rcfly4um
ELEKTRONIKA => BATERIJE i PUNJAČI => Topic started by: nbatocanin on August 12, 2015, 02:02:35 AM
-
Zamolio bih za savet oko izbora baterija. U pitanju je napajanje za elektroniku za F1A model (jedrilica). Originalna baterija je izgubljena i sad moram da "pogodim" napajanje. Sve što znam jeste da su verovatno bile u pitanju dve LiPo ćelije vezane paralelno, tako da je napon bio 3.7V. Baterija treba da napaja tajmer, mali zvučnik, jedan senzor, prijemnik za daljinsku determu i četiri servoa:
GWServo NARO HP/BB
CIRRUS p-cs101/std
Dymond d47 (x2)
Postoji i varijanta sa Hitec hs 65 hb servoom umesto jednog od nabrojanih. Potrošnja tajmera je verovatno mala, glavni potrošači su servoi. Servoi daleko manje rade nego kod RC modela, pa obično baterije izdrže i 20 startova bez punjenja.
E sad, ja sam izabrao ovu bateriju:
http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__32783__Turnigy_nano_tech_750mah_1S_35_70C_Lipo_Pack_Fits_Nine_Eagles_Solo_Pro_180_EU_Warehouse_.html
Nisam imao neki poseban razlog za to, nego mi ona deluje kvalitetno i dovoljno je mala za smeštanje u trup. Čitao sam tehničke specifikacije, ali na žalost dosta toga nisam razumeo. Vidim da je u pitanju specijalna baterija za neke helikoptere. Šta mislite? Ako neko ima savet/predlog, zahvaljujem unapred :)
NB
-
Šta mislite? Ako neko ima savet/predlog, zahvaljujem unapred :)
Pošto svi navedeni servoi i starija elektronika tajmera rade samo na standardnom naponu od 5V, treba će 2 LiPo ćelije, za slučaj da elektronika ima stabilizator napona od 5V. Ako je pre radio na 4 ćelije NiCd ili NiMH (4x1,2V=4.8V), onda verovatno nema stabilizator napona.
Da nije možda korišćena mala kockasta baterija od 9V? S obzirom na malu potrošnju i sa njim bi radio ceo dan. mmmm
Najbolje je da se stavi slika dotične elektronike ili link ka proizvođaču ili trgovcu i na osnovu toga se može tačnije i sigurnije reći.
;namig
-
Stara baterija je skoro sigurno bila LiPo 3.7V. U pitanju je nešto ručno pravljeno, poslaću uskoro sliku jedne takve.
-
Evo slike, ali ne vidi se bog zna šta. Ne mogu da otvaram, jer baterija nije moja. Znam samo da je LiPo i da ima napon od 3.7V.
https://picasaweb.google.com/108138021638351453859/Razno#6183769700601707666
-
Da li pise igde na bateriji bilo sta? Jako je bitno da se utvrde svi ostali detalji kako ne bi doslo do greske u izboru nove baterije i spaljivanja elektronike. Baterija za relativno male struje moze da bude i LiOn. LiPo baterije imaju i drugi kablic sa konetkorom za balansiranje ali to nije obavezno za 1S baterije. Da li je taj napon od 3.7V izmeren napon voltmetrom na bateriji ili je neka druga informacija u pitanju i koja? Prijemnici obicno rade na 5V a servoi koje si naveo takodje rade na 5V tako da je stvar cudna. Pise li negde na elektronici napon napajanja? Ima li neki BEC izmedju baterije i prijemnika? Sve navodi da se radi o vecem naponu od 3.7V.
Baterija koji si izabrao je kvalitetna baterija i po datim podacima moze da snabde potrosace strujom od 26A kontinualno a u kratkim vremenskim periodima (10-tak sekundi) i do 52A. Tebi treba baterija od 1-2C. Elektronika na jedrilici tesko da moze da povuce vise od 1A a maksimalno 2A. Za to je dovoljna i LiOn baterija od mobilnog telefona od 1000mAh.
Pozdrav
-
Izmeri bateriju koliko je teška jer se ovde ništa ne može zaključiti sem da je 1S verovatno jer nema balance kabal.
Ako je u opšte LIPO baterija.
Spram težine obično možeš uzeti adekvatnu bateriju sličnog ako ne i istog kapaciteta. (to je jedini podatak koji možeš izmeriti kao i gabarite same baterije jer ostalo je nepoznato) Takođe možeš da presečeš onu plavu traku tj termo bužir i viiš šta piše na ćeliji. Lako ćeš kupiti termobužir koji nije skup i vratiti sve nazad (termobužira imaš u svakoj prodavnici elktrične opreme a samo se odseče komad koji ti treba i zagreje fenom sa svih strana i to je to)
Ako ti za elketroniku treba 5V za napajanje onda uzmeš ovo
http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__11784__TURNIGY_Voltage_Booster_for_Servo_Rx_1S_to_5v_1A_.html?strSearch=voltage%20booster
Ako ne onda neki BEC i bateriju 2S
-
Kako rekoh, slika elektronike može da pomogne u određivanju potrebnog napajanja, a možda i piše na njemu. Neke elektroničarske komponente u funkciji tajmera ove slobodno leteće jedrilice kao i servo može da radi i na 3.7V naravno mnogo slabije a što ovde nije važno, a neke starije komponente rade samo preko 4.5V. Dakle šta je bilo u njemu pre kao napajanje nije gerancija za to da je to i dobro.
Slika, slika slika... (photograf)
Čitao sam tehničke specifikacije, ali na žalost dosta toga nisam razumeo.
Stavi link ka tom tekstu. mmmm
-
I bez slike tehničke karakteristike baterija su:
kapacitet koji se meri u mAh
S- slovo ispred koga stoji arapski brojevi 1,2,3,4,5...12.. Koji označavaju broj ćelija u bateriji a samim tim i ukupn napon jer se broj koji stoji ispred S slova pomnoži sa 3.7 V što je neki nominalan napon po ćeliji za lipo baterije. MAksimalan napon im je 4.2V po ćeliji a minimalan ne sme da pređe ispod 3V a za svaki slučaj se stavlj na 3.2 ili 3.3 V
C-slovo koje označava množilac za maksimalnu jačinu struje koju može da izdrži baterija a tu jačinu struje dobijaš tako što broj koji stoji ispred C pomožiš sa kapacitetom u mAh baterije i podeliš sa 1000 kako bi dobio struju u AMPERIMA koju baterija može da izdrži bez problema pri konstatnom pražnjenju.
