Unutrasnji otpor lipo baterije?

[firebird]

Na lipo punjacu imam opciju da merim unutrasnji otpor celija, ali sta zapravo ta velicina znaci?

[Vaci]

Ja bi ti rekao da se ne zamaras time. U sustini, sto baterija ima manji unutrasnji otpor, to vecu struju moze da izbaci iz sebe. Posto je snaga P u stvari proizvod kvadrata struje I i otpora R (P=Rx I^2), to znaci da je snaga disipacije u vidu toplote na bateriji proporcionalna unutrasnjoj otpornosti baterije. Posto LiPo baterije kao i sve druge baterije imaju maksimalnu dozvoljenu radnu temperaturu, preko koje dolazi do degradacije baterije, to znaci da ce baterija koja ima duplo manju unutrasnju otpornost R/2, stici do svoje maksimalne temperature za isto vreme kao i baterija sa unutrasnjom otpornoscu R, ali ces moci da proguras duplo vecu struju kroz nju. Ili recimo ako guras istu struju, baterija sa manjom unutrasnjom otpornoscu ce biti hladnija, samim tim i pouzdanija, imace manji pad napona na svom izlazu i duze ce trajati... Uslovno receno, ne menjajuci tehnologiju, bateriji se moze smanjiti unutrasnji otpor na pola paralelnim vezivanjem dve iste baterije... Sto das vise para za bateriju, to manje unutrasnjeg otpora dobijas   Nadam se da je ovo bilo dovoljno, dosta sam sazeo u par recenica.\

Dodatak: Zaboravih.... kako baterija stari unutrasnji otpor joj se povecava, i greje se sve vise, i duje se. Tako da ako si znao koliki je bio otpor nove baterije, ta funkcija ti moze sluziti kao indikator starosti i istrosenosti baterije. Pozz

[raddde]

evo, covek lepo napravio video

ovde na osnovu pada napona na wattmetru racuna unutrasnji otpor
ima i excel tabela za pracenje stanja,moze da se skine

[firebird]

ma ne bih ja to toliko ni obracao paznju, nego stigao mi pre neki dan nov turnigy punjac i vidim da ima tu opciju a na starom nisam imao, pa reko ajd da proverim i vidim da se na nekim baterijama dosta razlikuje. Do duse dosta su te baterije i bile u upotrebi. Znaci ovako mogu da pratim stanje celija : sto manji otpor i sto ravnomernija vrednost izmedju celija= bolje stanje baterija.
Hvala momci na odgovorima 

[pnedic]

Ja bi ti rekao da se ne zamaras time. U sustini, sto baterija ima manji unutrasnji otpor, to vecu struju moze da izbaci iz sebe. Posto je snaga P u stvari proizvod kvadrata struje I i otpora R (P=Rx I^2), to znaci da je snaga disipacije u vidu toplote na bateriji proporcionalna unutrasnjoj otpornosti baterije. Posto LiPo baterije kao i sve druge baterije imaju maksimalnu dozvoljenu radnu temperaturu, preko koje dolazi do degradacije baterije, to znaci da ce baterija koja ima duplo manju unutrasnju otpornost R/2, stici do svoje maksimalne temperature za isto vreme kao i baterija sa unutrasnjom otpornoscu R, ali ces moci da proguras duplo vecu struju kroz nju. Ili recimo ako guras istu struju, baterija sa manjom unutrasnjom otpornoscu ce biti hladnija, samim tim i pouzdanija, imace manji pad napona na svom izlazu i duze ce trajati... Uslovno receno, ne menjajuci tehnologiju, bateriji se moze smanjiti unutrasnji otpor na pola paralelnim vezivanjem dve iste baterije... Sto das vise para za bateriju, to manje unutrasnjeg otpora dobijas   Nadam se da je ovo bilo dovoljno, dosta sam sazeo u par recenica.\

Dodatak: Zaboravih.... kako baterija stari unutrasnji otpor joj se povecava, i greje se sve vise, i duje se. Tako da ako si znao koliki je bio otpor nove baterije, ta funkcija ti moze sluziti kao indikator starosti i istrosenosti baterije. Pozz

Pa Vaci, na osnovu ovoga sto si (lepo) opisao, ja ne bih rekao da unutrasnji otpor treba da se zanemari u prici o baterijama. Istina tesko mozemo da uticemo na to, osim paralelnog vezivanja vise baterija.

