RC MODELI HELIKOPTERA > SUS HELIKOPTERI

opravka drvenih krakova

<< < (2/3) > >>

batans:
Mozda ce ovo pomoci.
     Ima sigurno 15-20 god. od kada sam ja pokusavao da poletim Graupnerov BELL 212. On je imao drvene rotore i trebalo ih je naravno izbalansirati. Polaziste je bilo da drvo nije u svakom svom delu jednake gustine pa je samim tim i raspored masa duz kraka razlicit. Postavljanje nesto olova na kraju lakseg kraka nije najbolje resenje. Postupak je sledeci:
     1. Izmere se posebno krakovi rotora i utvrdi koji je tezi i za koliko je drugi laksi.
     2. Tezi se postavi na neki ostar predmet tako da bude u "vagi". Rotor pljostimice lezi na recimo noz tako da sa njim zakljapa ugao od 90 stepeni. Pazljivo se tankim flomasterom oznace tacke na napadnoj i na izlaznoj ivici ispod kojih je secivo noza. (ja sam pravio od alu-lima negativ profila).
     3. Sada se postave jedan krak pored drugog i obezbedi da koren krakova i vrhovi budu tacno izmedju dve paralelne linije.
     4. Sa tezeg kraka se "preslikaju" one tacke u kojima je on bio u "vagi" na leksi krak.
     5. Sada se laksi krak postavi na ostar oslonac tako da obelezene tacke na napadnoj i izlaznoj ivici budu tacno iznad oslonca. Jedan kraj kraka ce sigurno padati.
     6. Uzme se "teg" iste tezine za koliko je u prvom merenju laksi krak bio "laksi", postavi na stranu kraka koji je podignut i od oslonca pomera ka vrhu kraka. U jednom trenutku na nekom polozaju tega krak ce biti u "vagi". To se mesto obelezi.
     7. Sa donje strane kraka se izbusi rupa adekvatna velicini tega (olova), sto blize ramenjaci, namaze epoxijem u ubaci teg.
     8. Odabere se samolepiva tepeta i iseku dava potpuno jednaka pravougaonika koji ce odgovarati "presvlacenju" krakova.
     9. "Presvlacenje" ili lepljenje tapete se vrsi tako sto pocinje sa donje strane izlazne ivice. Tu se tapeta zalepi u sirini od oko 3 mm. zatim prelazi na gornju stranu kraka prema napadnoj ivici, pa onda ide na donju stranu, prelazi preko ona 3 mm. do same izlazne ivice. Tako se eliminise odlepljivanje tapete.
     10. Sada balans i ako je potrebno malo selotejpa na kraj lakseg rotora.
     11. Nikakva briga oko tezine rotora. Sto tezi to helikopter stabilniji, naravno, sve ima meru.
                                                                                                           

Danijel:
Ali meni nije jasno zasto recimo trex sa original rotorima koji su karbon i dosta su laksi od bilo kojih drugih rotora helikopter leti dosta stabilnije i bolje
Zasto su ti rotori male tezine , ja imam onda suprotno iskustvo kada stavim skuplje rotore oni su laksi i helikopter mi leti dosta stabilnije i mirnije
kada stavim isto karbonske one najskuplje na hk one su dosta teze

pericamitic:
ja zavrsio evo ga rezultat

batans:
Malo teoretisanja oko tezine rotora.
           Kod helikoptra gas uvek ide malo ispred koraka (kolektiva). To je zato da rotor prvo dobije na brzini (broju obrtaja) pa tek onda da se pojavi neki napadni ugao krakova. I tako u trenutku kada bi helikopter da se odlepi od zemlje rotor ima vec ozbiljan broj obrtaja. Tu lezi zec. Sa visokim brojem obrtaja i odgovarajucom masom vec se uspostavio ziroskopski momenat. Fizika kaze da svako telo koje rotira oko neke svoje ose tezi da zadrzi svoj polozaj u prostoru. Eksperimenat za to je veoma jednostavan. Potrebna su dva modelara i jedan bicikl. Jedan modelar podigne guvernalom prednji tocak a drugi ga zarotira sto brze moze. Ovaj sto je podigao prednji tocak sada pokusa da u vazduhu okrece guvernal levo-desno. Nece ici lako, tocak ce teziti da zadrzi polozaj pri kom je dobio onu snaznu rotaciju. I sada, zakljucak se sam namece. Zamislimo da je na bicikli tocak od stiropora, otpor je sigurno manji i ziroskopski momenat je mali, a da je tocak pravilno opterecen kuglicama olova, zakretanje ne bi islo bas tako lako. Ogromni teski rotirajuci diskovi su sastavni deo svakog turistickog broda i sprecavaju ljuljanje kada je more nemirno.
           E sad, ovo je teorija. Helikoptere sigurno prati ozbiljna matematika pa su sve brojke u granicama dozvoljenog, nisam siguran da krakovi rotora mogu da budu neograniceno teski. Vise sam hteo da malo pojasnim ziroskopski momenat, ovo naravno nema nikakve veze sa ziroskopom na repnom rotoru.   

sova:
ovaj selotejp  je veoma, veoma male  tezine on je tu prvenstveno da se kraci razlikuju kad se okrecu tj kad nisu istrakirani ,kada su kraci istrakirani oni se okrecu po istoj putanji i cine takozvani disk e kad nisu istrakirani oni pri dodavanju kolektiva tj picha ili ti snage dolazi do razdvajanja i svaki krak pravi svoj disk i tada dolazi do velikih  vibracija .
sve ovo govorim jer to nije toliko strasno u ovom slucaju bitno je da su kraci  kad se stave  na vagu iste tezine je oni kad se stave na glavu glavnog rotora su jedna celina vise se ne gledaju kao dva nego kao jedan koji ima obrtanje oko svoje ozdusne ose i cine jednu celinu koja u svom obrtanju cini disk kao sto je i batans objasnio sa tockom od bicikla to je naj bolje uporedjivanje sa rotorom u punoj brzini.
ovo funkcionise probano danas popodne sutra mozda bude i snimak ako bude lepo vreme za letenje.

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page