Na nekim baterijama nekada stoji oznaka recimo 25C-50C što znači da baterija može da izdrži 25C pri konstatnom pražnjenju a 50C možže da izdrži u kratkim veremenskim intervalima.
Takođe pri punjenju baterije ne bi trebao da koristiš jačinu struje veću od 1C neki proizvođači za male baterije stavljaju i 3C ali to samo dovodi do manjeg roka trajanja baterije.
Što znači ako na bateriji piše ovako 3S 1000mAh 20C-50C (nekada može da piše samo 20C što je podatak koji je obavezan a ostali podatak ili ti 50C ili ne stave ili stave recimo constant 20C i burst 50C)
To znači sledeće:
3S ili 3*3.7=11.1V što je nominalni napon baterije
1000 mAh znači kapacitet baterije koji znači da ako bateriju prazniš sa uređajem koji vuče 1000 mA ili 1A trajaće 1h
Ako je prazniš sa 2A trajaće pola sata....
20C znači 20*1000mAh= 20000 mA ili 20A je jačina struje koju baterija može da izdrži pri konstanom pražnjenju bez posledca a 50A ono 50C znači da može da izdrži 50A u nekim malim vremenskim intervalima (par sekundi ili par desetina sekundi zavii od proizvođača)
A kada puniš bateriju an punjaču odabiraš makcsimalnu struju koja je 1C ili 1*1000 maH =1000mA ili 1A ili manju ako želiš da ti baterija traje duže. Ako puniš bateriju sa 1C trajanje punjenja bi trebalo da bude tu negde oko 1h sa sve balansiranjem ćelija kada je baterija prazna skroz odnson ima tu negde oko 3.2 V po ćeliji.
Sledeće karakteristike su dimenzije i težina baterija to ti je valjda jasno.
Mada kod težine postoji jedan zanimljiv podataka a to je da su po pravilu baterije istih kapaciteta i broja ćelija istog proizvođača ali različitog broja C različite po masi. Što znači da baterija 20C (uvek se uzima onaj prvi C koji označava broj konstatnog pražnjenja) je lakša od baterije 30C....
To su ti podaci koji treba da te zanimaju ostalo nemaš potrebe da se opterećuješ.
Pošto je jedrilica u pitanju kako je smel rekao ona ne vuče previše struje i može vrlo lako da se desi da je litijum jon baterija u pitanju,
Zato ne bi bilo loše da presečeš onaj termobužir i pročitaš šta piše ili još bolje slikaš.
A takođe pogledaj an termobužiru da li možda piše nešto ako ne onda ispod sigurno piše na ćeliji da li je lipo, lion...
-
Ako smo se vec uhvatili u raspravu malo sire od teme, da napomenem da u prethodnom tekstu koji je kolega napisao ima veoma zaokrugljenih podataka koje u praksi nisu tacni pa mogu da zbune citaoce:
...
1000 mAh znači kapacitet baterije koji znači da ako bateriju prazniš sa uređajem koji vuče 1000 mA ili 1A trajaće 1h
Ako je prazniš sa 2A trajaće pola sata....
...
Zapravo, proizvodjaci baterija se sluze trikovima kako bi parametri njihovih baterija zvucali bolje i time baterije bile privlacniji za kupce. Uglavnom se pri merenju kapaciteta radi o struji praznjenja, vremenu praznjenja baterija i naponu do kog se baterija prazni. To su idealni uslovi koji u praksi ne postoje pa su i nekorisni pa ih treba uzeti kao orijentacione parametre. Najcesce se merenja vrse strujom od C/20 do C/100 i cak do napona od 0V. U praksi se to ne radi. Kapacitet baterija veoma zavisi od struje praznjenja. O toj cinjenici govori "Peukert's" formula " T = C / I^n " gde je T=time [h], C=Peukert capacitet [Ah], I=struja [A], n=Peukert broj koji se najcesce krece u granicama od 1.1 do 1.3. Sto je "n" blizi 1 to je bolje. Detalje mozete naci na netu.
Pozdrav
-
Da li pise igde na bateriji bilo sta? Jako je bitno da se utvrde svi ostali detalji kako ne bi doslo do greske u izboru nove baterije i spaljivanja elektronike. Baterija za relativno male struje moze da bude i LiOn. LiPo baterije imaju i drugi kablic sa konetkorom za balansiranje ali to nije obavezno za 1S baterije. Da li je taj napon od 3.7V izmeren napon voltmetrom na bateriji ili je neka druga informacija u pitanju i koja? Prijemnici obicno rade na 5V a servoi koje si naveo takodje rade na 5V tako da je stvar cudna. Pise li negde na elektronici napon napajanja? Ima li neki BEC izmedju baterije i prijemnika? Sve navodi da se radi o vecem naponu od 3.7V.
Baterija koji si izabrao je kvalitetna baterija i po datim podacima moze da snabde potrosace strujom od 26A kontinualno a u kratkim vremenskim periodima (10-tak sekundi) i do 52A. Tebi treba baterija od 1-2C. Elektronika na jedrilici tesko da moze da povuce vise od 1A a maksimalno 2A. Za to je dovoljna i LiOn baterija od mobilnog telefona od 1000mAh.
Na žalost, nema vidljivih natpisa na bateriji i na elektronici. Baterija je sigurno Lipo, tako se puni. 3.7V je izmereno (odnosno 4.2 kada se napuni do vrha). Elektronika radi na 3.7V, probali smo sa nekom priručnom baterijom. Doduše, servoi prilično zuje, ali sve radi:
https://picasaweb.google.com/108138021638351453859/Razno#6184032477143876130
1000mAh je preterano, recimo na drugom modelu imam elektroniku koja radi bez problema na 4x1.2 180mAh NiMh bateriji.
-
Izvinjavam se moja greška.
Nisam napisao da je sve što se tiče vremena punjenja i pražnjenja u domenu ekperimentalnih podataka i teorije više.
Samo sam hteo da kolegi objasnim princip i oznake na baterijama šta koja znači za čega služi.