Ja bih jos dodao (negde sam procitao) da je idealno da sve celije imaju podjednak otpor, jer ce baterija duze da daje potrebnu struju (tj sporije ce joj padati napon). Ukoliko je otpor neke celije mnogo veci od otpora drugih, tada ce ta celija brze da se istrosi, tj brze ce joj pasti napon i postoji mogucnost da ESC koji imaju opciju cutoff treshold (mislim da je to) registrovati nedozvoljeni pad napona i odraditi cutoff - prakticno pre nego da su otpori svih celija podjednaki.

[nedbojsa]

Koliko znam, u fabrikama mere unutrašnji otpor ćelija i na osnovu njega obeležavaju koliko C može da podnese svaka od ćelija. One sa velkim unutrašnjim otporom idu u škart od ostalih se prave battery pakovi. Koje su vrednosti otpora za klasifikaciju ne znam.

[Vaci]

@pnedic

Pa kako ko hoce, hteo sam da kazem da je unutrasnji otpor tehnicka stvar koju neko ozbiljan i zagrizen moze da prati, ali i ne mora. Ja eto znam po nesto o tome, ne zato sto sam time opterecen, vec zato sto sam ceo zivot u elektronici. Ko sto je Nedbojsa rekao, pogledas C klasifikaciju baterije, i uzmes sta ti treba. Kad osetis da baterija nema taj "udarac" kao ranije, zamenis je ako treba, ili je stavis negde gde se manje zahteva od nje. Ako se nadula - bacis je. Ne moras nista da znas o unutrasnjem otporu da bi uzivao i u ovom hobiju i/ili bio dobar modelar. Bar ja tako mislim. Zato i rekoh coveku da se ne zamara time, sem ako nije jedan od nas znatizeljnih strebera... Ali u pravu si i ti, ako ne steti znaci da koristi

[mihajlo]

Firebird
Koji je to punjac sa tom opcijom merenja unutrasnjeg otpora (planiram skoro kupovinu punjaca pa me zanima)

[firebird]

 Turnigy Acucell 6.  Ovaj mi je stigao pre neki dan i ima tu opciju, a stari koji koristim vec 4 god je nema.

Cim sam video novu funkciju rekoh ajde da je probam i vidim sta pokazuje.

Sad mi se svidja ta opcija ali na zalost punjac sam narucio za drugara i mora da ga dam njemu, a ja ostajem sa starim 

Potrazicu na netu jel mogu da promenim softver ovom starom, jer mi se sad svidja da znam i ovu vrednost baterije i da mi pomogne u pracenju stanja baterija. Do sad sam samo vodio evidenciju o broju punjenja, ali sad hocu da ih pratim i ovako.

[pnedic]

Dole sam naveo link jednog interesantnog clanka koji je rezultat ozbiljne i eksperimantalne analize LiPo baterija po pitanju unutrasnjeg otpora, max struje i realnog C-rating-a. Ono zasto pisem ovo, je zelja da navedem samo jedan kratak zakljucak koji je meni bar, razbio zabludu koju sam imao. Dakle ko zeli detaljnije da se uputi u ovu analizu (ja preporucujem) neka procita navedeni clanak, jer smatram da je koristan. Takodje mislim da bi ovo moglo da bude odgovor na pitanje : sta ce nam sve to (a uz to i ne radi ), i kako da se odnosimo prema IR-u (Internal Resistance).

