Pre neki dan išao sam na letenje sa mojim komšom Borom. Ponesoh Extru 300S na kojoj je Saito 125. Istini za volju, još uvek nisam uspeo da popravim sve nedostatke koje ima ovaj avion, a motor poglavito.
Nakon što smo Bole i ja uspeli da otkrijemo da je račva za punjenje goriva falširala i da motor zbog toga nije imao pravilan natpritisak, a samim tim ni dotok goriva, popravili smo kvar i, sada je trebalo da, prvi put nakon popravke, motor uštelujem i poletim avion. Takođe, skratili smo tom prilikom i crevce za iberlauf, jer je motor imao povratni pritisak u karteru. Crevce iz kartera koje je prethodni vlasnik ugradio u model bilo je duže od jednog metra, a promera 2mm, te se motor gasio na leru nakon pola minuta rada. Potpuno ga razumem zašto je ovo crevo ugradio - Saito izbacuje na iberlauf više goriva nego na auspuh.
Bora mi je asistirao u čitavoj akciji i neizmerno mu hvala jer Saito čovek ne može sam pokrenuti - u uputstvu piše da se motor ne startuje rukom već starterom tako što jedan čovek vrti elisu, a drugi postepeno dodaje gas na radio komandi. Vrlo smo brzo uštelovali motor i leteli nekoliko startova bez greške. Potom sam stavio kapotaž na avion i on se posle 6 minuta rada ugasio. Kada sam pipnuo glavu motora, bila je pretopla. Dakle, motor se pregreva kada je prekriven kapotažom! Odlično... Još mi je samo to trebalo...
Nakon naučene lekcije na aerodromu, danas sam pristupio modifikacijama. Čitao sam sve moguće knjige o deflektorima na LYCOMING
motorima i naučio da topao vazduh (pri temperaturi od oko 100 stepeni Celzijusa) zaprema nekih 20% više prostora, te da izlazne žaluzine na kapotažu treba da su najmanje za jednu petinu veće površine od ulaznih otvora.
Evo kako je kapotaž izgledao pre prepravke:
Jasno se može zaključiti da je površina ulaznih i izlaznih otvora bila gotovo jednaka, ako ulazni otvori nisu, možda, bili i veći od izlaznog otvora - mrzelo me je da računam.
Posmatrajući slike prave Extre, shvatio sam da ispod spinera postoji usisnik za hladnjak ulja, koji sam odmah napravio (da bude u skali, koliko-toliko). Vazduh koji će kroz taj otvor ulaziti u kapotaž, trebalo bi da hladi auspuh - glavni induktor toplote:
Sve sam otvore prorezao biaxom. Kada sam otvorio usisnike, približno sam izračunao njihovu površinu - aproksimirao sam njihov oblik kao da su u pitanju tri trapeza. Obavezno sam računao površinu projekcije tih otvora pod pravim uglom u odnosu na struju vazduha: dobio sam da je površina svih otvora 3900 mm
2. Dakle, površina izduvnog otvora mora biti najmanje P=3900*1.2=4680mm
2. Ja sam potom napravio maksimalni mogući otvor, a da avion i dalje liči na letelicu: 110*70mm što ima površinu od 7700mm
2. Više nego dovoljno. Takođe, otvor koji sam napravio sa donje strane kapotaža pomerio sam ekscentrično prema strani na kojoj je motor - ne mnogo vidljivo, tek da pomognem strujanju vazduha. Evo kako izgleda kapotaž nakon prepravki:
Tanku sponu, koju sam ostavio da bih sačuvao oblik kapotaža, ojačao sam karbonskim tračicama - zalepio sam ih PASCO FIX-om:
Međutim, tu nije bio kraj prepravki - odlučio sam da konstruišem i izmodeliram deflektor iza glave motora koji će usmeravati vazdušnu struju prema donjem otvoru na kapotažu. Evo, kako je to realizovano:
Deflektor sam primakao glavi motora, a bliže karteru je on malo udaljen od cilindra - ideja je da se vazduh koji struji preko glave motora ubrza jer je tu neophodno bolje hlađenje. Opet, odmakao sam deflektor nekih pet milimetara od motora na najbližem mestu, a da ne smeta kapotažu. Kada sam postavio kapotaž, jedva da je bilo mesta; morao sam malko da ošmirglam noseću kobilicu deflektora, kako bi kapotaž stao na svoje mesto.
Naravno, nakon završenog konstruisanja, skinuo sam motor i čitav deflektor premazao epoksijem kako bih ga impregnirao i zaštitio od toplote, goriva i masnoće.
Ostaje još samo da ponovo probam avion i vidim da li se motor i dalje pregreva.
P. S.
Tog dana kada smo Bora i ja bili na letenju, toliko je bilo vruće da se na usisnoj grani motora hvatao kondenz, kao što se stvara na cevima klima uređaja... Zaista smo odabrali ekstreman, afrički dan. Da ne pričam koliko su mi pocrvenele ruke i vrat