()-()
A ovo to je preterano 1000mAh i nije iz prostog razloga:
Baterije za mobilne telefone su LIION baterije koje krasi veliki kapacitet, mala težina i gabariti, oblik kakv poželiš ali nema ono što LIPO baterija ima a to je izdržljivost na velike struje pražnjenja. LIPO su po tome van konkurencije za sada.
Tako da recimo baterija LIPO od 1000mAh je mnogo gabaritnija i teža od te od telefona. Ako su male struje koji uređaji vuku u tom slučaju pogotovo bolja je varijanta LIION baterija koja je po gabaritima manja, lakša i većeg kapaciteta.
To što servoi rade na tako maloj struji to tebi radi posao možda ali dosta umanjuje njihovu snagu.
To što su stavljeni takvi servoi i što tako na maloj strujui radi posao je logika kao kada bi grejao vodu da bi je posle ohladio.
Energetska efikasnost 0 bodova. Bolje da se išlo na manje i kvaitetne sevoe nego što patiš elektroniku džabe.
postoje servoi koji po default-u rade na 1s baterijama kao i prijemnici. I o tome treba voditi računa jer neće svaki prijemnik da radi na tako malim strujama....
-
Izmeri bateriju koliko je teška jer se ovde ništa ne može zaključiti sem da je 1S verovatno jer nema balance kabal.
Ako je u opšte LIPO baterija.
Spram težine obično možeš uzeti adekvatnu bateriju sličnog ako ne i istog kapaciteta. (to je jedini podatak koji možeš izmeriti kao i gabarite same baterije jer ostalo je nepoznato) Takođe možeš da presečeš onu plavu traku tj termo bužir i viiš šta piše na ćeliji. Lako ćeš kupiti termobužir koji nije skup i vratiti sve nazad (termobužira imaš u svakoj prodavnici elktrične opreme a samo se odseče komad koji ti treba i zagreje fenom sa svih strana i to je to)
Ako ti za elketroniku treba 5V za napajanje onda uzmeš ovo
http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__11784__TURNIGY_Voltage_Booster_for_Servo_Rx_1S_to_5v_1A_.html?strSearch=voltage%20booster
Ako ne onda neki BEC i bateriju 2S
Na žalost, ta baterija nije kod mene, pa ne mogu da probam ovakve stvari. Već sam naručio ovo i alternativnu bateriju od 7,2V:
https://www.hobbyking.com/hobbyking/store/uh_viewItem.asp?idProduct=41922
-
Kako rekoh, slika elektronike može da pomogne u određivanju potrebnog napajanja, a možda i piše na njemu. Neke elektroničarske komponente u funkciji tajmera ove slobodno leteće jedrilice kao i servo može da radi i na 3.7V naravno mnogo slabije a što ovde nije važno, a neke starije komponente rade samo preko 4.5V. Dakle šta je bilo u njemu pre kao napajanje nije gerancija za to da je to i dobro.
Slika, slika slika... (photograf)
Čitao sam tehničke specifikacije, ali na žalost dosta toga nisam razumeo.
Stavi link ka tom tekstu. mmmm
Slike mogu ovde da se vide,
https://picasaweb.google.com/108138021638351453859/Razno
ali ne verujem da na osnovu toga može da se mnogo zaključi. Kontakirao sam i čoveka koji je pravio tu elektroniku, on takođe preporučuje 1S LiPo.
Za bateriju - mislio sam na ovaj opis:
http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__20386__Turnigy_nano_tech_750mah_1S_35_70C_Lipo_Pack_Fits_Nine_Eagles_Solo_Pro_180_.html
-
I bez slike tehničke karakteristike baterija su:
Zahvaljujem svima na pomoći. Sledeći korak jeste da probam celu spravu sa 4.8V NiMh baterijom. Inače, ovaj problem muči dosta kolega F1A modelara, jer je izgubljen glavni izvor ovih baterija, pa sad lutamo po raznim rešenjima. Javiću ovde rezultat.
-
Uf tek sada vidim da je u pitanju F1A kategorija.
ti taj sistem koristiš za kuku i da napraviš otklon na horizontalnom stabilizatoru kada postigneš maksimalno vreme leta da ne bi jedrilica odletela ako je uhvatila neku termiku.
Mi smo koliko se sećam koristili nemačke male satiće KNIPS su se zvali koje si navijao na koje vreme hoćeš a kuke su bile mehaničke na potez tj kada postigneš odrređenu visinu sa sajlom samo trgneš malo sajlu prmema dole i model se otkači.
Nekada kada nije bilo knipsova koristila se opruga ili gumica i sistemi sa pamučnim fitiljem koje smo merili koliko gore pa sekli na određene dužine. Nevolje su bile kada ima vetra pa fitilj krene malo brže da sagoreva pa se moralo seći malo duže u tim sulovima, onda lepo sve namestiš, zapališ fitilj i podigneš jedrilicu. Kada fitilj izgori zapali gumicu ili neki kanap, prekine ga i opet sistem opruge ili gumice podigne horizontalac. E to su bila vremena.....
Ono što sam postavio takođe može da ti radi posao sa 1s baterijom i voltage booster-om koji diže napon an 5V sa te baterije 1s.
Jeste da se baterija tako brže prazni ali nisu toliko skupe i izdržala bi u tvojim uslovima dosta dugo.
Pa sada ti proceni koja ti je varijanta lakša, manja i bolja... DA li 1s sa booste-om ili 2s sa bec-om. U svakom slučaju mislim da su lakše varijante nego NiMH.
-
Slike su odlične i vidi se ono što je najvažnije što sam hteo videti. (thumb)
Elektronika je na bazi mikrokontrolera novije generacije što je jako dobro. Oni obično rade sa naponom od 2.7V do 5.5V i troše veoma malo struje. Ako se vidi oznaka na čipu, onda se može proveriti njegov datasheet.
Servoima je svakako bolji veći napon do 5V i onda ne zuje, jer imaju snage da dođu do željene pozicuje. Ako servo zuji, onda troši više struje i do 10 puta nego da stoji i ne zuji. Umesto 10mA vuće 100-200mA. Tako se napajenje brža prazni. Treba proveriti i mehaniku. Dobro je podmazati sve zglobove.
