Mislim da ti servoi ne?e zaživeti u ve?im (mainstream) modelima. Jer mu odnosi reda veli?ina ne idu na ruku.
Teško je napraviti takav servo ( za tu namenu) da bude dovoljno jak i braz a lagan.
To navojno vratilo je najsalbija ta?ka jer trpi sva optere?enja. skoro svo mehani?ko kretanje je na njemu, zna?i puno trenja za jedan deo (skuplji materijal kao rešenje?), svo izlazno optere?enje je opet na njemu,trenje se pove?ava, ( kod klasi?nih servoa to je hijerarhiski raspore?eno, izlazni zup?anik trpi najve?e otere?enje ali ima najve?e zube i najmanji broj obrtaja (manje trenja)) , zatim mogu?nost primanja ekscentri?nih parazitskih sila( baš kada je servo u ekstenziji) pove?ava trenje i trošenje a luftovi pove?avaju eksc. sile i tako u krug, zatim lako može do?i do krivljena vratila.
Plus pužnog prenosa je što ne troši struju kad se ne kre?e iako je pod optere?enjem.
Ina?e takvi servoi nalaze primenu kod mikro modela( mase i po 10ak grama pa do 100-ak) i zahtevnijih aplikacija (roboti), uvla?e?i stajni trapovi kod homebuilt avijacije, flopija, cd -dvd ?ita?a-reza?a itd.
Nisam siguran,, iskusniji ?e potvrditi ali ?ini mi se da su ranije servoi ra?eni baš na tom principu.
Ja ?ekam da nanotehnologija napravi te?nostili ili vlakna koja se skupljau pod dejstvom el strruje pa da napravim mikro humanoidnog robota koji ?e da upravlja svim mojim modelima ( kao pravi pilot)
to je moj san ve? petnaestak godina, nadam se da ?u da ga i doživim.
Pozdrav!