A moglo je mudrije. Uz ozbiljnu nasu prisutnost u donosenju propisa.
U Engleskoj arheolozi-amateri, ovi sa metal-detektorima, mogu da "vrsljaju' gde hoce i kako hoce ali se svaki nalaz mora prijaviti najblezem muzeju, ono sto nadju cuvaju kod seba ali je to muzejsko. Kada muzeju zatreba, dolazi muzeolog i nosi. Postenje kao imperativ.
Propis koji regulise letenje dronovima je mogao da bude slican ovom gore. Prijava lokalnoj samoupravi obavezna. Vlasnik drona je u obavezi da na poziv lokalne samouprave odradi bez nadoknade potrebna snimanja, poplave, pozari, saobracajne guzve i nesrece, susa, lokaliteti za investicionu ponudu, gradske manifestacije, i sl.
Ta dogadjanja su relativno retka pa oni koji se time "profi" bave ne bi imali neku veliku stetu ali bi zato dobili na marketingu jer bi svako snimanje za opstinu njima bila referenca kod ugovaranja drugih poslova.
Eventualno nasatala steta kod pada letilice. U ovoj zemlji zakonodavstvo postoji vec dugo vremena, nije valjda da steta nastala od drugug lica pa makar i da upravlja dronom nije vec negde regulisana.
Majstori smo da zakomplikujemo stvar.