Dakle izabrani akumulator tipa LiPo 1S 750mAh je najbolje rešenje za napajanje. Treba kupiti odmah više komada.
Sledeći korak jeste da probam celu spravu sa 4.8V NiMh baterijom.
Da može ako stanu 4 ćelije AAA veličine. Nešto će biti teže, ali nose i više energije u sebi. Može da se izvadi olova iz nosa ako treba. mmmm
;namig
-
Izvinjavam se moja greška.
To što servoi rade na tako maloj struji to tebi radi posao možda ali dosta umanjuje njihovu snagu.
To što su stavljeni takvi servoi i što tako na maloj strujui radi posao je logika kao kada bi grejao vodu da bi je posle ohladio.
Energetska efikasnost 0 bodova. Bolje da se išlo na manje i kvaitetne sevoe nego što patiš elektroniku džabe.
postoje servoi koji po default-u rade na 1s baterijama kao i prijemnici. I o tome treba voditi računa jer neće svaki prijemnik da radi na tako malim strujama....
Problem je što svi koriste slične komponente, pa je pitanje da li tu zaista postoji neki razlog ili je prosto u pitanju inercija. Primera radi, skoro svi koriste ove Dymond servoe, navodno su najkvalitetniji za ovo što nama treba. Koji servo preporučuješ umesto njih?
-
Uf tek sada vidim da je u pitanju F1A kategorija.
ti taj sistem koristiš za kuku i da napraviš otklon na horizontalnom stabilizatoru kada postigneš maksimalno vreme leta da ne bi jedrilica odletela ako je uhvatila neku termiku.
Priča je dosta složenija: ceo sistem radi po unapred upisanom programu koji omogućuje da se napravi najbolji start i kasnije postigne najveća moguća visina kod otkačinjanja. Kada je kuka zabravljena, na osnovu položaja kuke (senzori) se pomeraju horizontalac, vertikalac i krila tako da kod pravolinijske vuče model ide pravo prema meni, a u kruženju na sajli da pravi mali krug (važno kod vetra). Tako se "traži" termika. Kada se nađe stub, onda se model zaleti velikom brzinom što detektuje odgovarajući senzor, pa se kuka odbravljuje, sajla se otkačinje i model počinje "bunt" - vertikalno penjanje (neki modeli idu i preko 100m u ovoj fazi), pa posle nekog vremena ravnanje i onda planiranje. Kada istekne vreme ili se aktivira daljinska determa, horizontalac ide u minus i model završava let. Svaka od ovih desetak faza ima posebno podešavanje položaj horizontalca, vertikalca i krila.
Mi smo koliko se sećam koristili nemačke male satiće KNIPS su se zvali koje si navijao na koje vreme hoćeš a kuke su bile mehaničke na potez tj kada postigneš odrređenu visinu sa sajlom samo trgneš malo sajlu prmema dole i model se otkači.
Nekada kada nije bilo knipsova koristila se opruga ili gumica i sistemi sa pamučnim fitiljem koje smo merili koliko gore pa sekli na određene dužine. Nevolje su bile kada ima vetra pa fitilj krene malo brže da sagoreva pa se moralo seći malo duže u tim sulovima, onda lepo sve namestiš, zapališ fitilj i podigneš jedrilicu. Kada fitilj izgori zapali gumicu ili neki kanap, prekine ga i opet sistem opruge ili gumice podigne horizontalac. E to su bila vremena.....
Od tada su promenjene jedno četiri generacije :) mada se i danas viđaju starinski modeli na fitilj:
https://picasaweb.google.com/108138021638351453859/Drzavno2014#6074243614971936578
-
Slike su odlične i vidi se ono što je najvažnije što sam hteo videti. (thumb)
Elektronika je na bazi mikrokontrolera novije generacije što je jako dobro. Oni obično rade sa naponom od 2.7V do 5.5V i troše veoma malo struje. Ako se vidi oznaka na čipu, onda se može proveriti njegov datasheet.
Servoima je svakako bolji veći napon do 5V i onda ne zuje, jer imaju snage da dođu do željene pozicuje. Ako servo zuji, onda troši više struje i do 10 puta nego da stoji i ne zuji. Umesto 10mA vuće 100-200mA. Tako se napajenje brža prazni. Treba proveriti i mehaniku. Dobro je podmazati sve zglobove.
Ovo nisam znao, to je korisna informacija.
Sledeći korak jeste da probam celu spravu sa 4.8V NiMh baterijom.
Da može ako stanu 4 ćelije AAA veličine. Nešto će biti teže, ali nose i više energije u sebi. Može da se izvadi olova iz nosa ako treba. mmmm
;namig
U stvari, te baterije već dugo koristim na drugom modelu. U pitanju su 4 x 1/3AAA NiMh baterije (KAN Ni-MH 1/3AAA 180mAh), i to je sve teško ispod 20g i sasvim lepo staje u trup. Ali se dosta teško nalaze.
-
Uglavnom većinu baterija NiMH možeš naći kod nišlija kucaj samo telit niš baterije.
ljudi prave po porudžbini kakve hoćeš pack-ove. Izabereš ćelije i naprave ti šta želiš. Uglavnom su skroz ok sa cenama. Ja preko njih kupujem baterije za lsptop. Probaj pa vidi.
Uf vidim da se priča kopjuterizovala. U moje vreme bila je čista mehanika i sve je zavisilo od modela. Dok su drugi pravili Ciruse iz CVM-a mi smo imali neki plan jedrilica koji je šio sve redom. Nakupio sam se medalja i diploma koliko hoćeš. Vrlo često su termike bile toliko jake da su se modeli gubili čak i kada knips odradi svoje, ili si morao da trčiš za njim po više kilometara na lisičijem jarku da bi našao model. Sećam se da sam jednom prilikom upao u kanal pun vode i bio sa mokar u novembru ali sam posle par kilometara uspeo da dođem do modela.
-
Vrlo često su termike bile toliko jake da su se modeli gubili čak i kada knips odradi svoje, ili si morao da trčiš za njim po više kilometara na lisičijem jarku da bi našao model. Sećam se da sam jednom prilikom upao u kanal pun vode i bio sa mokar u novembru ali sam posle par kilometara uspeo da dođem do modela.
