Jeli bre! Mene ste našli da radite?!? Sa’ ću vi ja objasnim pošto kilo meljani orasi. Eve kako je bilo:
Elem, veče pre dana D, dolazim ja kod Gileta u firmu, na finalni dogovor. Trust na mozgovi je već bio na okupu. Tu je bio i delegat iz Subotice koji je trebao da nam prenese iskustva sa njihovog FunFly-a.
Situacija napeta ko u podmornicu. Padaju razni predlozi, ali nikako da se uklope u postojeću finansijsku konstrukciju. Znate ono: tri put’ ga kratim i opet kratko. Gile je, siroma, pokušavao da nahvata sve ideje i pribeleži s’ono njegovo tišlersko olovče.
Te ima za ovo, te nema za ono. Situacija je postala usijana kad je neko predložio: ...ma svakom po kifla ili đevrek među zube i po neki jogurat... Nisam siguran, ali čini mi se da je to onaj delegat hteo da nam uvali intrigu.
Momentalno mi krenuše suze na oči, pa sam morao i naočere da obrišem. Reko’, to ne dolazi u obzir! Kak’e kifle, kak’i pereci?!? Potrefiće se, ko za inat, neki ciknuti jogurat, pa će svi gosti da nam poripaju s’druge strane pruge. A iduće godine će ti prvi redovi kukuruza da izdžikljaju do neba... Ma, ne dolazi u obzir!
Na to je Veljko isukao svoj ekspoze koji je bio propremio za tu priliku: ...Ja sam mislio da predložim da bude paprikaš, al’ ko da ga skuva... Kad graknuše svi: pomagaj Lazo pobratime ako boga znaš... te znaš da ti je deda bio na Solunski front... te sve je sad u tvoje ruke... te ovo te ono...
Ama ljudi, ja sam s’juga i volim to da uradim malo pikantnije...
Ma šta pikantnije?! Skoči Gile. Ima bre da bude oštar k’o ova moja burgija.
I, ti si s’Ladu a ne s’Juga!
Dobr de reko’. Ja ću, pa nek košta šta košta. Izdiktiram Giletu onako iz rukava na-dve-na-tri, al s’hiruršku preciznos, šta sve treba da se nabavi.
Zapisa on to s’ono njegovo olovče, al se tek kasnije ispostavilo da se deset ljutih papričica ne pišu sa dve nule!?
I nema šta, o’ma se krenulo u nabavku i realizaciju.
Ja sam se u međuvremenu, normalno, bavio nekim pametnijim poslovima.
Molio Veljko da on malo. Ma kakvi reko’. Ne dolazi u obzir. Vidiš li ti koliki krompir i luk čekaju?!?
I, tako. Dok ste se sutra svi ludo zabavljali:
A bilo je tu svega:
Ja sam se s’dušom delio pored stereo kazana:
Samo je Milanče bio tu da mi pomogne:
A pomoći mi nije bilo... Nema mesa, nema ovoga, nema onoga... Horor! Ma prava klin-čorba.
Došlo vreme ručku, a to sam znao po tome što su sve češće počeli da me obilaze drugari. Kao: kude se dede more... bez tebe tamo nije pravo, vidim ga Ljubigamajka, a tebe ni od korova... Sve u svemu, spakovah sa Ljubigamajka modele u kola, ostavih upaljen motor (k’o velim, nije na odmet), i – dado’ zeleno svetlo. Objasnio sam Giletu i Milančetu da je ljut u desnom kazanu, a neljut u levom. Klimnuše glavom, ali me malko lecnu sumnja na giletovo pitanje: ...jel’ to desno kad se okrenem prema ili od kazana!?!
Nastade stampedo! Ja to u životu nisam vid’o...
Došao sam da pitam kako je, al’ spreman da momentalno zabrazdim preko njive ka Zemun Polju...
Čulo se neko mumlanje, mljackanje, podvriskivanje... Od svega sam mogao samo da razaznam: Lazo majstore... de si celoga moga života... au što je dobro... e da sam juče umro – ne bih znao šta je dobra ’rana...
Ja i Gile u zabezeku!?!
Branek prolio i suze radosnice:
Osoblje pada s’nogu. Ne može da ispostizava.
