rcfly4um
ELEKTRONIKA => BATERIJE i PUNJAČI => Topic started by: sova on September 04, 2013, 11:28:51 AM
-
ima li ko iskustvo sa punktovanjem baterija???
nasaoa sam na yutubu neko rucno pravljenu masinu ,moje pitanje je sledece moze li se sa ovim punktovati baterije ili ne i ima li ko neku ideju ili semu kako to napraviti????
EVO SNIMKA STO SAM JA NASAO!
http://www.youtube.com/watch?v=RnjF5Hj2Udg&list=PLPLXNSjW9JObjGog3rNgQ0P3x1uHI_TiD
-
Ne može taj dobro je da si pitao inače bi bilo bum u oblaku dima. Za punktovanje baterija ti treba kondenzatorski aparat za varenje. Nije problem ni njega naparviti može se čak i improvizovati samo da nađeš odgovarajući kondenzator za lem koji tebi treba kucaj u google ili na youtube "capacitive discharge welder".
-
(nono) Nebih se ja igrao sa sumnjivim aparatima za punktovanje, šteta može višestruko da prevaziđe vrednost posla da ga uradi profesionalac na pravom uređaju. Zašto ovo kažem ? Prije deset i možda više godina tek podignut model sa punim rezervoarom je otkazao poslušnost, kružio oko aerodroma i uputio se prema Fruškoj Gori.Ubrzo se izgubio iz vida. Priča se nastavlja posle dva meseca kada je model pronađen daleko nekih 10km. u žitu, prilikom košenja. I zašto je model pobegao mogli smo sada da ustanovimo jer za divno čudo neoštećen je sleteo u žito. Raspunktovala se jedna baterija, fabrički komplet ne tako ni star.
Netreba vraga crtati, doći će i bez crteža. mmmm Ovo je moje iskustvo, nikada više mi se nije rasunktovala baterija, ali je suvi lem u transmiteru uradio sličnu stvar. O tome sam pisao nedavno. Nadam se da se ni to neće ponoviti, očekujem sledeće ujdurme tipa probio neki od ugrađenih delova.
-
(nono) Nebih se ja igrao sa sumnjivim aparatima za punktovanje, šteta može višestruko da prevaziđe vrednost posla da ga uradi profesionalac na pravom uređaju. Zašto ovo kažem ?
Lajkujem (pijemo)
Punktovanje, odnosno tačkasto zavarivanje je ekonomičan industrijski postupak koji je sasvim dobro rešenje ako se dobro radi. Dok ga nije bilo, mekano lemljenje je bilo sasvim sigurno rešenje za spajanje svih vrsta ćelija. I danas je to u kućnoj radionici.
Skoro sve vrste ćelija se može zalemiti i mekim lemljenjem sa kalajnim lemom. Od kada sam RC modelar (35g :sljus) skoro sve moje pakete sam pravio sam, osim današnjih LiPo. Moj prvi paket sa pljosnatim LiPo ćelijama 800mA 8C (danas smešna cifra od 8C :)) sam sam pravio. Tehnika lemljenja je standardni postupak uz jaku lemilicu, oko 100W, sa kratkim zadržavanjem na kontaktima, koje prvo dobro treba ogebati odsmirglati. Okrugle ćelije se mogu spojiti sa licnastom žicom ili uz pomoć kalajisamog čeličnog lima 0.1m8 (konzerv lim), tankog bakarnog ili mesinganog lima, koje treba iseći na listiće potrebnih dimenzija, osim ako već nema zavareno na ćelije.
Puno pomoći ima oko tehnika lemljenja ćelija na netu. Gledati samo savete profesionalaca!