Da, postoje lepote slobodnoleteće kategorije modelarstva, ali kada sam ja morao da trčim za mojom prvom i ujedno zadnjom A1 školskom jedrilicom, odlučio sam da će moji sledeći modeli leteti kako ja hoću, a ne kako se vertu prohte. Tada sam ubrzo dobio prvi RC sistem. Bilo je to jako davno. :-X
Današnja omladina ni ne zna za ozbiljne slobodno leteće modele i kategorije, jer odmah mogu da krenu sa RC letenjem. To nije problem, samo izostaje mogućnost sticanja važnog znanja osnova aerodinamike, naravno uz dobrog učitelja, strpljenja pravljenja, podešavanja, poštovanje bezkrajnosti ogromnog prostora livade i svega lepog što može da pruži free flight.
Kako vidim, mnoge starije generacije se ne mogu odvojiti od njih i još ima dosta susreta i takmičenja sa njima. (thumb)
-
DA da to su bila vremena. Raketoplani i rakete su bili tek posebna priča.
Ne bih se složio da se danas zapostavljaju slobodnoleteći modeli.
Klinci koji su članovi aero klubova i sekcija itekako uče takve stvari i takmiče se u tim kategorijama.
Jedino to sada ima dosta kompjuterizacije svega i sve je iole dostupno i prihvatljivo donekle sa cenom dok se ranije a posebno recimo 90-tih dolazilo do rc stvari samo preko tetaka preko bare....
No dobro da ne odemo suviše u off topic malo je radila nostalgija (yay)
-
Uglavnom većinu baterija NiMH možeš naći kod nišlija kucaj samo telit niš baterije.
ljudi prave po porudžbini kakve hoćeš pack-ove. Izabereš ćelije i naprave ti šta želiš. Uglavnom su skroz ok sa cenama. Ja preko njih kupujem baterije za lsptop. Probaj pa vidi.
Zvao, imaju NimH 1/3AAA od 170mAh, pa ću verovatno od njih to nabaviti. Nije mi baš jasna matematika (deluje malo 170mAh), ali meni su se ove sadašnje 4 x 180mAh veoma lepo pokazale. Inače, ove baterije se koriste za one ogrlice za dresuru pasa ;)
-
http://www.svebaterije.net/proizvod-info/litijum-polimer-baterije/baterija-litijum-polimer-602040
-
tih 10 mAh što fali nema nikakve veze ako je kavalitetna ćelija u pitanju.
Može da se desi da čak i duže drži neko neka kineska varijanta na kojoj piše 200maH
Svejedno drago mi je što si se snašao. Ali opet pominjem 2s i bec varijanta ili 1s i booster varijanta sigurno treba da bude lakša i većeg kapaciteta neko NiMh ako ti je to bitno. a ako nije onda furaj šta god ti je volja.
-
NiMH ćelije u metalnom kućištu su vladale dok nije bilo LiPo tehnologije. Pločaste LiPo ćelije su danas sa najboljim odnosom težine i količine energije, ali i u drugim pogledima imaju prednost. Dimitri je gore predložio jednu veoma dobru mogućnost. (thumb)
-
Vladale su dok se nisu pojavili elktromotori koji troše AMPERA i AMPERA.
Mada kada bolje se pogleda ako se koriste samo za napajanje servoa, prijemnika a nije težina presudna ja bih se odlučio pre za NiMh varijantu ako nizbogčega drugog onda zbog toga što se makar ne pale i nisu rizične pri udesima, punjenjima....
-
Stigle konačno baterije :) Pa sad imam pitanje oko parametara punjenja za ovu bateriju:
http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__32783__Turnigy_nano_tech_750mah_1S_35_70C_Lipo_Pack_Fits_Nine_Eagles_Solo_Pro_180_EU_Warehouse_.html
Da li treba da radim praženjenje pre punjenja, koja amperaža itd.
Pozdrav, NB
-
Da li treba da radim praženjenje pre punjenja, koja amperaža itd.
Ne treba prazniti, odnosno formirati kao NiCd i sl. Fabrički je oko 70% napunjen. LiPo je potpuno napunjen na 4.2V a ne sme se prazniti ispod 3.5V. Normalna spora brzina punjenja je 1C (0.75A). To je 1 sat punjenja ako je napon "praznog" na 3,5V. Po opisu baterije na sajtu može da se puni i sa 15C, ali bolje ne iznad 5C, što je svega 12-15 minuta. Sve ovo naravno sa specijanim punjačem za LiPo akumulatore na LiPo program modu. Nikako ne sa drugim punjačem!
Ovako, sa naravno 0,8A i 3,7V(1S)
https://youtu.be/8zKKsx7kRrY
Proveriti polaritet, jer se neki žale da ima grešaka!?!?
https://youtu.be/avwobYJ_AeA
Sa njim može ceo dan da bude uključen u tajmer elektroniku bez isključenja. Ako servo nije statički opterečen i ne zuji, onda veliku struju troši samo na trenutak pri pomeranju. Toga kod ovog modela ima samo pri svakom startu. 50 starti bez problema. mmmm
-
Ok, hvala na informacijama. Imam naravno odgovarajući punjač :) Za trajanje ćemo videti. Servoi zuje neko vreme posle svake komande, ali to sam i očekivao. Za sada sve radi kako treba, videćemo kako sve to izgleda u praksi. Planiram da nabavim neki regulator napona da povećam efikasnost, kako mi je objašnjeno. Šta je bolje od ova dva:
http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__41922__Blue_Arrow_Ultra_Micro_Automatic_Voltage_Regulator_5V_1A_DC_Output.html
http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__11784__TURNIGY_Voltage_Booster_for_Servo_Rx_1S_to_5v_1A_.html
-
Planiram da nabavim neki regulator napona da povećam efikasnost, kako mi je objašnjeno.
Prvi snižava napon sa višeg na niži, a drugi podiže. Ni za jednim nem potrebe ako sada sve radi dobro.
Pretvarač napona, svejedno gore ili dole, radi sa gubitkom energije (oba se greju pri radu), pa se sa time dodatno kvari efikasnost sistema, a ne popravlja. Ne znam ko je to tako objasnio.
Sa većim naponom od sadašnjeg za 20-25% se podiže i potrošnja struje servoa pri radu, jer sa time mogu da vuku veću struju, a u sadašnjoj funkciji bez potrebe za većom mehaničkom snagom. Dakle to opet loše utiče na ukupnu potrošnju.
