Kao pilot, odlucio sam se da sledeci put vise ne verujem eleronima, vec da pokusam da je letim ruderima, a po pitanju izduvnog kanala, preradili smo nosenje fena tako da je on sada potonuo 15mm dublje, te je sve napokon bilo u liniji.
Posto se pokazalo da su sve probe veoma kratke, sistem od tri rezervoara koji je omogucavao potrosnju svih 700ml bez promene polozaja tezista, smanjio sam na dva sto je sada dalo nekih 400ml goriva, taman dovoljno za test od 7-8 minuta.
Najvise sam brinuo o pogonskoj grupi , njenoj pouzdanosti I potisku, medjutim to je sad bila najjaca karta koju smo imali.
Os max je svaki put palio iz prve, ler gas je bio savrsen, sistem napajanja gorivom besprekoran, ugradili smo I podesavanje smese komandom…
Nakon podesavanja duzine rezonatora, dobili smo takav broj obrtaja da je sve licilo na trku Formule 1.
Letelica se bukvalno cupala iz ruke pod punim gasom.
Nazalost, nismo izvrsili merenje potiska u ovoj konfiguraciji.
Valjda je napokon sve kako treba.
Dule mi se jos uvek nije javljao pa smo nakon nekoliko dana kise I ponovnog pregleda svega, ponovo otisli u Kovin. To je mislim bio 5 put od kada vise testove nismo radili u Maloj Ivanci.
Letelica je bila opremljena sa dve nosne noge I 4tocka na glavnim osovinama. Dva su bila stalno u kontaktu s apodlogiom a dva su dodirivala podlogu kada se prva dva dovoljno ulegnu.
Sve u svemu, sistem koji je funkcionisao savrseno.
Na sledecem testu, dok smo ga zatrcavali bez namere da poletimo, raspala se guma nosnog tocka.
Posto smo sa sobom nosili dovoljno alata I materijala za sitne popravke, ugradili smo tocak koji smo imali, medjutim posto je bio nesto veceg precnika, preuzeo je svo opterecenje na sebe I raspao se tokom prvog sledeceg testa.
Nazad na radni sto.
Sledeci put smo otisli nakon dva dana, ali je bilo veoma vetrovito.
Toliko je vec proslo vremena od prvog testa da mi je u glavi vladala velika konfuzija.
Izgledalo je kao da svemu ovome nema kraja a I bilo je diskutabilno da li ovaj projekat ikome vise I treba.
Komunikaciju sa naruciocem posla nismo imali a treci clan ekipe vise nije komunicirao sa nama, tako da je ovo vec verovatno postao sam inat da 4.5 meseca svakodnevnog rada ipak na kraju da neki rezultat.
Sve probe smo imali snimljene, ali neke, kao probe huvera, nisu bile snimane nasim uredjajima, tako da ih nismo imali u nasem vlasnistvu.
Ipak, sve kasnije probe smo snimali, I pomogle su nam tako sto smo nakon proba I lomova do iznemoglosti pregledavali snimke, trazeci sled dogadjaja I razlog peha.
Prilikom odlaska tog vetrovitog dana, kada smo se oko 15 h nasli na aerodromu, odlucili smo da prilegnemo u mini venu I sacekamo trenutak pred zalazak sunca, kada ce verovatno vetar stati.
Odmor nam je svakako bio preko potreban. San mi nije dolazio na oci, pa sam po hiljadu puta procesljavao moguce scenarije.