https://www.google.com/search?q=battery+pack+soldering&bav=on.2,or.r_cp.r_qf.&bvm=bv.51495398,d.Yms,pv.xjs.s.en_US.M4-36_38X9A.O&biw=1429&bih=1041&um=1&hl=en&ie=UTF-8&tbm=isch&source=og&sa=N&tab=wi&ei=vW4nUpeMFcXStAbpzIDgDA
-
Svaka čast, podržavam g-dina jer i sam sve svoje baterije lemim, naravno ako nisu već u fabričkom paketu. Snažnija lemilica kvalitetan kalaj ( ne Kineski pun olova) i urednost u radu garantuju odlične baterije. Nesme se baterija slabom lemilicom peći i daviti nego dobro očišćeno mesto i brz rad. Međuspojeve radim bakarnim limom, a deo od baterije do baterije navučem termo bužir. Naročito treba obratiti pažnju na prelazak (+) sa jedne bateije na kućište (-) druge baterije da se ne dodirnu. To je sva mudrost. 4e
-
Ajd sad da vas pitam ko tog lemljenja. Laslo spomenu da je sam pravio svoj lipo. Ja kada sam hteo da zalemim zice na neki mali lipo, na jednom kontaktu-limu se odmah uhvati lem, ali na drugom nema sanse. Da spomenem da lemim na dnevnoj bazi jer mi je to deo posla. U cemu je fora, sta sam to propustio?
-
Izvodi koji izlaze iz lipo baterija su aluminijumski, negde na 2-4mm od izlaska iz folije se na te trakice fabricki punktuju bakarne trake, verovatno je na toj bateriji koja nece da se lemi traka zasecene do aluminijumskog dela
-
Ajd sad da vas pitam ko tog lemljenja. Laslo spomenu da je sam pravio svoj lipo. Ja kada sam hteo da zalemim zice na neki mali lipo, na jednom kontaktu-limu se odmah uhvati lem, ali na drugom nema sanse. Da spomenem da lemim na dnevnoj bazi jer mi je to deo posla. U cemu je fora, sta sam to propustio?
Ja sam bio prinuđen da lemim moj prvi LiPo (2005.), jer su u prodavnici, gde sam navratio za prvi BL setup, imali samo ćelije u toj veličini, a bilo je i znatno jeftinije nego paketi. Ćelije su imale ne aluminijumske kontakte i nije bilo teško lemiti.
Da, verovatno ima i sa aluminijskim kontaktima da se prodaje i to nije toliko dobro. Moj predlog je da se ne kupuju ćelije LiPo posebno, osim ako se baš mora, niti da se one kombinuju od starih paketa, na kućni način, ako za to neko nema dobre alate i iskustvo. Ako se baš mora nešto popraviti, treba odneti kod masjtora, koji imaju profesinalnu tehniku za spajanje kontakata.
Nisam protiv tačkastog varenja, ali znam iz iskustva, da je teško proveriti ispravnost i veličinu tačkastog vara bez da postoji mogućnost probnog komada.
Kako znamo, kod protoka velike struje kod pogonskih akumulatora na svakom delu je potreban vod u velikom preseku od ćelije do namotaja motora. Jedna od mana tačkastog varenja je da spaja samo na veoma malim površinama, tačkama, pa je potrebno na više mesta variti. Gde je presek manji tamo se greje i gubici su veći. Kod (dobrog) lema nema takav problem.
4e
-
Dakle da rezimiramo fabrički pravljeni pakovi nisu pouzdani zbog tehnologije spajanja ćelija ili možda grešim?
http://youtu.be/GGTGIlT6JvM
http://youtu.be/mWhWix72jJo
Pa tako otpada i ovaj ručno pravljeni:
http://youtu.be/hxWo8ko2k2A
-
Dakle da rezimiramo fabrički pravljeni pakovi nisu pouzdani zbog tehnologije spajanja ćelija ili možda grešim?
Da grešiš. Ne znam ko je to rekao da nisu pouzani u industriji već u hobby sferi kada to još niko nije radio. Na početku sam rekao da je to dobra tehnologija u industriji, citiram sebe:
"Punktovanje, odnosno tačkasto zavarivanje je ekonomičan industrijski postupak koji je sasvim dobro rešenje ako se dobro radi."
Pa tako otpada i ovaj ručno pravljeni:
Taj aparat nije u kategoriji home made. Ako je pravljen ili prepravljen neki sličan aparat za varenje, pravio ga je stručnjak za tu oblast a ne početnik modelar.
U ostalom ako u industriji varenje nije na dovoljno velikom nivou automatizovano, već to zavisi od volje i pospanosti jednog kineskog radnika onda vrlo lako može da var bude nepouzdan. Na drugom klipu dore se vidi da se vrši nekoliko proba i podešavanje aparata i probu na kidanje da li je var uspešan. Dakle ako i podešavanje mašine zavisi od toga šta je radnik doručkovao, subjektivni faktor će preovladati i nad najboljom tehnikom.