Zujanje servoa je verovartno od lošeg mehaničkog rešenja i na većem naponu će verovatno i dalje zujati. Može da se proba sa priključkom nekog preciznog izvora od 5V. To bi dao odgovor na moju predpostavku od pre da tako verovatno neće zujati, jer će imati više snage da dođe u nulti položaj pod opterećenjem.
Ali, ali, ali. Servo zapravo treba da ima funciju brave bez dugotrajnog velikog napinjanja pri držanju u ovom slučaju, odnosno da ne drži neku veliku silu na ruci, kako ne bi trošio uzaludno energiju u mirovanju. I tu se može ogledati umeće modelara, kako je to zapravo rešeno mehanički na modelu.
I još nešto za opšte razmilšljanje u elektrotehnici za svakog modelara. Suvišna elektronika je dodatna težina u manjim avio modelima i izvor kontaktne ili havarijske greške u strujnom kolu, te ih treba izbegavati, odnosno rešiti što jednostavnije sa minimalnim brojem komponenti!
;namig
-
Planiram da nabavim neki regulator napona da povećam efikasnost, kako mi je objašnjeno.
Prvi snižava napon sa višeg na niži, a drugi podiže. Ni za jednim nem potrebe ako sada sve radi dobro.
Pretvarač napona, svejedno gore ili dole, radi sa gubitkom energije (oba se greju pri radu), pa se sa time dodatno kvari efikasnost sistema, a ne popravlja. Ne znam ko je to tako objasnio.
Sa većim naponom od sadašnjeg za 20-25% se podiže i potrošnja struje servoa pri radu, jer sa time mogu da vuku veću struju, a u sadašnjoj funkciji bez potrebe za većom mehaničkom snagom. Dakle to opet loše utiče na ukupnu potrošnju.
Zujanje servoa je verovartno od lošeg mehaničkog rešenja i na većem naponu će verovatno i dalje zujati. Može da se proba sa priključkom nekog preciznog izvora od 5V. To bi dao odgovor na moju predpostavku od pre da tako verovatno neće zujati, jer će imati više snage da dođe u nulti položaj pod opterećenjem.
Ali, ali, ali. Servo zapravo treba da ima funciju brave bez dugotrajnog velikog napinjanja pri držanju u ovom slučaju, odnosno da ne drži neku veliku silu na ruci, kako ne bi trošio uzaludno energiju u mirovanju. I tu se može ogledati umeće modelara, kako je to zapravo rešeno mehanički na modelu.
I još nešto za opšte razmilšljanje u elektrotehnici za svakog modelara. Suvišna elektronika je dodatna težina u manjim avio modelima i izvor kontaktne ili havarijske greške u strujnom kolu, te ih treba izbegavati, odnosno rešiti što jednostavnije sa minimalnim brojem komponenti!
Kako mi objasniše nekoliko poruka unazad, ako servoi rade na nižem naponu od predviđenog onda zuje i troše više energije. To mi je logično, a i poklapa sa mojim iskustvom - kada sam na ovom istom modelu koristio NiMh baterije od 5V zujanje je bilo mnogo slabije nego sada, na 3.7V. Ali sve radi kako treba, pa si verovatno u pravu da ne treba popravljati ispravnu stvar. Što se tiče tehničkog rešenja/opterećenja servoa, ne verujem da je to u pitanju jer servoi zuje i kada se otkače komande.
-
...ne verujem da je to u pitanju jer servoi zuje i kada se otkače komande.
Onda je servo manje kvalitetan, što je podjednako rezultat manje pracinog potenciometra u njemu, elektronike, pa i delova prenosa sa velikim lokerom bez kugličnih ležajeva na izlaznoj osovini. Ono malo zujanje ne bi trebalo da vuče mnogo struje ako nije pod opterećenjem, ali svakako troši više nego da ne zuji motor u njemu. Kod RC modela servoi su stalno u radu i tamo ne smeta toliko da je u nultom položaju nešto malo nemiran servo, jer energije za njihovo napajanje obično ima na pretek. Da ima mogućnosti preprogramiranja, trebalo bi pomeriti vrednost signala za nulti položaj za nekoliko milisekundi dole ili gore. Na RC predajniku bi se to moglo sa trimer podešavanjem uraditi za čas i naći položaj gde ne zuji. Obično to radimo u ovakvim slučajevima, a u krajnjem slučaju menjamo servo, jer stalno zujanje može da bude predznak za eventualnu veću bolest odnosno veću histerezu u nekom trenutku. To se obično dešava samo na motornim modelima gde potenciometar servoa od vibracije brže odkaže.
Ako bolje pogledamo, u ovaj mali model treba samo jedan mikro prijemnik od 10 eura umesto tajmera i eto mini RC jedrilice, naravno ako na oba repna stabilizatora ima servo. Treba probati.
(pijemo)
-
Ako bolje pogledamo, u ovaj mali model treba samo jedan mikro prijemnik od 10 eura umesto tajmera i eto mini RC jedrilice, naravno ako na oba repna stabilizatora ima servo. Treba probati.
Ovo nisam razumeo? Model baš i nije mali (raspon krila više od 2m), a glavni štos je u slobodnom letu, pa otpada kontrola sa zemlje, osim za determu. Elektronika na ovim modelima ima softversko podešavanje početnog položaja, brzine i koraka servoa. Promena brzine utiče na "zujanje", ali nisam znao da utiče i početni položaj - probaću.
-
a glavni štos je u slobodnom letu
Naravno, model je i konstruisan samo za konstatno sporo jedrenje. Kao RC ledrilica bi bilia sa slabim dinamičkim karakteristikama, uglavnom zbog profila krila i horizontalca. Samo sam primetio da ima sve važne delove koje treba za proporcionalno RC upravljanje, a ipak sreća odlučuje o sudbini leta kada se odkači sa sajle. Mi RC letači volimo da imamo model pod kontrolom u letu i da učestvujemo u njegovom krstarenju, pronalaženju termike i navođenju na cilj. Nama je štos baš u tome. :)
Elektronika na ovim modelima ima softversko podešavanje početnog položaja, brzine i koraka servoa.
