Potpuno si u pravu, Coko,
Ja sam bio u ovim prvim letovima sproveo cevčicu kroz čitav trup aviona i izveo je kod repnog točka napolje... Tom sam prilikom video da je u pitanju sami blagi užas!!! Više izbaci ulja na karter nego što izbacuje na auspuh. Zadivila me je tolika glupost u konstrukciji. Ta je moja cevčica bila dugačka nekih metar i dvadeset centimetara. Model je čist i naizgled sve radi kako treba. Ali, pojavila se jedna nova nezgoda. Primetio sam da je uvek mastan na leru, da radi nekih dva minuta u kom periodu spušta obrtaje i, na kraju se ugasi. Verovatno se u cevčici nakupi ulja dok radi na leru koje mu zapuši odušku i u karteru mu se polako pojavljuje natpritisak koji ga konačno i ugasi. Mnogo mi je zanimljiva sva ova problematika. Istraživaću i dalje sve ove neobične pojave sa SAITOM. Moram priznati da je malko nežniji motor u odnosu na Yamadu i OS Maxa...
Ti se, Coko, sećaš koliko sam slatko leteo onog tvog Eagleta. Prema letačkoj knjižici koju redovno vodim, bio je nakupio 60 sati naleta sa OS Max-om .40 Four stroke motorićem. Savršen motor, nikada nisam imao problema - uvek je palio na ruku, iz prve.
Potom, i samo paljenje ovog SAITO motora... Jedva da se može upaliti na ruku (preliva, mora čovek da ga prevari u kontra stranu, itd), zato je preporuka proizvođača da se vrti starterom pa da se postepeno dodaje gas. Istina, ova metoda paljenja radi savršeno.
Videću šta mi je činiti. Ionako sada imam dva kućišta karburatora i dve usisne grane: jednu fabričku i jednu sa rupom. Čitao sam da neki modelari vraćaju taj iberlauf u kućište bregastog vratila... Možda se usudim i za takvu koncepciju, mada mislim da je povrat u usis najlogičnije rešenje...
Hvala, druže, na dobrim savetima. Mnogo mi znače.