-
ja uspeo jednu da zapunktujem,ali jedva i nisam se usudio da je stavim u model nego je zavrsila u TX i radi par godina....
Tibet vam je objasnio i ja samo Aminujem
najveci problem kod punktovanja je Kontrola.....odnosno ne postojanje iste...odredis struju, vreme,pritisak...ISkustvenoodokativnom metodom...prebacis ga iz leve u desnu nogavicu i sta bude.....i NIKAD ne uspe iz prve
kada sam vario testere, ako uspem iz druge...... puna kapa
ali kada namestis sve kako treba,ako radis seriju,mozes dovesti prvog sa ulice i ceo dan da punktuje
tako da to veLKa zaj.... a nikakva korist....nikad nece biti siguran u spoj....
eE sad, ako volis rizik ;)
-
Kada se odradi profesionalno onda je to sasvim pouzdan spoj. Cela priča je počela kao rad u amaterskim uslovima, a tada se dešava ono o čemu smo piasali. Frustrirane Kineske babe sigurno mogu da naprave loš punkt i eto problema.
Postoji firma u Bgd koja veoma profesionalno punktuje baterija svih fela i veličina, ako ste baterije kupili kod njih, puktovanje je gratis i sav posao sa garancijom. Cene su im solidne. Da nebi bilo problema sa reklamom ime te firme neću navesti, iako momci koji tamo rade veoma savesno obavljaju svoj posao, a to je nama modelarima veoma bitno. :big smile
-
Pretpostavljam u belvilu?
-
Totalno ste promašili tehnologiju tj način na koji se to, nazovi "punktovanje", vrši na baterijskim ćelijama, bez obzira kojoj vrsti pripadaju...
Kao prvo, baterije tj kućišta se prave namenski za mogućnost međusobnog spajanja, ovim postupkom se obezbeđuje siguran spoj i tada nije nepouzdan. Nepouzdan je spoj koji se radi na, gore opisivanim, "sakatim" načinima.
Svojevremeno, a i dan danas, kada je potreban "siguran" spoj tj lem, koristi se tzv "tvrdi lem"!
Da skratim, ovde se ne radi o punktovanju, već o "sofisticiranom" grejaču za izvođenje tvrdog lemljenja!
Trake za spajanje su "obložene" smesom povećane otpornosti...
Ukratko, ne igrajte se s nečim što ne znate kako i šta treba i niko kod nas nema to što "fali" da bi uspešno i bezbedno "punktovali"...
Ako već oćete da spajate ćelije, uradite to običnim mekim lemljenjem i obezbedite spoj od mehaničkih deformacija (naknadnih).
Dobro pripremite površine za lemljenje, kalajišite ih svaku posebno. Ako neka "ne prima" kalaj, mehanički je ostružite dok ne počne da se sija. Vrh lemilice mora da bude dobro kalajisan i ravan i na njega nanesete "gomilicu" kalaja i sačekate malo, da se sve dobro zagreje, pa tek onda prinesete tinol žicu vrhu i spustite na površinu uz brzo pomeranje vrha u krug i dodavanje tinola. Ako ste ovo dobro uradili, mehaničkim putem proverite kvalitet kalajisanja (recimo nekom odvrtkom ili ti šrafcigerom). Lem mora da ostane...
Isto to ponovite i sa drugim delom spoja. Samo spajanje radite slično kalajisanju s tim što na vrh opet ide neka količina kalaja i kad se dobro zagreje, sa gornje strane vrha nasloni se kontaktna šina ili žica i kad na njoj "proključa" kalaj, brzo se spušta, sve komplet, na bateriju i vrh izvlači iz međuspoja i stavlja na traku ili žicu, kratko dok se lem ne "razlije"...
Za ovo nije potrebna lemilica veća od 40W do 60W.
Na ovaj način se zagrevanje baterije svodi na minimum...
Pri ovome, može se desiti da se i sam vrh lemilice zalemi, što je znak da je kalaj dobro "uhvatio" za podlogu, u tom slučaju, sačeka se par sekundi i odvoji lemilica bez ikakve potrebe za daljim "ulepšavanjem" spoja...
