He, he, vi "obični smrtnici"... Kakva fora...
Kapotaž je toliki da se motor u njemu prosto "izgubi". Mislim da neće biti nikakvih problema, pogotovo što svi, na ovom modelu, stežu kapotaž ne ovaj način...
Često se na ovakvim projektima stvari prave unapred. Zato vam iskustvo koje stičete izradom modela u mnogome olakšava planiranje kako će te nešto odraditi.
Sem planiranja, izbor materijala, koji će biti korišćeni, takodje je veoma važan.
Model kao što je ovaj Meister Scale Thunderbolt napravilo je već toliko modelara, da nema više ništa novo da se "izmisli". Za neki sklop mogu se primeniti razna rešenja.
Po meni, bitna stvar je namera za šta će vam služiti model. Ako sa njim idete na skala takmičenja, onda treba težiti da sve što može, a da nije na uštrb bezbednosti, bude maksimalno kao na originalu. Takvi modeli se retko lete i sa malim brojem letova imate i mnogo manje šanse da nešto popusti.
Model koji ja pravim služiće mi za svakodnevno letenje. Zato, neke stvari težim da odradim sa mnogo većom dozom sigurnosti, često i malo preterujem u svemu tome...
Ipak, višak sigurnosti nikad nije naodmet...
Ko redovno čita sve što pišem, pod ovim mislim i sve ono ranije napisano, videće da sam usvojio neke sisteme kojih se držim i koji su se pokazali OK.
Neke menjam, recimo, na novim modelima stavljam ponovo klasične šarkice sa osovinicom, jer se pokazalo da šarkice koji Robart pravi (one kao tipla) vremenom u samoj osovinici dobiju lufta, a jednom mi je osovinica i ispala. To se nije desilo posle par letova, ali desilo se...
Znači, za ovolike modele, koji imaju velike komandne površine, tipla šarke (da ih tako nazovemo) nisu najbolja opcija. E sad, ako idete na takmičenja i model letite 20-30 puta godišnje, tu nije problem. Tipla šarka mnogo bolje izgleda.
Slična priča je i sa hornovima. Često su na planu postavljeni da se ne vide, idu kroz krila, trup...
Sve je to lepo, ali mali krak + luft koji se vremenom stvori, u malopre pomenutim šarkama, dovede do flatera, a onda je model tu-tu - pa-pa..
Zato hornovi spolja, veliki, jaki, pritegnuti šrafovima, pa uz to i ulepljeni... Mislim, ako se tu nešto desi...
Bužiri i bovdeni, polugice izmedju servoa i komandne površine... To je sledeća priča...
Neke sklopove, recimo trapove, nameštate tako da su dovoljno jaki, a da opet pri grubljim sletanjima model doživi najmanje štete.
Recimo, ja moje trapove fiksiram šrafovima za drvo u čamove letvice. One su dovoljno jake za sva normalna opterećenja, a kad se desi nešto ekstremno, obično se samo šrafovi izčupaju.
Epoxy lepak, čačkalica i stvar je rešena...
Ako je bilo još grublje letvica će pući... Znam da su modelari koristili recimo počice od bukovine. Ona je mnogo jača, ali neće popustiti, pa će sila koja se stvori slomiti rebra krila, trap...
Sve u svemu, kako rekoh na početku, izrada i potom letenje, najbolji je test šta je dovoljno dobro i jako, a šta ne...
Uf, malo sam skrenuo sa teme, počeli smo sa kapotažom...
Što se tiče motora, dilema je rešena, kupiću ZDZ... Danas sam zvao Franka telefonom i lepo smo se "izdivanili". Motor je poručen i sredinom ili krajem marta ZDZ stiže kod Franka u firmu.
MVVS ili ZDZ, oba motora su sjajna, MVVS sigurno na oko izgleda bolje, ali ZDZ je snažniji, ima rotacioni disk na usisu umesto lamela (reed valves), ima 12 ccm veću zapreminu (pazi to je 15% u odnosu na MVVS), a mislim da nije toliko "nabudžen" i zbog toga osetljiv kao MVVS...
Moj jedan dugar, dok smo vozili motore, jednom je rekao: "Kubici Boga ne mole"... Ima istine u tome...
Sve u svemu, I ovu dilemu sam rezrešio... Propeler će biti Mejzlik, spiner će da pravi majdtor Gojko, a za auspuh nećemo menjati firmu, naravno praviće ga Beli...
Oko auspuha imam još malo nedoumica, ali mislim da će biti sličnog koncepta kao na Hellcatu. Verovatno će biti "otvorenog tipa", izduvna cev (bez lonca) koja se na kraju grana na dve strane.
Jedino što znam je da će da izlaze na istom mestu kao na pravom P 47.
Ajd' uzdravlje...
Mirče
