Kako se radi provera tezista i da li je kod svih modela tacka tezista ista?
Hvala.
Hej, to i mene interesuje, svako objasnjenje dobro doslo
hvala :)
http://adamone.rchomepage.com/cg_calc.htm
I
Da li pod stavkom Enter Static Margin stavljam proizvoljno neku vrednost od 5-15 u zavisnosti od onoga sta hocu
Low Static Margin gives less static stability but greater elevator
authority, whereas a higher Static Margin gives a more static
stability but reduces elevator authority.
Too much Static Margin makes the aircraft nose-heavy, which
may result in elevator stall at take-off and/or landing.
A tail-heavy aircraft will also be more unstable and susceptible
to stall at low speed, e. g. during the landing approach.
Generalno, kod vecine modela pa i velikih aviona, teziste CG (center of gravity) je na 25-33% od ukupne dubine profila krila u korenu, racunajuci od napred.
Ovo vazi za pravo krilo. Ako je strelasto, racunanje je malo komplikovanije. Evo kalkulatora.
http://www.palosrc.com/instructors/cg.htm
Znaci CG zavisi pre svega od geometrije krila!!!
Ako imas model, izmeri dubinu krila lenjirom, izracunaj tacku tezista i obelezi na donjem delu krila sa obe strane blizu trupa.
Uzmi model u ruke i stavi na dva kaziprsta na oznacenom mestu.
Ako padne napred znaci da je tezak nos. Ako padne nazad, znaci da je tazak rep.
Balansiraj sa pomeranjem najtezih elemenata modela, po mogucnosti, kao akumulator i sl. Ako nije dovoljno, stavi malo olova skroz u nos ili rep.
Za prvi let je bolje da je teziste malo napred od predvidenog.
NEMOJ poleteti dok teziste ne podesis!!! >:( :)
T.E.
Teziste je aviona je relativno komplikovana stvarcica i zavisi od mnogo parametara!
Ja sam inace balanser vazduhoplova na aerodromu "Nikola Tesla" i svaki dan proracunavam teziste i odredjujem kako ce putnici sedeti i kako, koliko i gde ce se utovariti teret.... i svaki dan izbalansiram bar 10 aviona raznih tipova (737 sve verzije, A318, A319, A320, FOKER 100, Embraer 145 do 195, Tu 154, ATR 72 itd...)
Sve u svemu teziste se za bezbedan let mora nalaziti u odredjenim granicama koje su razlicite od aviona do aviona i zavise od mnogo stavki, e sad prednja centraza donosi vecu stabilnost ali je potrebna veca sila i otklon na komandama da bi se upravljalo jer je jako auto stabilan dok zadnja centraza donosi manju auto stabilnost ali drasticno upravljiviji avion sa manjom silom i otklonima!
Ako je potrebno dodati dosta balasta (beskorisnog tereta) da bi se avion "uterao" u centrazu onda je bolje ako nosivost i strukturalna ogranicenja dozvoljavaju dodati veci teret ali BLIZE TEZISTU nego manji ali na velikoj udaljenosti od tezista (polugi) jer se tako razbacuju mase a samim tim je i veca inercija zbog jaceg momenta pa i upravljanje nije najbolje!
Naravno kao i kod pravog aviona tako i kod modela ako se podesi granicna centraza OBAVEZNO se mora voditi racuna o potrosnji goriva da avion ne bi ispao iz centraze kad potrosi gorivo, takodje i na uvlacivi stajni trap ako se uvlaci tako da tockovi idu napred ili nazad (obicno nosni tocak)!
Toliko od mene
Teziste se odredjuje u odnosu na centar potiska modela. Centar potiska je u stvari teziste nosecih povrsina modela (krila i rep) i nalazi se na osi trupa. Naci cu negde formulu. Teziste mora da se nalazi ispred centra potiska da bi model leteo. Ako se nalazi u centru potiska ili iza, model ne moze da leti odnosno nema nikakvu uzduznu stabilnost i takvi modeli se nazivaju KRITICNI. Sto je teziste vise ispred centra potiska model ima vecu uzduznu stabilnost. Kod RC modela je to po difoltu na prvoj trecini dubine krila, odnosno to je sigurna razdaljina od centra potiska tako da je model uvek stabilan. Ovo je dobro kod trenera ali nije bas dobro za akrobatske modele gde bi teziste trebalo biti blize centru potiska. Kod Free flajta teziste je na 50% do 60% .
