Vremena se menjaju...
Danas ako ne znaš engleski ili ne znaš da radiš na kompjuteru ostaješ u "zapećku".
Svakodnevna tehnologija se tolko brzo menja da se skoro ne može pratiti.
Smatram da je crtanje u 3D programu nešto bez čega se u buduće neće moći.
Evo primera, koliko košta sada već sasvim solidan 3D printer?
Nije skup, za 1000 - 1500$ možeš da biraš...
Ali šta ti vredi da ga kupiš, pa čak i da imaš mogućnosti gde bi ga primenio, kada ne znaš da napraviš fajl.
Ni sami ne znamo gde će globalno da ide "3D print" priča.
Smatra se da je 3D hrana budućnost. Uveliko se radi na tome...
Znam, zvuči ludo, ali...
Poznajem ljude koji nisu završili fakultete, ali vrhunski poznaju softvere i hardver, tako da menjaju firme po želji, nemaju problem da se zaposle, rade za strane kompanije odavde, imaju extra primanja...
Poznavanje 3D programa je "zanat"...
Ispričaću vam šta sam doživeo kada sam bio zadnji put na Top Gun-u, 2011-te.
Frank Tiano petkom uveče pravi banket.
Cilj manifestacije je da se modelari druže, da se razmenjuju ideje, iskustva, da se svi zabave, uvek se održava tombola modelarske robe, nagradjuju modeli i modelari u raznim kategorijama, itd...
Stolovi su za šest osoba, a za našim je bio gospodin vlasnik firme "Davinci Machining"
http://www.davincimachining.com/Pošto firma ima vrhunske CNC-e, pitanja modelara išla su u pravcu da li bi mogli da koriste njihove usluge za izradu custom made delova.
Uglavnom su to trapovi, felne, sklopovi za modele koje ljudi sami projektuju...
Odgovor je bio da za bilo koji projekat, da li za jedan komad ili hiljadu, mora da se napravi 3D crtež.
Onda je neko rekao da, kao, pa nema frka, to se da odraditi...
Odgovor vlasnika Davincia je bio da crtež često zna da bude skuplji od samog proizvoda...
Kako?
Vrlo jednostavno, sat vremena crtanja košta 60,00$!!!!
To je bila cena Autocad-a, Solidworks-a, Catie tada... Ko zna, danas je možda i skuplje...
Sada je verovatno malo jasnije zašto nema mnogo kitova koji su prvo pravljeni u 3D-u...
Ono što smo Martin nacrtao na Galebu G2, tj. kvalitet delova koji su stigli sa lasera, bio je jedno 10x bolji od bilo kojeg kita koji sam kupio i pravio.
Sve se uklapalo savršeno, dorade skoro da nije bilo....
Utrošeno je sigurno više od 300 sati crtanja.
Sad izračunajte sami koliko bi takav projekat koštao "preko"...
Pazi, to je samo crtanje i projektovanje!!!
Da se vratimo na Tamaru. Mala će u maju napuniti 12 godina.
Nadam se da će za par godina "razbijati" jedan ili više 3D programa.
Ko zna, možda joj to bude životni poziv...
Nikad se ne zna...