Top Gun utorak - drugi pokušaj...
Znači utorak ujutro, stigao sam do Frankove firme. Zgrada poznata...
...kao i unutrašnjost kancelarije u koju se prvo udje sa ulice...
U kancelariju nema nikoga.
Kroz vrata od radionica se čuju neki glasovi, pa se upućujem tamo. Prolazim kroz prostoriju i vidim poznata lica, Mike Selbia sa ekipom...
Pozdravljamo se i nastavljam dalje. U dvorištu vidim Franka kako sa nekim momcima utovara model u pick up...
Pozdravljanje, kratak razgovor i ulazimo u kancelariju. Franku sam dao neke sitne poklončiće, uvek mu donesem i jednu litru domaće rakije, ove godine je to bila od dunje...
Za Top Gun sam dobio besplatne ulaznice, bolje reći propusnicu, ali sam kartu za banket, koji se održava subotom uveče, platio 50$.
Još smo malo razgovarali, dao mi je ranije naručene delove, ja njemu lovu i za sada smo se rastali.
On je otišao na aerodrom, a ja nazad u radionice.
Iz kancelarije se prvo udje u jedan hodnik, a sa leve strane "parkirani" modeli koje Tijano leti. U ćošku Meisterov P 47 sa Mokijem 150...
U produžetku sa leve strane prostorija...
...a na stolu Hawker Hurricane...
Ne znam tačno ko je leteo ovaj model na Top Gun-u, ali znam da je mnogo dobro uradjem. Detalji su fenomenalni, uostalom evo par slika...
Obratite pažnju na rdju na auspuhu...
U prostoriji preko puta A 6 Intruder od Mike Selbia... Uf, koja sprava...
Sa Mike-om sam proveo dosta vremena pričajući o modelu. A 6 je pravljen potpuno od nule, znači nije kupljen neki kit, nego je sve radjeno od početka.
Prvo je napravljen model, finiširan je sa alu limovima od ofset ploča, uradjeni su svi detali i sa tog modela je skidan kalup.
Pošto je avion iz periova šezdesetih godina prošlog veka, kad su se letilice pravile ručno, paneli su napravljeni da idu jedan preko drugoga, kao što je bilo i na pravom Intruderu. To mnogo dobro izgleda...
Inače, model je pravljen od Nomex-a, materijala kao saće, koji daje veliku čvrstoću a nije težak.
Sve na modelu je ručni rad, unikat i sve je veoma impresivno.
Turbina je velika, mislim da ima 35 kilograma potiska, a model na poletanju nosi 9 litara goriva...
Mike mi je rekao da su se dosta namučili oko izduvnih cevi. Takodje mi je rekao da će verovatno sledeći model imati dve manje turbine...
Interesantno je da na usisnicima uopšte nema usmerivača vazduha ka turbini...
Na prednjem delu modela, nalazi se "gomila" ventila, i elektronike...
Stajni trap je prilča za sebe, em što je komplikovan, em mora da izgleda i radi kao pravi. A, pravi je, recimo, kad se uvlačio, prvo išao prema napred i na 80% hoda počeo da se rotira i ulazi u krilo. Sve to je postignuto na modelu...
Svaki trap ima po dvoje vratanca, a kad se na to dodaju i od prednjeg točka, pneumatskih ventila ima "k'o u priči"...
I kokpit je uradjen do poslednjeg detalja...
Iznad Intrudera, sa plafona visio je Frankov P 47 od 144" raspona krila. Pokreće ga Moki 400. Frank i društvo su napravili 6 kitova, a letna su samo tri.
Muvao sam se još malo po firmi, gledao modele, a potom sam se uputio na aerodrom...
Na ovogodišnjem Top Gunu snimio sam i 5 DVD-a i prvi je sa reportažom iz Tijanove firme i sa aerodroma.
DVD su interesantniji jer ima mnogo snimaka i modela i letenja, ali i razgovora sa modelarima.
Koga interesuje, može da me kontaktira na mail i da naruči DVD kolekciju, kako rekoh ima ih 5 komada, a cena je vrlo povoljna...
Na putu za aerodrom prolazio sam pored škole letenja ispred koje stoji jet - T 33...
Od pre dve godine Top Gun se održava na skroz drugom delu aerodroma. Franku je ponudjeno da bira gde će da pravi manifestacije, ali je morao izabrani prostor da sredi. Za razliku od ranije, sada se poleće i sleće sa travnate piste. Bez obzira što je za radove na novoj lokaciji potrošio više od 50K $, mnogi mu zameraju da pista nije dobra, tj, da je trava mnogo gusta i da trapovi, pogotovo na jetovima mnogo trpe...
Sa moje tačke gledišta, o takvoj pisti mi možemo samo da maštamo... No, sad...
Vozeći se pored aerodroma, u daljini se vide šatori...
Sa glavnog puta se skreće na aerodrom...
...i pomoćnim putem se stiže do Paradise Field-a...
Ove godine "baza" mi je bila pod šatorom gde su bili smešteni Meister Scale, Solo Prop, Team Vought i Steve iz Bob's Hobby Centera...
Još pre odlaska u USA, od Dina i ekipe sam dobio poziv da im se pridružim. Naravno to nisam propustio...
Dino je ove godine leteo sa dva modela, u Pro Am klasi leteo je Wayne-ovog Meister Scale P 47 (Wayne Fussel je vlasnik Solo Prop-a), a u Ekspert klasi je leteo velikog Corsera.
Za topic o ovom Corseru postavljao sam link u ovom tekstu. Corser je od irme Composit ARF, 2,8 metara razmaha, pokreće ga Moki 250.
Vlasnik sprave, Dominic, je angažovao dva brata, Gerry i Briane Prince-a da naprave model i Dina da ga leti.
Dominic je modelar, ali nikad nije leteo ovako velike modele. Šta mu je trebalo da pravi ovakav model, samo on zna, ali ono što je znam je da je "slupao" 14000$ u projekat...
Corser do tog utorka nije imao ni jedan let, a dve nedelje ranije pobedio je na prestižnom Toledo Show-u kao najbolji warbird model.
Sa leva na desno: Brian, Dinova verenica, Dino, Pera Ložač, Garry i Dominic, vlasnik modela...
Garry i Brian su stvarno napravili fenomenalan model. Sem što je avion sam po sebi atraktivan, u njemu su ugradjeni mnogi delovi koji su custom made za ovaj model.
Recimo, na svim trapovima, sistemu za podizanje krila i otvaranje kabine, pneumatstki cilindri su zamenjeni sa elektro motorima firme Down and Lock.
Ovo je prvi model na svetu koji je imao ovu konverziju...
Motor je Moki 250, u modelu se nalazi 9!!! baterija, smoke system, zvučnici za mitraljeze, led diode u cevima mitraljeza, svetla...
Malo unutrašnjost...
Tu su bile i knjige namenjene statičkom displeju...
Nastaviće se...
