Mnogo mi je žao što si imao peh sa Eagle-om. Onaj manji se zove Eaglet 50. Na tom sam modelu naučio da letim. Sećam se da sam ga kupio svojevremeno od Coke. Imao je na sebi četvorotaktnog Maxa FS 40, kome ću morati da kupim i cilindar i klip i kariku, jer sam samo ja na njemu napravio oko 60 radnih sat, a gde je Coka pre mene. Coka je tom Eagletu bio napravio i flapsove. Leteo sam ga dok se monokot nije oljuštio sa modela, a drvenarija napila ulja.
Merio zazor, jašta. Mada, merenje zazora nema mnogo svrhe ako hilzna nije nova zbog ovalnosti stare.
Hilzna je bila u dobrom stanju, bez ikakvog ajnzeca i bez risova, čak su na njoj još uvek vidljivi tragovi mreže od honovanja. Srednji ležaj je dobar, nema potrebe da se menja - menjaću ga kad crkne. Mada, nikada mi do sada nijedan nije crkao.
Kada sam pažljivo proučio pod mikroskopom kariku - u školi u kojoj radim imamo mikroskope u kabinetu biolologije, ustanovio sam da je neko u Americi rastavljao motor i okrenuo naopako kariku kada ga je ponovo sklapao, pa se cementacija u jednom momentu počela ubrzano trošiti. Karika je crne boje kada je nova, a ova je bila srebrna na mestima i oštrih ivica.
Hteo sam ja, u naletu ludila da kupim i nov cilindar i nov klip, ali sam baš odlučio da vidim koliko je OS Max dobar motor. Pokazalo se, u šta nisam sumnjao ni jednog trenutka, da je odličan.
S obzirom na to da sam u životu sastavio preko 200 automobilskih motora, prišao sam čitavoj stvari samouvereno, ali kada sam shvatio da se zazor stare i nove karike razlikuje u mikronima i da nije vidljiv golim okom, svo moje iskustvo postalo je smešno. Morao je mikroskop da uleti.