Pozdrav
Miša
-
Zdravo Mišo.
Nažalost, tvoj savet je opet jedan od onih koji su potpuno pogrešni.
Ali prvo da se vratimo na punktovanje. Pre izvesnog vremena, prisustvovali smo punktovanju, novih, indrustrijskih ćelija, ali u "kućnoj izvedbi". Punkt aparat je bio klasičan ispravljač sa mogućnošću davanja 300A (da, da, tri stotine i više ampera na izlazu). Ukratko, punktovanje nije uspelo, svaka baterija je bila previše zagrejana. Baterije i dalje rade, ali im je unutrašnja otpornost previše velika sada (interni PTC osigurač "okinuo") da jednostavno nisu upotrebljive više.
Sa druge strane, baterije kupljene i punktovane u nekoj od prodavnica baterija/ćelija su se pokazale prilično pouzdane. Znamo dosta ljudi koji to koriste. Očigledno je glavna fora da se batrija ne zagreje.
Ovde mogu svi navesti radnje koje to rade, to ipak nije reklama. Ja se obavezujem da sve radnje stavim u spisak i zakačim na kao jedan od prvih postova ovde. Dakle, slobodno navedite sve prodavnice baterija koje mogu biti RC modelarima od koristi u ovoj temi.
Da se vratim na Mišino lemljenje. To je 99% nepouzdan kontakt, i 100% način da upropastite dobru bateriju. Razloga je nekoliko, neka kućišta ne mogu da se leme, neka kućišta imaju ventile za odušak gasova, neke baterije imaju interne PTC osigurače i sl.
Recimo, PTC osigurač je odmah ispod + elektrode, i odmah je aktivan ako se + zagreje do temperature da lem bude dobar (bar 250 stepeni celzijusa). Ako se ventil zatvori, ili ošteti, pri punjenju može doći do pucanja baterije. Ovo sam lično iskusio na svojim baterijama. Imao sam 11, 12 godina i pravio paket baterija sa lemilicom. Razletele su se u punjaču (koji još i nije bio brzi, već standardan za 14 satno punjenje). Vibracije na zalemljene spojeve isto tako loše utiču.
Tako da, toplo preporučujemo da ovaj metod ne koristite u svojim modelima. Na vama je odluka.
Zaključak je, baterije se nipošto ne smeju pregrejati, koja god metoda da se izabere.
Mišo, nadam se da ovaj komentar nećeš shvatiti lično. Hteo sam da obrišem post, ali sam odlučio da objasnim šta je tu loše. Hvala ti na razumevanju.
-
Branek, samo mi odgovori kolika je temperatura spoja pri punktovanju?
Zamoluo bih te da još jednom pažljivo pročitaš ono što sam napisao, a pogotovo ovaj deo tj deo pre toga, citiram:
..........
Na ovaj način se zagrevanje baterije svodi na minimum...
Pri ovome, može se desiti da se i sam vrh lemilice zalemi, što je znak da je kalaj dobro "uhvatio" za podlogu, u tom slučaju, sačeka se par sekundi i odvoji lemilica bez ikakve potrebe za daljim "ulepšavanjem" spoja...
........
Kolika je to temperatura kad je kalaj "tvrd" tj kad se vrh lemilice ne odvaja od spoja?
****************
......
Da se vratim na Mišino lemljenje. To je 99% nepouzdan kontakt, i 100% način da upropastite dobru bateriju. Razloga je nekoliko, neka kućišta ne mogu da se leme, neka kućišta imaju ventile za odušak gasova, neke baterije imaju interne PTC osigurače i sl.
Recimo, PTC osigurač je odmah ispod + elektrode, i odmah je aktivan ako se + zagreje do temperature da lem bude dobar (bar 250 stepeni celzijusa). Ako se ventil zatvori, ili ošteti, pri punjenju može doći do pucanja baterije. Ovo sam lično iskusio na svojim baterijama. Imao sam 11, 12 godina i pravio paket baterija sa lemilicom. Razletele su se u punjaču (koji još i nije bio brzi, već standardan za 14 satno punjenje).
.............
I još nešto; Mišino lemljenje je 100% pouzdano! Imam mnogo više od 11 godina, a lemim svakodnevno preko 40 god i za to vreme sam bar par stotina baterija zalemio!..
