Vaci, svaka čast na projektu koji si otpočeo i koji sa nama želiš da podeliš opisujući konkretne postupke u radu. Ne sumnjam uopšte da će model da leti odlično.
Ne ubrajajući sebe u onu brojku koju je Saša naveo
, pokušaću na jednostavan način da iznesem svoje mišljenje za ovu temu.
Šteta je što aerodinamika nije uniformna i "linearna" u vazduhoplovstvu.
Hoću da kažem da je svaki proces u tom smislu, na različitim brzinama, oblicima krila, završecima, napadnim uglovima... priča za sebe i vrlo teško je spoznati na papiru, u mislima, na računaru...Tek u praksi imamo pravu sliku.
Generalno, indukovani otpor na krajevima krila (terminezonima) koji si opisao, u uslovima malih brzina i velikih napadnih uglova-veceg uzgona (konstruktivno predefinisanih ili zadatih prilikom letenja-manevara), "ume" da bude dominantan u ukupnom otporu letelice. Naravno, ovde nije ni rečeno o kakvim se krilima i terminezonima radi, pa ovaj podatak ne znači puno, ali se ovoj vrsti otpora kod letelica posvecuje posebna pažnja.
Sa aspekta jedriličarskih krila, smatram da je u cilju smanjenja indukovanog otpora potrebno (kao što si naveo) da turbulencija na tim završecima bude što manja. U tu svrhu se vrši sužavanje krila i usvajanje različitih oblika terminezona, uračunavajući i promenu debljine, a i profila na završecima. Podržavajući ideju da "vinglete" (verovatno da su oni koji su ih pomenuli mislili na vertikalne ili približno vertikalne dodatke, nalik na one kakve ima Easy star) nisu za DLG kakav ti pravis neophodne (jer to pravi i težinu, osim što u nekoj meri smanjuje indukovani otpor), već da je bitnije da terminezoni budu što bolje svedeni i profilisani, takodje u cilju smanjenja indukovanog otpora.
Ali, posebno naglašavam, da pri tome treba po svaku cenu izbeći povećanje napadnog ugla krila prema završecima, upravo u cilju smanjenja indukovanog otpora, kako "po pravcu", tako i u zaokretima (spoljno krilo, a naročito njegov završetak, u zaokretu ima veći uzgon pa time i indukovani otpor). Prisećanje činjenice da je elisa "rotirajuće krilo" može da posluži kao primer za napred rečeno. Setimo se kako se menja napadni ugao od korena duž kraka elise.
Razlog tome je i vrlo često blago smanjenje napadnog ugla krila prema završecima (1-2 stepena).
Ja sa slika izrade HIBRID projekta koje si postavio, ne mogu da sudim da li si ti taj ugao na završecima povećao ili ne, samo smatram da prilikom obrade ne treba da se dogodi da npr. vrh napadne ivice celom dužinom krila položenog na stolu bude na 3mm od stola, a na krajevima 4,5mm, jer bi to već značilo svojevrsnu promenu-povećanje napadnog ugla, (a možda i promenu profila) tamo gde je to najmanje potrebno.
Možda liči na "sitničarenje", ali imajući u vidu tvoje umeće u radu, možeš da utičeš da svaka sitnica, kako si u nekom svom ranijem postu upravo govoreći o završecima rekao, doprinese po koji procenat.
Znam da nismo ovde ništa posebno novo rekli i znam da si i ti sam u svojim ranijim postovima govorio o ovome, ali kao što kažeš, nekome će možda da posluži.