Naime unutrasnji otpor baterije je obrnuto proporcionalan temperaturi baterije ! Znaci na nizim temperaturama ovaj otpor je veci, dok sa porastom temperature baterije, ovaj otpor se smanjuje (i to radikalno). Kako je navedeno, pri promeni temperature baterije sa 10 na 30 stepeni celizijusa, ovaj otpor moze da se smanji za 30 do 90% !
S obzirom da ovaj otpor direktno utice na efikasnost baterije pri upotrebi i storage-u (izvinjavam se na engleskom terminu), jedna od, preporuka je: kada se leti zimi, bateriju pre upotrebe treba zagrejati na (kako je navedeno) 20-ak stepena celzijusa (idealno je 22).

Negde na ovom forumu sam procitao da ljudi cuvaju baterije na hladnijem mestu. Ako cemo verovati ovom clanku - to je pogresno.

Ukoliko sam nesto pogresno interpretirao - IZVINJAVAM se !

Link je: http://www.maac.ca/docs/2013/lipo_batteriesinternal_resistance_max_current_draw_true_crating__rev3_toc.pdf

[tibeteagle]

S obzirom da ovaj otpor direktno utice na efikasnost baterije pri upotrebi i storage-u ...
...Negde na ovom forumu sam procitao da ljudi cuvaju baterije na hladnijem mestu. Ako cemo verovati ovom clanku - to je pogresno....

Pri storage nema potrebe da se gledaju performanse LiPo, jer se onda ne eksploatiše. Po tekstu vezano za uticaj niske temperature LiPo na efikasnost pri upotrebi je razumljivo i odnosi se na sve vrste akumulatora pri korišćenju. Zimi sporije vrti anlasser...  U tekstu nisam našao ništa vezano za način lagerovanja /storage/. Možda sam prebrzo "preleteo". 

Kako elektroliti i slične hemijske smese sporije stare i slabe na manjim temperaturama, poželjno je sve vrste akumulatora i baterija lagerovati na manjim temperaturama, kada se duže vreme ne koristi. Ovo uputstvo može da potvdi svaki živi hemičar. Da nije fenomena starenja pri stajanju, baterije u prodavnicama ne bi imali rok upotrebe od oko 4 godine, posle čega nema garancije za puni kapacitet.

Pohvala za trud da se zna više o stvarima koje su važne komponente u novijem modelarstvu.

[zajko]

Htedoh da otvorim na ovu temu edukativni post… pa naletih na Vas…
Malo sam se bavio u poslednje vreme baterijama, preko Gens Ace… za njih svi kazu (WORL WIDE) da su odlicne.. cenjene… Normalno, kao i svi drugi, ni oni nedaju IR, o cemu sam ponesto citao na google, da se preko njega u stvari nekom formulom racuna xxC….. Opet, ogromna vecina na net-u, kazu da proizvodjaci baterija Li-Po uglavnom lazu kod xxC, stavljajuci veci, pohvalivsi svoje baterije.. to isti vazi i za Charge xxC… Kod GensAce li-po nailazim da maltene za sve baterije Charge Rate: recomanded 1-3C Max 5C, što se negde uklapa u priču koju sam do sada čuo i naučio, ako imaš vremena puniš što manjom strujom, čuvaš bateriju…1C

Ali kod discharge rate, mi stvari nešto ne stoje…

Na primer, jedna od najčešće korišćenih baterija 2200Mah3S/11.1V/25C               C=2.2A
Discharge Rate 25C              25x2.2A=    55A   (je neka struja koja moze u kontinuitetu da se koristi)
Max Burst Discharge: 50C     50x2.2A = 110A   (kažu da je to na 1/2 sec. što ne znam koliko znači, opet koji je to ESC/motor koji će da povuče duplu struju na 1/2 sec.. crko)

a to sad poet znači da treba da je punimo  1C  2.2A x 1 = 2.2A
                                                                3C  2.2A x 3 = 6.6A     (ili nešto izmedju)
a max Charge rate                                    5C  2.2A x 5 = 11A       (da li će da je uništi  )