Ja bih ostao kod prakticnih saveta za pocetnike modelare, sa malo teorije zbog cega i zasto.
Da, bas tako Boca55. Slika dole.
Rezultanta potisne sile na profil krila i teziste, treba da se priblizno poklapaju. (zanemario bih uticaj trupa)
Gde je geometrijska tacka rezultante pritisaka na krilo, osim vertikalne projekcije krila, zavisi jos i od oblika profila i napadnog ugla u odnosu na smer letenja. (detaljnije je duga prica i nepotrebno za ovo pitanje)
Ovo se ne moze razmatrati generalno jednako za sve tipove modela, jer je sasvim drugaciji profil za jedrilicu, motorni model, letece krilo, pljosnato krilo (depronac) itd.
Zbog dobrih aerodinamickih osobina krila, njihov profil u preseku je vecinom takav, da su najdeblje na oko 1/3 od ukupne dubine profila racunajuci od napadne ivice profila.
Teziste treba da je tu negde na 1/3, ali svakako ne iza ove tacke!!!
Zavisi jos i od rezima letenja, odnosno brzine strujanja vazduha oko krila. (detaljnije je duga prica i nepotrebno za ovo pitanje)
Ako hocemo dobro da jedrimo, onda je taziste bolje da je vise nazad, blize 1/3 krila.
Ako hocemo da je brzi i prodorniji, onda teziste treba pomeriti prema napred ili opteretiti nos modela. U nekim slucajevima, kao brzinska disciplina u klasi F3B, se optercuje i ceo model blizu tezista, zbog povecanja potencijalne energije letelice, ili ako duva brzi vetar koje nam model ne moze podneti lagan.
Sto je teziste vise ispred optimalnog , stepen korisnog dejstva profila krila je manji. To je zbog toga sto se javlja nepozeljni momonat zbog udaljenosti dveju sila jedan od drugog. Sile tezine i sile uzgona. Ovo se mora kompenzovati sa povecanjem ugla horizontalca da model ne bi ponirao prebrzo. Ovako profil leti sa malo vecim napadnim uglom. A sa tim su vrtlozenja (turbulencije) oko profila krila vece. Ovo unosi izvesnu nestabilnost i nepozeljne sile na modelu, koje povlace model u nazad.
Kod motornih modela, se lepse "crtaju" akrobacije ako je teziste blize 1/3 profila.
Ako je vise napred, stabilnije i brze leti.
U ovo slucaju model brze ponire, odnosno treba leteti sa vacim gasom kako bi model ostao u vazduhu. Uzletanje i sletanje je takode duze. Ovo preporucujem kada se uci letenje, kada je model nov i neisproban ili kada zelimo da letimo po svaku cenu u jacem vetru.
Ako RC model brze leti, upravljiviji je.
Sve sto sam izneo, vazi pod uslovima da je model pravilno sagraden. Bez uvijenog krila, sa pravilnim proporcijama celog modela, dobrim rasporedom elementa u modelu, odnosno da smo se drzali plana i opisa modela.
Ne verujte nikome. Sve sami isprobajte ;D
T.E.
Naravno da u vecini slucajeva teziste treba da je u garnicama od 25- 40 % (virtuelne) tetive krila.
Naravno to je po klasicnom nebrojeno puta isprobanom receptu za modele pravljene po receptu.
Ali, taj recept ne uzima u uticaj i horizontalac, naime produzenje momenta (poluge) horizontalca i njegove povrsine povlaci centar aerodinamicnih sila prema repu te je iz tog razloga mogu?e leteti sa tezistem iza 33% tetive profila krila.
Kod kanarda se isto desava samo u suprotnom smeru treziste se povlaci prema napred .
Najdrasticniji primeri su Quickie, Flyingflea i drugi kod kojih je horizontalac zamenjen jos jednim parom krila.