......
Recimo, PTC osigurač je odmah ispod + elektrode, i odmah je aktivan ako se + zagreje do temperature da lem bude dobar (bar 250 stepeni celzijusa). Ako se ventil zatvori, ili ošteti, pri punjenju može doći do pucanja baterije.
.............
Izvini, ali o kojim baterijama, konkretno, je reč?
...
Pozdrav
Miša
-
Do sada sam nekoliko paketa kupio u Battery Shopu u Novom Sadu. Zadnji koji sam kupio mi je zadavao probleme, i
kada sam ga rasturio, video sam da jedan punkt ne drzi. Prelemio samga ali tamo vise ne uzimam baterije.
-
Pored LiFe baterija u današnje vreme i nema nekog preteranog smisla praviti NiMh resiver pakove, no ukusi su različiti.
-
Kolika je to temperatura kad je kalaj "tvrd" tj kad se vrh lemilice ne odvaja od spoja?
Gleda se najveća temperatu pri lemljenju i dužina tajanja, a ne prilikom hlađenja kalaja. Najveća temperetura svake lemilice mora da je oko ili preko 220 stepeni da bi se moglo lemiti redovono sa njima bez hladnog spoja. Tolika temperatura trajno za baterije nije dobro pa čak i kobno.
To što radiš dugo jedan posao ne znači da ga i dobro radiš. Na osnovu tvog opisa i ja mislim da ne.
Verovao ili ne najhladniji postupak je tačkasto varenje, pogotovo naspram tvoje tehnike dugog držanja lemilice na lemnom mestu. Kod vara se na vaoma malom mastu oslobađa velika energija i u veoma kratkom vremenskom intervalu, koja otapa metale samo u toj tački sa preko 1500 stepeni. Ta uneta energija se brzo širi na spoljne pločice i predaje okolini, jer se toplotna energija širi putem manjeg otpora.
Koliko se vodi briga o tome da se na mestu vara temperatura ne pređe ne željenje vrednosti ni za tih par desetina milisekundi, u zadnje vreme se i u ovaj postupak uvelo mikrokontrolersko upravljanje veličinom, vremenom i drugim parametrima pa i karakterima struje, koja se dovodi do mesta vara. Evo jednog proizvoda za kvalitetno tačkasto varenje gde se vidi sa koliko se mnogo parametara računa.
http://www.tjsnow.com/supplies/miyachi/MIB-200A.htm
(http://www.tjsnow.com/supplies/miyachi/images/mib-200apict1-2.jpg) (http://www.tjsnow.com/supplies/miyachi/images/mib-200a_picture3.jpg)
U tabelama i krivama na sajtu se vide veličine i oblici struje sa temperaturama, frekvencijama... Ova mašina se naravno isplati samo u industriji ili u radionicama gde se svaki dan koristi. Neki se kunu na impulsne tehnike varenja sa jednosmernom strujom, pa ko šta voli i misli da daje bolje-, brže- i jeftinije rezultate od lemljenja u industriji.
Inspekcija tačkastog vara se mora uvek napraviti na prvim komadima pa i u procesu serijske prouzvodnje više puta.
(http://farm5.static.flickr.com/4137/4761866276_0b6d0fed35_b.jpg)
-
@tibeteagle
Hvala na objašnjenju s interneta!
Zamolio bih te dve stvari:
Prvo - Pažljivo pročitaj, još jednom, ono što sam napisao. Ako ne shvataš šta piše, pomoći ću ti - sva zagrevanja se vrše van baterije ---- and then heave Solder wire top and down to the surface and can quickly move to the top of the circle and adding ---- tinol.
Kada ovo prevedem google prevodiocem dobijem ovo:
"majd emelkedés Forrasztóhuzal tetején, és le a felületet, és gyorsan mozog, hogy a tetején a kör és a hozzá Tino."
a kad to, ponovo, prevede google na spski, ispada ovo:
"Тинол на врху, а затим повећава и површине и брзо се креће ка врху круга и Тино."
..........