Odlično. Tu mogućnost daje baš pametni mikrokontroler i njegov programer. :)
Interesantno je i to videti da taj sićušni mikrokontroler, koji sada služi samo kao merač vremena i još po nešto oko servoa, može potpuno automatski da upravlja sa celom letelicom kao bespilotni mozak. Trebaju mu samo nekoliko još sićušnijih delova od njega, kao razni senzori da "oseti" položaj i dimamiku kretanje modela u prostoru, a dobar softver bi mogao, ne samo da drži letelicu na određenoj ruti, već i da sam nalazi termiku i da sam sleti onda i tamo gde se to želi i svet to bez RC komandovanja sa zamlje.
Interesantno je i to primetiti, da je takva letelica i dalje slobodno leteća, ali ne kao "slepa" koja se naslanja na atmosflerke termodinamičke prilike i navijanje vlasnika sa zemlje, već kao samostalna inteligentna letelica koja zna šta i kako da radi za postizanje predprogramiranog cilja sa mnoštvo uslova, uz mogućnost slobodne volje da sam odluči kako će to izvesti.
Sve jeto već današnjica, ma kako da ga nazivamo. :)
Promena brzine utiče na "zujanje", ali nisam znao da utiče i početni položaj - probaću.
Generalno, elektro motor u servou ne treba da radi kada stoji i ima da ćuti sve dok mu se drugačije ne kaže. :)
Oksidicija na površini pločice potenciometra ili na dodirnom kontaktoru može da prouzrokuje nejasnu i promenjljivu vrednost elektronici o položaju, a koji počne da daje struju na motor u impulsima i evo mikro vibracija, odnosno zujanje bez opterećenja.
Kontaktni potenciometri su veliki izvor greške i razlog pada mnogih RC modela. Dobri servoi današnjice rade sa beskontaktnim davačem položaja. Mehanički kontakti svake vrste u elektronici nose najveći stepen rizika za prestanak rada sistema. Zato i na priključke treda obratiti pažnju i štititi ih od vlage i prljavštine.
-
a glavni štos je u slobodnom letu
Naravno, model je i konstruisan samo za konstatno sporo jedrenje. Kao RC ledrilica bi bilia sa slabim dinamičkim karakteristikama, uglavnom zbog profila krila i horizontalca. Samo sam primetio da ima sve važne delove koje treba za proporcionalno RC upravljanje, a ipak sreća odlučuje o sudbini leta kada se odkači sa sajle. Mi RC letači volimo da imamo model pod kontrolom u letu i da učestvujemo u njegovom krstarenju, pronalaženju termike i navođenju na cilj. Nama je štos baš u tome. :)
Nije baš za ovu temu, možda je bolje da se preselimo u temu o SLM :) Ustvari, F1A jedrilice su napravljene tako da izdrže strahovita opterećenja prilikom otkačinjanja, to je sad glavna karakteristika. Da li može da se napravi RC model od ovakvog modela - može sigurno, u stvari neki modeli sad imaju takvu funkcionalnost, jer omogućavaju direktno pomeranje servoa preko radio-veze. Ali, to je naravno zabranjeno tokom leta, ovo se koristi za podešavanje modela. Takav model sigurno ne bi bio okretan poput RC jedrilice, ali verujem da bi leteo sasvim dobro.
Interesantno je i to videti da taj sićušni mikrokontroler, koji sada služi samo kao merač vremena i još po nešto oko servoa, može potpuno automatski da upravlja sa celom letelicom kao bespilotni mozak. Trebaju mu samo nekoliko još sićušnijih delova od njega, kao razni senzori da "oseti" položaj i dimamiku kretanje modela u prostoru, a dobar softver bi mogao, ne samo da drži letelicu na određenoj ruti, već i da sam nalazi termiku i da sam sleti onda i tamo gde se to želi i svet to bez RC komandovanja sa zamlje.
Interesantno je i to primetiti, da je takva letelica i dalje slobodno leteća, ali ne kao "slepa" koja se naslanja na atmosflerke termodinamičke prilike i navijanje vlasnika sa zemlje, već kao samostalna inteligentna letelica koja zna šta i kako da radi za postizanje predprogramiranog cilja sa mnoštvo uslova, uz mogućnost slobodne volje da sam odluči kako će to izvesti.
Sve jeto već današnjica, ma kako da ga nazivamo. :)
Novi modeli su krcati najfinijijom elektronikom (akcelerometar, GPS, visinomer, razni senzori...), ali sve to se koristi samo u fazi dok je model na sajli. Baš smo pričali nedavno na Bocinom forumu oko ovoga - ja sam predlagao ograničenu upotrebu upravljanja da bi se sprečio odlazak modela u opasna područja i sl.
-
Ne, ne želim da se uplićem u ovu kategoriju modela. Hteo sam samo da ukažem na tehnološke mogućnosti današnjice i za mene besmislenost da model leti bez kontrole, sa hajtek elektronikom u sebi. Sa pojavom RC tehnike je trebalo da nestane sva slobodno leteće kategorija, kao što je za mene pre 40 gidna dosadilo trčati za modelima ili gledati kako se vrte oko mene na 15 metara sajle i prešao na punu RC kontrolu.
Zapažamo da danas ništa ne ostaje bez savremenih mikro čipova, pa ni najstarija modelarska kategorija slobodno letećih modela, koja u principu ne treba da ima ništa više od kratkog mekog kanapa kao fitilja u funciji vremenskog releja.
Ne smeta mi da se ove kategorije drže u životu, ako to drugima pruža lepo zadovoljstvo.
Puno sreće na livadi.
(pijemo)
-
Ne, ne želim da se uplićem u ovu kategoriju modela. Hteo sam samo da ukažem na tehnološke mogućnosti današnjice i za mene besmislenost da model leti bez kontrole, sa hajtek elektronikom u sebi. Sa pojavom RC tehnike je trebalo da nestane sva slobodno leteće kategorija, kao što je za mene pre 40 gidna dosadilo trčati za modelima ili gledati kako se vrte oko mene na 15 metara sajle i prešao na punu RC kontrolu.
Zapažamo da danas ništa ne ostaje bez savremenih mikro čipova, pa ni najstarija modelarska kategorija slobodno letećih modela, koja u principu ne treba da ima ništa više od kratkog mekog kanapa kao fitilja u funciji vremenskog releja.
