Miša2002 je u pravu sa svojim pitanjima. Ne može se razdvojiti cilj i očekivanja modeliranog eksperimenta od načina postizanja istog.
Kada jedan avio projekat ne da očekivane rezultate, treba sesti i videti šta je urađeno loše, ako se već to pre nije uočilo. A možda je sve bilo uredu, samo su očekivanja bila ne realna, jer eksperiment nije zadovoljio one zahteve koje treba da ima, a to je sloboda menjanja važnih veličina na obliku letelice. To je možda samo delimično urađeno, ali ne dovoljno radikalno da bi i leteo kao normalan avion.
Obično u razvoju letelica se traže neke performanse, koju treba da postigne. Recimo velika krajnja brzina, velika nosivist ili manevarska sposobnos. Svaki danas poznati avion zna jedan od navedenih zahteva i izgledaju sasvim drugačije. Ne može sve da zna najbolje. U ovom slučaju je data slobodna ruka projektantima, da upotrebe sve do sada poznate materijale, oblike, profile i zakonitisti koje poznaje struka. Ovo je čist posao i brzo se može doći do nekog rezulteta. Novih i revolucionarnih nikako, jer je već davno sve poznato u zakonitistima aerodinamike letelica.
Drugi put je ako neko želi da isproba performanse nekog idejnog oblika, jer mu se sviđa ili mu je sinula neka fiksna ideja, iz ko zna kog razloga, a bez obzira na performanse. Ovde su mogući ishodi veoma ograničeni i mogu da se svedu na svega dva. Ako leti onda leti, ako ne onda se zna da ne leti. Tu je priča završena. Nema plakanja više, ni muke, ni obaveza. Neki su srećni, a neki, koji su očekivali možda neko novo svetsko čudo, nisu. Ne može naručioc da očekuje nikakav drugi, a pogotovo ne samo pozitivan rezultat, ako nema slobode u menjanju.
Ako je ovaj projekat po drugom principu bio ugovoren, onda se može zaključiti da je probni eksperiment u potpunosti uspeo i dao samo odgovor na ono što je bilo u mogućnosti dati idejni oblik, a ne mogućnost onih koji su prihvatili da urade u modelu. Niko ne može da trči, a da su mu pri tome vezane noge. Treba znati da je oblik ona karakteristika jedne letelice, koja u najvećoj meri određuje letne mogućnosti. Sve dolazi samo posle toga kao vrsta materijala ili pogona.
Zašto ne leti ovaj model po očekivanjima, je ulazak u neku drugu priču. Za to je potrebno poznavati svaki detalj ovog modela, izvršiti analiza raznih preseka i dobi će se odgovor. Po mom viđenju i dalje stojim iza toga da je ovo jedan anti avion, sa elemntima koje u osnovi sprečavaju da bude efikasan i upravljiv. Uopše nije važno detaljno obrazloženje, od kojeg bi samo zabolela glava. Ko zaista ima uvida u suštinu zakonitisti aerodinamike, njemu ne treba objašnjenje.
Inače, po mojim nađenim informacijama, tvorac ideje je mrtav. Neka i njegova ideja ide sa njim u mirne vode.
Nadam se da će ovo pomoći da se svako rastereti svega negativnog, što je doneo ovaj ne moguć projekat. Ne uspeli projekti se ne smeju držati po podrumima, stanovima ili klubovima a ni u glavama, jer to koči da se iskorači dalje u nove uspešne projekt. Nova godina, novi projekti.