Gabore, neke stvari tek vremenom i eksploatacijom pokazuju da li su i koliko dobro napravljene...
Zato Kombinat stalno teži, da u okviru svojih mogućnosti, podiže kvalitet izrade modela i samim tim ih prepravlja.
Takoje, neke delove i sklopove, koji su se pokazali OK ne diramo, ali nešto se radi i drugačije...
Nekad se pokaže da se suviše vremena i truda ulaže u nešto što nije mnogo bitno i da se takve stvari mogu odraditi lakše i bolje, sa manje tuda i angažovanja...
Sva ova pisanja i postavljanja silnih slika služe nameni da modelari vide kako se u Kombinatu prave modeli.
Nije to vrhunsko modelarstvo, ali je sasvim dovoljno za naše potrebe.
Mene nije sramota da pišem i o svim problemima na koje nailazim, smatrajući da je i to deo našeg hobija.
Sa moje tačke gledišta, problem kod izrade ovakvih komplesnih modela, je taj što ih na ovim prostorima ne radi skoro niko (pogotovo ne piše i ne slika detaljno), pa "cake" skidam sa RC Universa ili kad odem na Top Gun. Iskreno, tek odlasci na manifestacije takog "kalibra" pokažu kakvih sve modelara i modela ima i gde smo mi (ja) u svemu tome...
Ipak, eto, napredak u Kombinatu je očigledan, jer od pre par godina kad je nabavljen prvi motorni model, Hangar 9 Thunderbolt, dogurali smo do ovoga što sad pravimo i letimo...
I naravno, to nije kraj...
Kraj se, nažalost, polako nazire, jer posle Meisterovog P 47 i Mokija, mislim da ne ostaje još mnogo toga, a da se ne ponavljate...
Mišo, čika Dule drži to sa dve ruke da izgleda da kao nešto radi...
Šalim se naravno, mogu ja to i sam, ali lakše je kad neko prdržava deo na kojem se radi.
Inače tehnika postavljanja stakla i nanošenja smole je malo promenjena u odnosu na pre kako sam radio.
Ranije sam namazao celo krilo sa smolom i na tako lepljivu površinu stavljao komad staklene tkanine. E sad, ako ne postviš sve kako treba, pa moraš tkaninu da digneš i da je postavljaš ponovo, onda bude problem jer se tkanina iskrivi...
Sada radim drugačije, iskrojim parče tkanine i postavim ga (na suvo, bez smole) na deo koji se presvlači, recimo krilo. U posudi "smućkam" smolu i pospem je na sredinu krila (tkanine)...
Smola momentalno "fiksira" tkanje i ono se ( bar na sredini) više ne mrda...
Potom, sa plastičnom špahlom, lepo razvučem, od sredine ka ivicama, smolu. Razvlačim smolu polako i pažljivo i po dužini i po širini, više puta, svaki put skidajući višak smole i vraćajući ga u posudu gde je mućkana......
Na napadne, izlazne ivice i bočne strane smolu nanosim "tapkanjem" sa sundjerom, ali višak isto skidam špahlom...
Kad krilo pogledate pod odredjenim uglom na svetlu, tačno se vidi gde još treba naneti ili skinuti smolu...
Uz malo strpljenja, i u roku od par minuta, posao je gotov...
Ono što usporava rad sa staklenom tkaninom i smolom je činjenica da se epoxy smola sporo suši i da treba ceo dan da dodjete "na sledeći nivo"...
Znači, jedan dan jedna strana, sutra dan blago šmirglanje ivica pa druga strana...
Treći dan se sve lepo, blago, izšmirgla pa drugi sloj smole na jednu stranu, potom četvrti dan isto to na drugu stranu...
Petog dana šmirglanje kompletnog dela i nanošenje špric gita (koji tek pokaže gde se treba još po malo popraviti gitom), šmirglanje i onda opet špric git za panel linije i dalje sve po redu...
Kao što vidite treba vremena...
Ima i delova gde ne možete, zbog oblika dela (recimo trup), napraviti sve kako je malo pre pomenuto, pa vam treba za takve delove još više vremena i naravno, strpljenja...
Ali to je valjda čar svega ovog...
Ajd' sad uzdravlje, Kombinat "zove"...
Mirče