Prevlake cink-gvožđe koje se talože iz alkalnog necijanidnog elektrolita sa sadržajem gvožđa
u prevlaci od 0,4-0,8 % pokazuju odličnu korozionu otpornost
Tako da se itekako koriste u crnoj metalurgiji doduše ne dirktno u postupku izrade glavne legure ali za zaštitu svakako.
Ok, ali ogromna je razlika između tehnlogija legiranja čelika i njihova površinska koroziona zaštita, a kako si i sam rekao da to nije isto. Naravno pocinkovanje otapanjem ili elektrolitski je super zaštita.
.gif "namig")
Samo onako, dopustite mi.
Znanje oko crne metalurgije nije ni moj hleb direktno, ali je važno poznavati, da bi se moglo raspoznati kada i šta treba izabrati od metalurških proizvoda za datu potrebu, sve naravno u mašinskoj struci, kao industriju svih industrija. Ovo zvuči možda čudno i pristrasno, ali je istina. Evo zašto.
Ovo navodim bez ikakve predrasude kao mašinac, ali baš zato mogu da vidim stvari iz ove perspektive.
Industrija svih industrija je mašinstvo i ništa, a ma baš ništa se ne radi danas bez nje direktno ili indirektno. Malo šaljivo rečeno, čak i grobarima je potrebna lopata i ostali alat od gvožđa kao metal broj 1 u mašinstvu. Ne znam navesti ama baš ništa gde mašinstvo u nekom obliku nema uticaja, pogotovo u proizvodnji svega i svačega. U ostalom svaki dan hvatamo metalnu kašiku i stavljamo ga u usta. Ko stavlja plastičnu, neka zna da je izliven u čeličnom kalupu. Nema proizvodnje ni jedne elektroničke komponente, pa ni čipova bez preciznih mašina. Oremo sa njim, sejemo i ubiramo sve plodove sa zemlje uz pomoć mašina od čelika. Pečemo hleb, burek, torte u metalnim rernama i tepsijama, izvlačimo vodu i naftu iz zemlje i idemo na susedne planete uz pomoć mašina napravljenim od raznih metala. Ni neboderi ne bi stajali bez običnog betoskog gvožđa. Nema kraja nabrajanju...
Što je još interesantnije, osnova svih vrsta mašinskih industrija je crna metalurgija. Svi drugi obojeni metali, koji se koriste u mašinskoj industriji, se prave tehnologijama baziranim na čeličnim bagerima u rudnicima, pećima za topljenje i raznim drugim složenim mašinskim tehnologijama za naknadno formiranje i to sve sa mašinama od čelika.
Crna metalurgija se ne može zamisliti bez dve glavne komponente.
Rude gvožđa i uglja i naravno visoke peći gde se oni zajedno stavljaju za dobijanje gvožđa. Ove dve komponente su dovele do velike industrijske revolucije još pre više stotina godina i u temeljima su promenili svet. Za izgradnju željeznica po celom svetu je bila potrebna veoma velika količina raznih čelika da bi se realizovele mreže pruga, lokomotive, vagoni i ostala sitnica. A željeznica je napravila sledeći veliki korak u industrijdkoj revoluciji, pa i civilnom životu ljudi...
Gvožđe i ugalj sa znanjem pravljenja dobrih čelika, je na žalost dao jak pečat i na sredstva ratovanja, a i danas igra glavnu ulogu...
Nasuprot svemu, doneo je i mir. Prvi ugovor između Francuske i Nemačke posle druge velike svetske tuče je bio radi objedinjenja tržišta uglja i čelika. To se i danas smatra osnovim temeljom EU, a na što se sve drugo nadogradilo.
Oni vladaju danas svetom koji imaju dobru bazičnu metaluršku industriju. Ne treba ih nabrajati, jer se to može videti preko njihovih vrhunskih proizvoda od metala, recimo kao automobili kao najveći simbol celokupne industrije jedne zemlje.
Sa sve većim informatičkim znanjem oko veštačke inteligencije, mašine će se polako podići na nivo robota u raznim oblicima, a tu revoluciju možda ne želim videti. Preporuka za filmove Transformersi. Jesu danas bajke, ali je veoma moguće sve izvesti.
Mislim da još jedino za direktnu tehnologiju pravljenje dece ne treba gore navedeno.
Ko zna šta se može još raditi potpuno bez mašinstva direktno ili indirektno, neka slobodno napiše.
Kada uhvatite neki čelik u ruke, setite se njegovog velikog značaja, da nas hrani, služi i ubija u isto vreme, bez obzira što je samo sredsvo.