O ukusima se naravno ne raspravlja :) Samo bih napomenuo da je poređenje SLM i RC kategorija prilično besmisleno, jer su suštinski različite stvari. Za početak, SLM su fizički zahtevne kategorije i traže potpuno druga znanja od RC kategorija. Na žalost, u pravu si da SLM kategorije beleže ozbiljan pad, ali glavni razlog za to je težak ulazak u te kategorije (izuzetno skupo, zahteva veliki trud i vreme). Ovde mislim na F1ABCDE kategorije, klizači su na primer izuzetak.
-
Ja se izvinjavam jel to gosn "wings"?
-
Ja se izvinjavam jel to gosn "wings"?
Jeste :)
-
Postovanje,
Dobro dosli na forum.
Pozdrav od bivseg servisa ERC Commerce Samsung.
-
Hvala, bolje te našao :)
-
Ne, ne želim da se uplićem u ovu kategoriju modela. Hteo sam samo da ukažem na tehnološke mogućnosti današnjice i za mene besmislenost da model leti bez kontrole, sa hajtek elektronikom u sebi. Sa pojavom RC tehnike je trebalo da nestane sva slobodno leteće kategorija, kao što je za mene pre 40 gidna dosadilo trčati za modelima ili gledati kako se vrte oko mene na 15 metara sajle i prešao na punu RC kontrolu.
Zapažamo da danas ništa ne ostaje bez savremenih mikro čipova, pa ni najstarija modelarska kategorija slobodno letećih modela, koja u principu ne treba da ima ništa više od kratkog mekog kanapa kao fitilja u funciji vremenskog releja.
Ne smeta mi da se ove kategorije drže u životu, ako to drugima pruža lepo zadovoljstvo.
Puno sreće na livadi.
(pijemo)
Ovo je nešto najbesmislenije što sam pročitao na ovom forumu. Kao da neko pita a zašto se ljudi
bave atletikom i biciklizmom kad je izmišljen automobil i takve zveri kao F1? Slobodno leteći i kružno
komandovani modeli su izrazito takmičarske kategorije i retko ko se bavi njima iz hobija. Danas su to vrlo kompleksne i vrlo skupe kategorije. Bio sam aktivan takmičar i u SLM (A2 i A1)
i KKL modelima (Team racing i vazdušni boj). Sada sam RC hobista
sa malim stiropor igračkama kao i dotični a takvih nas ima na svakom ćošku. Pad SL modela zbog izuzetno visokih cena modela se oseća u Srbiji ali ne i u svetu. Kod nas je takmičarsko
modelarstvo verovatno na najnižim granama. I kod RC-a ima samo nekoliko pravih takmičarskih
modela, jer su i oni vrlo skupi a nema ni jednog takmičenja već ljudi idu u Mađarsku. A o treninzima
neću ni da pričam.
P.S. RC vazdušni boj po atraktivnosti nije ni do kolena atraktivnosti kružno komandovanog
vazdušnog boja.
Petar Antić
-
Izvinjavam se ako sam nekog uvredio sa onim male stiropor igračke. Ipak su u pitanju modeli.
Bio sam prilično revoltiran pa sam mislio na sebe i čoveka koji me je do toga doveo. Ovakvih
jeftinih modela u Srbiji ipak ima najviše.Bazirao sam se na takmičarsko modelarstvo, jer sam ja to
najviše voleo, pa sam zaboravio da spomenem da ima puno RC hobista koji imaju vrlo lepe, velike
i prilično skupe modele.
-
Rc vazdušni boj jako malo ljudi kod nas praktikuje verovatno jer im je žao da olupaju model....
A na netu ima modela za to jednostavnih koji mogu da se naprave za manje od 30 eura (sve sa setup-om a modeli kasnije koštaju manje od 1000 dinar da se naprave i eventualno nafarbaju kao rezervni) pa opet niko neće da se igra sa tim...
Meni je to zanimljivo samo nema baš interesanata. A to koja je kategorija skupa ili nije to baš i nije merodavno jer na primer kada uzmete DLG neki takmičarski, pljunete za njega 1000 i više eura i to je to uglavnom takvi modeli traju godinama i najmanje se krše i lome (naravno ako se ne leti akrobatika) dok kod rc malo malopa nešto otkaže pa daj novi servo pa daj esc pa daj bateriju pa daj motor....
Svejedno kao što naš narod kaže SVAKI MAGARAC IMA SVOJE VESELJE i mislim da nije baš merodavno da se kaže kako je neka disciplina dosadna, bolja, skuplja... Neko uživa u pecanju, neko u vožnji čamcem.....
Ukusi su jako zaebana stvar za svađu i prepirku.
-
Žao mi je ako sam pogrešno shvaćen. Gledišta nam se suštinski razlikuju i tu nema nikavih problema. Zato je ovaj forum sa "RC-" prefiksom, jer je ovde to najvažnije. Imati kontrolu nad modelom u letu ili nemati je jako jako velika razlika.
P.S. RC vazdušni boj po atraktivnosti nije ni do kolena atraktivnosti kružno komandovanog
vazdušnog boja.
Mnogi od nas u regiji leti RC kombat (http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,3655.105.html) u vazdušnom boju sa trakama, ne da bi bio višlje od kolena neke druge kategorije, ili da drugima priređuje atraktivan šou, već da se mi RC piloti dobro osećemo nekoliko minuta u dinamičkom letu u 3D prostoru naspram 2D što pružaju vezani. Preporučijem i drigima da proba kao razonodu.
;namig
-
Za mene je modelarstvo pre svega bila strast a ne samo sport kojim sam se bavio. Sada posle
izvesne pauze i mog ponovnog vraćanja modelarstvu na moju nesreću ponovo postaje moj strastveni hobi (sada ipak samo hobi bez takmičenja) koji mi uzima puno ionako ograničenog
slobodnog vremena. Volim sve kategorije modelarstva i oprobao sam se na neki način skoro u
svakoj. Nikada ih nisam poredio jer svaka je interesantna na svoj način i ima svoju draž. Ono
što sam rekao bilo je samo u revoltu. Ovakvi postovi ne bi trebalo da su deo ovog foruma ali
eto nažalost desi se. Izvinjavam se svim ostalim članovima foruma.
Petar Antić