Dobro pripremite površine za lemljenje, kalajišite ih svaku posebno. Ako neka "ne prima" kalaj, mehanički je ostružite dok ne počne da se sija. Vrh lemilice mora da bude dobro kalajisan i ravan i na njega nanesete "gomilicu" kalaja i sačekate malo, da se sve dobro zagreje, pa tek onda prinesete tinol žicu vrhu i spustite na površinu uz brzo pomeranje vrha u krug i dodavanje tinola. Ako ste ovo dobro uradili, mehaničkim putem proverite kvalitet kalajisanja (recimo nekom odvrtkom ili ti šrafcigerom). Lem mora da ostane...
Isto to ponovite i sa drugim delom spoja. Samo spajanje radite slično kalajisanju s tim što na vrh opet ide neka količina kalaja i kad se dobro zagreje, sa gornje strane vrha nasloni se kontaktna šina ili žica i kad na njoj "proključa" kalaj, brzo se spušta, sve komplet, na bateriju i vrh izvlači iz međuspoja i stavlja na traku ili žicu, kratko dok se lem ne "razlije"...
Za ovo nije potrebna lemilica veća od 40W do 60W.
Na ovaj način se zagrevanje baterije svodi na minimum...
Pri ovome, može se desiti da se i sam vrh lemilice zalemi, što je znak da je kalaj dobro "uhvatio" za podlogu, u tom slučaju, sačeka se par sekundi i odvoji lemilica bez ikakve potrebe za daljim "ulepšavanjem" spoja...
Pozdrav
Miša
Drugo -
]
........
To što radiš dugo jedan posao ne znači da ga i dobro radiš. Na osnovu tvog opisa i ja mislim da ne.
.......
Zamolio bih te da više ne komentarišeš nešto što ne znaš...
-
Mišo, pozdrav opet.
Prvo da opet ponovim, ovo nije bio napad na tebe lično. Ja znam da se u Srbiji sukob mišljenja smatra napadom na ličnost, ali nije tako. Ovo je samo bila konstruktivna diskusija.
Ja sam sa 11 ili 12 godina imao već 40 godina iskustva u elektronici... ;namig :sljus
Dakle, brz odgovor i više se neću javljati. Temperatura materijala koji treba da se zalemi sigurno mora biti iznad maksimalnih 60-70 stepeni koji su dozvoljeni za bateriju. Da li će se raditi sa rastopljenim kalajom na vrhu, dodirnom tehnikom, kružnim pokretima, ili uz pomoć baba Melanijine magije, nebitno je, temperatura će preći tih 60-70 stepeni.
Toliko od mene po ovoj temi. :)
Branek
P.S. inače za sve ostale, rodio sam se sa 50 godina iskustva, sa 11-12 godina sam imao 40, a sad sa 36 (sutra rođendan, spremajte poklone :D ) imam samo 20 godina iskustva...
-
Imam jedan digitalni punkt aparat sa trajanjem impulsa, jacinom struje, visinom napona, silom pritiskanja lemnog mesta... sve se to podesava. Pravi 2 impulsa, prvi koji bukvalno ispari prljavstinu i skida oksidni sloj sa metala, i drugi koji radi varenje. Koristimo ga povremeno za neke mikro zice. Ima izmenjive glave, memorija raznih podesavanja itd itd... Fantasticna stvar i pouzdana, kosta oko 2000e. Eto to je cena dobre tehnologije i pouzdanog vara, a dali moze u kucnoj radinosti da se radi dobro - to ne znam. Ali znam da moze da vari jako male i cvrste varove, i da je materijal bukvalno hladan posle toga (Branek ili Laslo bese to objasnili...). To je nemoguce postici bilo kakvom lemilicom. Ali svaki alat ima svoje prednosti i mane...
Ako se ovako nastavi, molim vas da mi kazete gde da nadjem onu sliku coveka koji jede kokice, bas mi nekako fali sad... (fiu)
Dopuna:
Evo i par fotografija sa posla kako to izgleda. Ima i pedalu za spustanje glave za varenje, moze da se poveze na racunar (nemam pojma zasto...) i mikriskop za sitne stvari.
(http://i1079.photobucket.com/albums/w503/vacistamenko/DSC01623_zps234ce9d4.jpg)
(http://i1079.photobucket.com/albums/w503/vacistamenko/DSC01624_zps8c1ffbe1.jpg)
(http://i1079.photobucket.com/albums/w503/vacistamenko/DSC01625_zpsd63384d7.jpg)
(http://i1079.photobucket.com/albums/w503/vacistamenko/DSC01626_zpsc837b619.jpg)
Ako hoce neko da ima pouzdan var, onda nema zezanja.
