Prvo anegdota. Moje modelarstvo pocinje kupovinom RC kompleta u Minhenu. Graupnerova Cesna je brzo sklopljena, motor upaljen, gas i na prvom ivicnjaku sam ostao bez elise. Telefon i molba gospodji koja me je vodila u Conrad da skokne tamo, kupi dva-tri elise i posalje za Novi Sad. Mala pauza a onda, gospodine kako mislite da nosim avionske propelere kroz grad, to je sigurno i veliko i veoma tesko.
Backi Jarak juce. Gabor je napravio kontakt, o svemu me obavestio a ja sam predosecao da ljudi ne znaju kojom se to mi vrstom vazduhoplovstva bavimo pa sam insistirao da ponesemo modele. I uradili smo dobru stvar, mislim da su to prvi put izbliza videli i mogli da pitaju.
Medjutim zateceni smo bili ipak mi. Toliko da se niko nije snasao da fotografise. Sav trud oko opisa je uzaludan jer je to kompleks kakav do sada nigde nisam video. Veoma ljubazni domacini su nam pokazali sve, od portirnice, preko male ambulante, gostinskog hangara za desetak malih aviona, kontrolnog tornja, radionice za odrzavanje i kontrolu, njihovog maticnog hangara sa letilicama sterilno cistim i apsolutno novim, i na kraju piste sa ogradom, rulnicama, travom kakvu do sada nigde ne videh i betonom na koji smo imam utisak mi prvi stali. Povrsina i nivelacija je takva da bi se "ladno" mogala odigrati partija bilijara. Mislim da smo se svi osecali malo neprijatno. Ne daj boze da je nekome ispala papirna maramica, na tako uredjenom kompleksu, to bi se videlo is svemira.
Jos uvek sam pod snaznim utiskom, dzabe bilo kakav opis, to treba videti.