Danas je napravljen prvi let sa Hellcat-om...
Da vam budem iskren, danima sam razmišljao i "u glavi" prolazio celu proceduru oko prvog leta.
Verujte, nije mi bilo svejedno...
Kao što ste čitali tokom zadnjih godinu dana na stranama ovog Foruma, mnogo rada, mnogo truda, da se ne lažemo i mnogo love, uloženo je u ovaj projekat.
Sad "spravu" treba poleteti...
Iskreno, nisam se nadao nekim problemima, pogotovo što je sve na modelu sto puta provereno.
Motor radi savršeno, težište je doterano, pre neki dan još jedared pregledano...
Prekjuče i juče sam praznio i punio baterije...
Sve u svemu, tek posle svega ovog sam se osećao potpuno spreman za prvi let.
Predhodnih par dana sam išao sa Thunderboltom na letenje i današnji dan je bio "zacrtan" da se Hellcat vine u nebo...
Danas divan dan, ali naravno vetrovit. Ne volim da letim po vetru, pogotovo sa novim modelom.
Bez obzira na sve, rešio sam da idem na aerodrom, pa makar samo sastavio model i malo ga rulao...
Stigao sam prvi, sastavio model i napravio par slika.
Potom sam nasuo gorivo, dodao vazduh u boce i upalio motor.
Palo je i prvo rulanje...
Hellcat ide "kao po šinama". Model je težak i veoma interesantno izgleda kad rula, jer ne poskakuje, nego točkovi idu "gore - dole" kao na pravom avionu.
Vrlo brzo su mi se pridružili Bata, čika Dule, Golub i Bane.
Dok smo razgovarali i čekali hoće li se vetar malo smanjiti, prišao nam je jedan gospodin. Odmah se kroz razgovor videlo da se čovek razume u avijaciju, a kako i ne bi, kad je pilot i ima 14500 sati leta na putničkim avionima...
Posle par minuta došao je i jedan stariji gospodin.
Ispostavilo se da je to general avijacije u penziji Živoko Blagojev. Iskoristio sam čast i zadovoljstvo da se slikamo zajedno...
Reč po reč i vetar se smirio...
Dosuto je gorivo, dodan vazduh, motor upaljem, flapsovi malo spušteni... Sve je bilo spremno za "spektakl"...
Hellcat je po pisti išao pravo i skoro da nisam morao ništa da kompenzujem sa vertikalcem.
Nije trebalo mnogo da "trči" i uz blago navlačenje palice dubine, veoma je lepo i stabilno poleteo.
Motor je radio savršeno i sa lakoćom je nosio ovaj model.
Po poletanju, uvukao sam točkove, podigao flapsove i posle prvog zaokreta, primetio da model malo penje. Par klikova trimera dubne i to je bilo sve što se trebalo natrimovati...
Ono što me je najviše brinulo, da li će motor dobro raditi u vazduhu i da li će biti dovoljno jak?
Pokazalo se da sam se brinuo bez razloga.
Sa 50 - 60% gasa, F6F leti savršeno. Za "figure" treba pun gas, a Zenoah GT 80 "vrteo" se sa lakoćom.
Verovatno ću za neke naredne letove staviti elisu većeg koraka (23x10 umesto 23x8)...
Dve stvari su mi ostavile najimpresivniji utisak: zvuk motora i kako model leti...
Na zvuk obratite pažnju na videu koji sledi...
Hellcat leti "za sve pare"...
Ljudi moji, veliki i težak model je nešto sasvim drugo. Čak i Thunderbolt, koji je prilično "opaka" mašina, u odnosu na Hellcata je "mala maca"...
Utisak je da se u letu sve dešava mnogo sporije, pošto je model velik, a masa aviona utiče na inerciju, pa su i figure mnogo realističnije.
Ko se seća, prošle godine sam bio oduševljen kako je leteo prvi Hellcat (koji je bio još teži, ali je imao i jači motor), a sad se to oduševljenje ponavlja...
Sletanje, ono što mene uvek brine, je proteklo u najboljem redu.
Razlika u odnosu na modele koje sam do sada leteo je što ovde mora da se drži gas skoro do same zemlje. Naravno, ne mnogo, recimo 30%, ali bez gasa "nemere".
Flapsovi dobro odradjuju svoje, usporavaju model, a videću vremenom da li treba možda još malo da se spuste na sletanju.
Kad je Hellcat dotakao zemlju, mislim da nije bilo sretnijeg čoveka od mene...
Zahvaljujem se svima na podršci i lepim rečima tokom izrade ovog modela...
Posebno se zahvaljujem mojim "kooperantima", Belom iz Šapca, koji me "trpi" sa mojim "idejama" i pravi i sve one sjajne auspuhe...
Golubu na neizmernom srpljenju tokom farbanja. Bez njegovih "čarobnih ruku i pištolja", modeli ne bi bili ni upola lepi kao što jesu...
Miši i ekipi iz njegove firme na grafičkim radovima...
Čika Duletu, mom "Drugu Caru", na svim savetima. Moram vam priznati, za sve što je rekao, na kraju je bio u pravu...
Još jednom, hvala svima koji su dolazili u Kombinat, provodili vreme sa nama i pratili tok izrade...
I na kraju šta reći?
Ne govore modelar širom sveta "Bigger is better"... Znaju ljudi, probali... Eto, probao i ja i verujte, baš su u pravu...
Puno pozdrava iz Kombinata
Mirče