-
Mišo2003, ti uvek promašiš temu. :sljus Topik je otvoren u temi "mašina za punktovanje", baterijskih ćelija. Diskusija teče, da li je isplativo, bezbedno i efikasno to raditi modelarima kod kuće ili treba da potraže usluge stručnjaka koji to rade profesionalno.
Niko od tebe nije tražio da daješ lekcije o tvojim tehnikama lemljenja ovde. Do sada je već više puta ovde rečeno da je lemljenje dobra alternativa za spajanje, jer praviti mašinu nikako nije isplativo za RC modelare.
Vaci, odlično je što si napisao tvoje iskustvo i da to nije jeftina igračka ako se hoće dobiti dobar rezultat.
Ja imam 145 godina iskustva, a pojma nemam koliko imam godina. :big smile
-
za sve drugare kome spajanje celija(punktovanje) treba:
naime ,danas mi dosao covek u radnju trebaju mu neki kuleri velicine 3x3 i 4x4 .al ne za procesor(posto je moja radnja prodaja i servis racunara i rc igracaka) i kroz pricu sta ce mu to - treba mu za neke punjace a on se bavi reparaciom baterija za kucne aparate!
usluga punktovanja je 80 din po celiji a radnja se zove hobialati,adresa tosin bunar br1 zemun.
a preko njega se moze naruciti i punktarica za punktovanje baterija ako nekome treba za 350eura.on tvrdi da je totalno pouzdana!
tako da sam ja licno odusta od kucne varijante spajanja celija i odoh kod profesionalca !
-
Pored LiFe baterija u današnje vreme i nema nekog preteranog smisla praviti NiMh resiver pakove, no ukusi su različiti.
+1 :)aplauz
-
Pored LiFe baterija u današnje vreme i nema nekog preteranog smisla praviti NiMh resiver pakove, no ukusi su različiti.
+1 :)aplauz
+1 i od mene
poz
-
meni baterije trebaju za laptop racunare tj za baterije koje nisu 100% crkle nego daju znakove zivota pa da zamenim samo po koju celiju i dam toj bateriji jos malo zivota!
al post kao i svaki drugi ode u sirinu i duzinu!!!
ideja je bilo raznih ,profesionalnih i amaterskih.svasta se moze nauciti od iskustva drugih :)aplauz :)aplauz :)aplauz :)aplauz ()-() ()-() ()-()
-
Baš malopre sam otvorio jednu LiIo bateriju 3S/3P 4.200mA od laptopa, da vidim ima li "leba" od nje. Obično otkaže jedna do dve ćelije, ali ovoga puta, koje li slučajnosti, tri ćelije otkazale ljubav punktovanju.
Da nisi napisao ovaj post, ne bih ni objavio ovo, ali već sam jednu ćeliju zalemio (sl 1.), a drugu pripremio za spajanje (sl 2. i sl 3.).
(http://i1114.photobucket.com/albums/k531/misha2002/DSCF5325_zpsbf34590a.jpg)
sl 1.
(http://i1114.photobucket.com/albums/k531/misha2002/DSCF5323_zps226d12c3.jpg) (http://i1114.photobucket.com/albums/k531/misha2002/DSCF5322_zps67c5f58a.jpg)
sl 2. i sl 3.
Mrzelo me da montiram stalak i reflektore, pa snimci nisu baš, baš, jer su snimani super macro modom, ali vidi se dovoljno.
(http://i1114.photobucket.com/albums/k531/misha2002/DSCF5326_zps58ba4be5.jpg)
Operacija završena!
Baterije uopšte nisu bile zagrejane, osim površine koja je lemljena i to manje od 1sec tj rukom sam ih držao tokom lemljenja...
Testiranje je bilo sa bušilicom i posle dvadesetak minuta intenzivnog rada, napon na lemljenim ćelijama je bio 3,87V a na drugom i trećem nizu; 3,85 i 3,86V.
Inače, u stanici koristim LiIo paket 2S/1P 2.100mA, koji sam pre dve godine spakovao baš za stanicu. Zapravo, spakovao sam dva paketa, kao da imam rezervni, ali nisam uspeo da dođem u situaciju da ih menjam, ali ih menjam, s vremena na vreme, čisto da mi jedno pakovanje ne "obajati" !