Opet, mala nedoumica, danas mi stigle samo celije od GensAce, kad ih gledam onako spolja, laički sem različitog kapaciteta i adekvatne različite veličine, nikakva razlika…
Nemam da uporedim recimo samo ćeliju 2200Mah 20c i recimo 2200Mah 40C, da li bi postojala fizička spoljno vidljiva okom razlika.. ili je tu samo definitivno taj IR, u stvari na neki način kvalitet same ćelije, po recimo nekim kategorijama III kat. recimo 20C II kat. 40C I kat. 60C ……
i sad tom matematikom (stigla mi jedna lepa Flet, masivna 6600Mah4S2P35C) znači da je njen discharge rate 6.6Ax35= 231A ….Burst 6.6Ax70C=462A… Charge 6.6Ax3=19,8A
koji to konektor izdržava te ogromne struje a da se ne istopi… koliko sam informisan ovi naši češći T/kon, EC3, XT60 su valjda negde oko 60-80A… ovi 4mm bullet, EC5, XT90 su oko 100A.. a koji je za burst od 460A (ako uopšte pusti tu struju) ! …. koliko je debo kabl 10 kvadrata (AWG 1  )

ili su te cifre samo da nas fasciniraju svojim baterijicama …

premda mi je Nesa pre 2 god. upalio auto (4.6 lit osmak) sa 2200Mah 3S, čiji je akumulator ogromaaaan…
Ajd nekako da razumem ove velike dronove 8 motora nose 20 kg

[magic]

Zajko, sve si sam rekao, sve to je (skoro) samo marketing. U svakom proizvodnom procesu postoje razliciti nivoi kvaliteta za jednu te istu stvar, i tu razliku pravi IR. Ono sto bi video izmedju 2 iste baterije od 2.200mAh ali sa razlicitim C, recimo jedna od 20C druga od 40C, je razlika u tezini, gde bi ona od 40C svakako bila teza zbog vece gustine.

Na sta se to svodi u praksi? Pa baterija sa vecim C bolje drzi napon, cisto figurativno to bi znacilo da bi 2.200 20C opterecena sa 30A dala 3,7V po celiji a ona od 40C bi dala 3,85V po celiji, i zato bi za nju moglo da se kaze da je "jaca".

Mana baterija sa vecim C je i veca tezina, pa maltene dodje isto kao i da smo uzeli bateriju veceg kapaciteta. Evo dacu primer sa sledece 3 3S baterije:

http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__21346__ZIPPY_Compact_2200mAh_3S_25C_Lipo_Pack.html

http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__19123__Turnigy_nano_tech_2250mah_3S_65_130C_Lipo_Pack.html

http://www.hobbyking.com/hobbyking/store/__21349__ZIPPY_Compact_2700mAh_3S_25C_Lipo_Pack.html

struja koju maksimalno (u teoriji) mogu da daju i tezina:

2,2x25= 55A, 163g
2,25x65= 146A, 207g
2,7x25= 67A, 203g

Ovde se lepo vidi ono o cemu sam pisao. Pa cemu onda baterija sa vecim C? Pa postoje aplikacije koje su zahtevne po pitanju struje (narocito ako je konstantno velika) a vrlo kriticne na tezinu, a to su helikopteri i avioni sa impelerima a za sve drugo (barem koliko ja znam) to nije potrebno, bolje ici na veci kapacitet ako vec tezina nije kriticna.

Mislim da su baterije tu oko 25C-35C jedne te iste i da se samo razlikuju po unutrasnjem otporu, zato i cena izmedju njih nije nesto mnogo razlicita. Baterije sa 40C i vecim su uglavnom od drugog materijala i samim tim onda razlike u ceni postaju vece. Baterije sa 65C i vecim su vrlo, vrlo probrane (barem bi tako trebalo da bude) i zato jako skupe.

A sto se punjenja tice, ja punim maksimalno sa 1C, bez obzira na specifikaciju.

poz