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/Qac.quickie.q2.g-bspa.canopyup.arp.jpg/780px-Qac.quickie.q2.g-bspa.canopyup.arp.jpg&imgrefurl=http://commons.wikimedia.org/wiki/Image:Qac.quickie.q2.g-bspa.canopyup.arp.jpg&h=600&w=780&sz=147&hl=sr&start=8&um=1&tbnid=2AJLnn7ljrNiyM:&tbnh=109&tbnw=142&prev=/images%3Fq%3Dquickie%26um%3D1%26hl%3Dsr%26sa%3DN (http://images.google.com/imgres?imgurl=http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/1/13/Qac.quickie.q2.g-bspa.canopyup.arp.jpg/780px-Qac.quickie.q2.g-bspa.canopyup.arp.jpg&imgrefurl=http://commons.wikimedia.org/wiki/Image:Qac.quickie.q2.g-bspa.canopyup.arp.jpg&h=600&w=780&sz=147&hl=sr&start=8&um=1&tbnid=2AJLnn7ljrNiyM:&tbnh=109&tbnw=142&prev=/images%3Fq%3Dquickie%26um%3D1%26hl%3Dsr%26sa%3DN)
http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.warbirdsite.com/flea2.gif&imgrefurl=http://www.warbirdsite.com/fleas.html&h=310&w=469&sz=28&hl=sr&start=2&um=1&tbnid=dhMop5w-vvB9eM:&tbnh=85&tbnw=128&prev=/images%3Fq%3Dflying%2Bflea%26um%3D1%26hl%3Dsr%26client%3Dfirefox-a%26rls%3Dorg.mozilla:sr:official%26sa%3DN (http://images.google.com/imgres?imgurl=http://www.warbirdsite.com/flea2.gif&imgrefurl=http://www.warbirdsite.com/fleas.html&h=310&w=469&sz=28&hl=sr&start=2&um=1&tbnid=dhMop5w-vvB9eM:&tbnh=85&tbnw=128&prev=/images%3Fq%3Dflying%2Bflea%26um%3D1%26hl%3Dsr%26client%3Dfirefox-a%26rls%3Dorg.mozilla:sr:official%26sa%3DN)
Izabrao si dva veoma posebna slucaja, gde su dva noseca krila pomerena jedno od drugog.
Ja vidim tako da horizontalac nemaju, jer je zadnje nosece krilo tu ulogu preuzeo.
Cim ima ulogu da nosi avion, vise nije stabilizator vec krilo!!!
Ovo nije uobicajeno, ali je veoma interesantno.
Gde je teziste? :o
Da, to je ilustracija slucaja kada se povrsina horizontalca pove?a do te mere da dobija i nose?u ulogu, funkcija horizontalca i dalje ostaje na snazi.
Slicno tako znatno produzenje poluge tako?e pomera i idealan polozaj tezista jer se i centar aerodinamickih sila pomera u nazad.
Pa dobro, gde je onda horizontalac kod delta krila? :)
Gde je teziste delta krila?
Da li i ovde vaze gore navedena pravila?
Pa neka se sada potrude malo i drugi, da se zadovolje gore zainteresovani. :D
T.E
To da se teziste modela nalazi tacno iznad centra potiska na krilu koje se nalazi na 1/3 krila nema nikakve veze sa teorijom vec je to nekakvo slobodno zakljucivanje. Kod slobodnoletecih modela teziste se nalazi na 55-60% od napadne ivice pa ti modeli lete opet stabilno jer im je centar potiska modela (ne krila) iza ove tacke. Kada se racuna centar potiska modela ili aerodinamicki centar uzima se tacka centra potiska krila na 1/3 od napadne ivice ali se uzima u obzir i centar potiska horizontalca takodje na 1/3 ali u proracun ulaze i njegova povrsina i poluga (duzina trupa). Grubo receno centar potiska je centar horizontalne povrsine modela i nalazi se negde na samom kraju krila a desava se nakad ako je velika poluga i povrsina repa da se centar potiska modela nalazi na osi modela i iza krila. Kod strelastih krila to je gotovo uvek. Moram da nadjem knjigu od Milenka Djordjevica gde je formula za izracunavanje centra potiska modela pa cu ga dati na ovaj forum.