Pozdrav
Miša
-
miša2002, dobro je što si pokazao da vareni kontakti mogu vremenom da se otpuste, pogotovo ako na njih deluje neko mehaničko opterećenje, vibracija ili se odvoje od oksidacije, koja počinje već od trenutka varenja, ali se ne bih hvalio sa tim lemom, koji je možda uhvatio a možda ne. Kako se vidi na bregovima lema možda je hladan spoj a možda i ne. :-\ Evo kako se to radi, da slučajno neko ne misli da je to tako dobro i da tako radi.
Široki goli niklovani limovi su dobri samo za varenje i teže se leme, pogotovo ako se ostave tako široko. Za meko lemljenje se koriste uski fabrički kalajisani limovi, uške ili žice. Prednost užeg lima je u tome, što kraće vreme treba da se zagreva i što lem može da se popne na gornju stranu lima sa strane. Tako je aktivni spoj još veći, sigurniji i svakom metodom proverljiv. Naravno u svakom slučaju je potrebno predkalajisanje površine baterije na mestu lemljenja, sa mehaničkim čišćenjem, nanošenjem paste i lema.
Spoj od pletene bakarne mrežice daje najsigurniji spoj, jer se lem podiže kroz nju i dodatna prednost je u tome što obezbeđuje i elastičnu vezu među ćelijama, jer se prilikom intenzivne eksploatacije celije greju i da se od termičke dilatacije ne naprežu kućišta međusobno. Treba paziti da kalaj ne protrči u celoj dužini komada mrežice jer će onda postati krut.
Evo jednog primera na slici sa mrežicom i ujedno i test merenja otopora lemljenog i varenog sastava. Merili su da je pad napona na lemnjenom sastavu manji od varenog (na sajtu). Vrednosti nisu znatne, ali da se vidi razlika. Dakle ako je dobro zalemnjeno onda su gubici na sastavima manji i mnogo veću struju mogu da propusti, što je važno samo kod pogonskih namena pri velikim strujama. Ovo ne znači da tačkasto vareni sastav nije dobro rešenje, samo da u mnogome zaostaje od lemljenog. Bez obzira, u produktivnosti i ekonomičnosti tačkasto varenje je ne zamenjljiivo.
http://www.bhabbott.net.nz/straps.html
Levi spoj na mrežici još nije zalemnjen samo su predkalajisane površine, dok je desna strana već zalemnjena. Divno.
(http://www.bhabbott.net.nz/tests/straps.jpg)
Evo kako to obično radim za moj RC predajnik. Koristim obostrano kalajisani lim, od kojeg režem traku sa makazama za lim. Oblik nije neki školski primer, ali se vidi da je lem "zdrav".
(http://i298.photobucket.com/albums/mm244/tibeteagle/razno/lembyTE_zps836f8a11.jpg) (http://s298.photobucket.com/user/tibeteagle/media/razno/lembyTE_zps836f8a11.jpg.html)
-
Iščitah celu temu i ne nađoh ono što mi treba pa da postavim konkretno pitanje. Za Flaminga su mi u opciji 3S i 4S konfiguracije. Imam dve skoro nove 5S baterije od 2650 mAh. Ideja je da, u slučaju da se odlučim za 4S konfiguraciju, skinem po jednu ćeliju sa obe i to je to. To, koliko mi ljudi kažu, i nije neki problem. Druga varijanta me brine. Ako se odlučim za 3S varijantu, koja mi trenutno zvuči primamljivije jer je za oko 100g lakša, treba da skinem po dve ćelije i od tih 4 iskoristim tri za treću 3S bateriju. Pošto nisam iz branše i temperature lemova, mašine, materijali i sl. mi apsolutno ništa ne znače, moje pitanje je jednostavno. Gde da odem u Beogradu da mi se to profesionalno uradi? Ako je van Beograda slobodno recite koga da zovem, kome da saljem.
Hvala unapred.
-
Zaboravite prethodni post. Iz druge sam uspeo da nadjem one Sovine u Tošinom Bunaru. Zvao ih malopre, rade, 70 dinara po ćeliji.