Džabe sam ja apelovao: Aman bre ljudi polako... Pripašće vam muka od tolike količine...
Ne vredi! I svi traže samo ljutu varijantu, a onaj kazan sa neljutim paprikašem tek načet.
Šta je ovo ljudi, pitam se ja? Pa sednem da vidim o čemu se radi, te zamolim Milančeta da mi sipa onaj ljuti. Čim sam malkice srkn’o, o’ma sam izvadio iz prve pomoći moju zalihu čarobnih kapi kapsacina. Jer, onako neljuto sam poslednji put probao kad sam onomad jeo baklave kod Pelivana u Kumanovu.
No, izvukosmo tu nekako žive glave od onolike navalice. Vratiše se svi na letenje zadovoljni. A napolju malko zaladnelo, al’ niko ne oseća.
I počeše onda priče na forumu: te preljuto, te ovo te ono...!?! Ne mogu da verujem. E, reko’ ček da ja malko istražim ovu diverziju i neobjektivno iyveštavanje. Uzmem da izanaliziram isposnimani materijal. Kažem sebi: kamera po difoltu nije subjektivna jer ima objektiv. Uzeo sam da pratim samo jednu nit, to jest jednog našeg druga koji je najviše zapomagao kao od ljutine. On je i pustio priču da je požar u bolnici „Dragiša Mišović“ izbio pošto su sinoć hitno primili nekog koji je juče bio na aerodromu „13.maj“. Mislim...
Jeste, to je Dule:
Ovaj u sredini sa mikrofonom. Jeste. Nije poslušao savete Čupka, da lebac zarađen s’mikrofon ima devet kora.
Ko, Čupko? To je bre onaj stihoklepac. Evo ga kako objašnjava akrobatsku figuru: Golub gaćan ranjen u desno krilo:
E, a Dule je inače postao naročito poznat kada je učio Kremu kako se sleće:
Krema je ovaj tik sa mahanjem stekao kao posledicu tog učenja. Čim dule prolazi negde u blizini, ovaj odma maše, jer Dule ima tešku ruku. Kažu.
Nego, da se vratimo istrazi. Čim je objavio početak ručka, naš Dule je prvi zapucao prema kafani. Nije ostavio ni onaj mikrofon.
Dokaz br.1
Mikrofon je posle zadenuo u džep, pa se širom aerodroma sat vremena prolamalo mljackanje i podrigivanje.
Ostali su pokušali da ga stignu, ali jadac, brz je Dule ko munja. Evo ga kako prvi uleće u ring:
Dokaz br.2
Normalno, iskida se od smeha, jer ko prije – njemu dvije.
Okreće kačket u radni položaj (sa’ ću ih razbucam!):
Dokaz br.3
I o’ma se baca na posao, ne časeći časa:
Dokaz br.4
Ma, dvoredi berač ljudi moji. Nemke je sakrio ruke, jer mu je ovaj u zanosu dva puta zamalo odgrizao prst.
Žalio mi se i Milanče. Kaže jedva mu je oteo nazad ovu kutlaču. Oće da jede s’njom i tačka:
Dokaz br.5
Ama dobro. Ješan čovek pa šta. Zdravlje na usta ulazi. Kažu i da je pišan. Nema problema. Bilo paprikaša puk vojske da na’ranimo. Ali, nemilosrdno oko kamere je zabeležilo i ovo:
Dokaz br.6
Svi se već odavno vratili na letenje, Gile jedva nekako nešto malo nagrebao da i on, siroma, ruča, a on je još tu!?! Čin drugi, slika ista, samo se statisti smenjuju, a on tuče iz svih oružja i oruđa, i frkće kako je ljuto. Samo se malkice raskopčao, jer mu postalo tesno. Obratite, molim vas, pažnju na giletov uplašeni pogled. A znam ga lično – taj se ničega ne plaši. E, Dule ga je načisto isprepadao.
Jedva ga ubedismo da će sad večera, pa mora da izađe da malo pregradi. Evo ga kako merači:
Dokaz br.7
I smišlja priču o preljutom paprikašu i slične psine.
Eto, to vam je tipičan primer.
Mene ste našli da radite!?!