Jedino kod nekih takmicarskih kategorije slobodnoletecih modela se uzima u odzir sila uzgona horizontalca jer je profil pulusimetrican. Polusimetricni profili i sa nula stepeni napadnog ugla imaju potisnu silu zbog razlike pritiska na donjoj i gornjoj povrsini.
Ovo je dobro resenje, jer se sa time moze teziste "staviti" vise nazad nego inace. Ovako profil krila ima manji napadni ugao pa samim tim su turbulencije manje na izlazu. Ovako je stepen korisnog dejstva krila veca, sto je jako vazno na tim malim letelicama.
Kod slobodnoletecih kategorija su vazni i najmanji detalji, da se model dovede do perfekcije, jer na takmicenjima se placa svaka sekunda, pa sa time i slava. :D
Ni kod jedne RC jedrilice nema da je horizontalac polusimetrican. Slobodno leteci modeli lete sa jednom konstantnom brzino, dok RC jedrilice u velikom opsegu brzina!!! Da je horizontalac polusimerican bilo bi dar-mar.
Znaci, rekao sam da se o tezistu ne moze govoriti generalno, jer su razlicite kategorije, odnosno, konstrukcije modela u pitanju.
Ima na netu dosta virtualnih simulatora za numericko pa i vizualno testiranje aero profila.
Ko hoce da se udubi u proucavanje karakteristika profila, upliva ce u duboke vode aerodinamike, pa ce usput da zaboravi na to, da je modelarstvo, vecinom, razonoda a ne neka izostrena nauka, barem za mene. ;)
Znac,i sve sa merom da nam se cilj ne izgubi, a to je letenje.
Ja bih se radovao da vecina modelara zna osnovne stvari vezano za temu tezista, pa da ga model ne prevari na pisti kao toliko puta videnu stvar.
Ptice ne brinu previse o aerodinamici, pa su najbolji letaci :)
Pa da i mi letomo sa malo vise instikta i ljubavi opusteno :-* Ali ipak, pre leta balansirajte pazljivo :)
T.E.
Kada bi centar potiska modela bio na 1/3 dubine krla i poklapalo se sa težištem, model bi bio indiferntan ili nestabilan po dubini. Guranjem tezista napred zbog sto vece stabilnosti pojavljuje se novi problem, model postaje glavat i krene da pikira, tada moramo trimovanjem da povecamo razliku uglova. Tada se javlja novi problem napadni ugao krila postaje prevelik recimo 5-6 stepeni i imamo odlepljivanje strujnica sa gornje povrsine krila i kvarimo letne osobine modela. Povecavamo otpor i smanjujemo uzgon. Zato je vrlo vazno da se odredi centar potiska modela ili aerodinamicki centar i na osnovu toga polozaj tezista. Ovo je narocito vazno kod modela jedrilica jer su to noseci profili poneki zakrivljeni odozdo i za te profile je napadni ugao profila najbolji izmedju 3 i 4 stepena. Za HLG i DLG i F3J modele teziste se nalazi na oko 50% dubine krila.
Sto se delta krilai ostalih tailless letilica tice princip isto vazi, samo sto je uticaj horizontalca na promenu aerodinamickog centra 0 , jer ga nema.
Drugi problem su karakteristike profila kao sto je vecpomenuto, napr delte i ostali taillessi imaju mali refleks, tj. izlazni deo profila je savijen na gore da bi model imao kakvu takvu stabilnost posto je momenat aktivnih stabilizatora, (elevona ailevatora) mali, cak i kada idu citavom duzinom raspona.
Moze se pricati uopsteno i konkretno.
Cesto se kod pravih aviona koristi asimetrican profil stabilizatora, na primer zenith aircraft CH 601 650 801.
evo kako se graficki odre?uje unapred (nekom metodom,iskustvom,receptom,preporukom) brojno izabrani polozaj tezista.
na slici je prikazan graficki nacin pronalazenja tacke koja predstavlja 33 i 25 % duzine (odgovarajuce virtuelne) tetive,moze se uzeti bilo koji procenat ( koji izabrati zavisi od konkretnogslucaja).
Na prvom crtezu se vidi i silueta (zelena linija) odgovarajuceg virtuelnog krila (ili kako se vec kaze u nasoj strucnoj terminologiji, neka me neko ispravi ko zna).