Moji unuci bi rekli katastrofa. Virtuelni zivot, virtuelno modelarstvo i internet koji to ocas posla izgenerise. Internet, velika korist i jos veca steta ako nisi oprezan pa te uzme pod svoje. Modelarsvo, najlepsi hobi na svetu ali ni priblizno jednostavan i lak kako ga po pravilu internet-modelari shvataju. Izazovan, upravljamo spravama koje se krecu u sve tri dimenzije a nama ljudima je bog ipak dodelio samo dve, napred-nazad, levo-dasno. E mi modelari znamo i gore-dole. Ali zasto odmah najteze a da nam u mozak i prste nije dobro uslo ona sto je na pocetku. I o coveku se radi a ne o svetski poznatom brendu. Malo fizike, malo aerodinamike, malo konstrukcije i gradnja, malo pogon, pa iskustvo onih koji su osvojili RC letenje, odmah dogovor sa samim sobom da ne zaboli mnogo kada model padne. Pa kad sve ovo prodje kroz realnu praksu, na livadi i to sa nekim trenaznim visokokrilcem koji pola leti sam i ceka tek po neko korigovanje, onda nesto indiferentnije u autostabilnosti pa i po koja akrobacija. A dok sve ovo ne postane deo modelarskog zivota neminovno mora da prodje nekoliko godina. Ne radi se o probama, danima ili mesecima. Godine su u pitanju. A internet, djavo. Odmah helikopter, naravno i FPV, bar do one planine sto se tamo gubi u plavoj izmaglici. Ima slika, lete to neki u Kaliforniji ili koje kuda samo sto nema slika i teksta sta je sve prethodilo tome sto sada pokazuju.
Beograd je velika varos, ima sjajnih modelara, vec godinama se time bave i taj pocetak o kome ovde pisemo je davno iza njih. Licni kontakt, ne kroz monitor, ce sigurno pomoci. U modelarstvu je to sigurna i najbolja skola. Iz ovih reci se sigurno moze videti i moja preporuka. Jeftina stanica i jeftini trenazni stiroporac. Ako se nadjes u ovoj prici niko te nece zadrzati sve do helikoptera i FPV-a. Ako ne, to sto ostane od bezuspesnih pokusaja daj nekom klincu da se igra.
Puno pozdrava, Bata Stepanovic.
