenjace u korenu nije jednaka njihovoj udaljenosti
na kraju krila.
Razmak izmedju bajoneta je na mom modelu tacno 230mm a visinski sam ih postavio tako da je centar otvora na srednjoj liniji aeroprofila.
 Druga varijanta je bila da bajonet postavim po tetivi aeroprofila (linija koja spaja napadnu i izlaznu ivicu), ali mi je na kraju bajoneta ostajao vrlo mali pojas rebra sa donje strane.
 Sva rebra kroz koja prolazi bajonet su sa jedne ili obe strane pojacana sperom.
 U kitu sam dobio rebra krila koja su izradjena od 3mm balze i odlucio sam se da ne izradjujem nova od spera, kao sto je slucaj kod Zirolijevih konstrukcija, vec da pribegnem sendvic konstrukciji balza-epoksi-sper.
 Prilikom lepljenja, radi velike poroznosti balze, miksovao sam epoksi sa puniocem.
 Sve zalepljene slojeve sam opteretio na ravnoj ploci i time sam u velikoj meri, da ne kazem sasvim, uspeo da ispravim kriva rebra.

 Masa je polako pocela da raste.
 Zasto me to za sada ne brine, cucete u nastavku.
 Kada sam zapoceo  nastavak rada aviona, u jednom cosku se nalazila gomila materijala a u drugom nekoliko izradjenjih elemenata.
 Kako vreme prolazi, kolicina materijala se smanjivala ali se zato punio cosak u kome su stajali gotovi elementi.
 Ono sto me iznenadilo je da je gomila balze koju sam imao i za koju sam mislio da je dovoljna za ceo avion, “dogurala” do plankova krila, za koje mi je vec svasta zafalilo.
 Naravno trup jos nisam ni zapoceo.
 

 Terminezoni su izradjeni od pune balze.
Pre svega, probusio sam nekoliko otvora kroz rebra krila, kako bih kasnije imao jasnu situaciju kada budem sprovodio ozicenje rasvete i servoa.
 Na gotovim uskama, izveo sam to pomocu zaostrene cevi i smirgle zalepljene na istu.
 Sa Misom iz Kragujevca sam se konsultovao kada je svratio do mene i zakljucili smo da bi ugradnja kartonskih cevi bila odlicno resenje koje bi omogucilo lakes uvlacenje ozicenja kroz otvore.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page