Дружење је било сјајно, а, богами, имало је шта и да се види и научи. Онај Горан сам у ствари ја, само са једним "д" мањка, а онај бели хели са десне стране слике је моје првенче (ако не рачунам двоје деце и једног коаксијалца коме сам душу извадио и на крау га расходовао - мислим на Blade CX2).
Била је то одлична прилика да се види како то раде "чврсти момци" илити "Tough Guys" када су хеликоптери у питању.
Направио сам и прилично видео и фото материјала, али ћу то проследити Салету па нека он презентира шта нађе за сходно.
Као потпуном ментално-информацијском игноранту јасно је да ми није јасно зашто није било и других чврсто етаблираних српских хеликоптераша. Знам само да су ми недостајали.
А дан је био какав се само пожелети може - за летење и дружење...
