Nikakva kisa i nikakvo nevreme ne mogu u drugi plan potisnuti entuzijazam i snagu da se ljudi bave necim sto je izazov svake vrste. Kulturoloski, tehnicki, civilizacijski. Pogledajte u nebo, vise tragova aviona nego kola na ulici. Svrljig, potvrda da i u maloj sredini tamo negde ima ljudi. Nisu ti ljudi samo u Beogradu i Novom Sadu. Potvrda tome je predivan tekst Zorana Modlija. Iz Beograda, ja pisem iz Novbog Sada, a vama u Svrljigu skidam kapu. Da li moze, moze. Lopta je u vasem dvoristu. Na dajte da je nekakvi nabedjeni uzmu. Pripremite se za sledecu godinu. Mi iz vecih gradova nismo istroseni. Jednostavno nemamo snage, ne umemo. Povedite a mi cemo se hteli nehteli pridruziti. Sve cestitke.
