Samo da pitam dežurne profesore MEHANIKE. Da li vi pravite ekscentar prese ili postavljate servoe?
Mislim koja stvarno treba sila da bude kontra prema servou da bi on sam sebe iskrivio, iščupao ili šta već uradio?
Nisam profesor mehanike, ali ću da odgovorim, dok se ne javi taj dežurni profesor mehanike. Kako mali Perica kaže, nisam ginekolog, ali mogu da pogledam.
Od mog profesora mehanike Marka Vujića, koji je ujedno bio i moj glavni mentor u prvim koracima RC letenja i savetnik u gradnji mnoštva modela, naučio sam kako da se analizira jedan mehanički sklop. Da li se analizira RC servo ili ekscentar presa, apsolutno je svejedno. Zakoni mehanike se odnose na sve, a što je prvi uočio i definisao
Ajzak Njutn (Isaac Newton) Dakle za analizu, pored geometrije i matematike, treba poznavati i njegova fundamentalna uočavanja rada prirode oko nas.
Veličina sila na kritičnim mestima kućišta servoa zavisi od mnogo parametara. Veoma zastareli oblik i mehanika servoa, koji još i danas koristimo, daje puno glavobolje zbog svoje složene geometrije. Iz aspekta položaja servoa u odnosu na pravac radne sile, što je bila Mirčetova opravdana primedba, javljaju se sile različitih veličina na najosetljivijem delu, a to su uške.
Potrudio sam se da slikovito predstavim analizu sa izvedenom jednačinom. Nisu sve sile i momenti naznačeni koji se lavljaju u celom servou, samo one koje su iz aspeta položaja važni. Sve druge sile i momenti, gledano iz gornje projekcije na servo, deluju na isti način na servo, bilo kako da je okrenut. Dakle ovo nije cela analiza. Cela bi bila veoma složeva i jako teška da se razume, pogotovo onima koji ne raspolažu sa znanjem mehanike.
Dakle preskočivši detalje i mnogo toga suvog teoretskog, dobijamo jednačinu 5). sa kojom se može izračinati veličina sile
Fr, koja se javlja kao reakciona sila pri pojavi akcione radne sile
Fa. Sa geometrijskim veličinama zajedno sa skice se može izračunati za koji položaj servoa je manja.
Za prvi slučaj je mnogo veće, jer se vidi iz jednačine da geometrijska veličina L ima veliki značaj u jednačini. Manje L veća sila, veće L manj sila.
Konkluzija.
Servo je bolje postaviti paralelno sa pravcem delovanja radne sile, nego okomito.
Ko želi proveru, neka ubaci realne podatke u formulu i vide će tačnu razliku veličine sile Fr koja deluje na uške.
E sada sledi onaj prakrični inženjerski deo. Da bi se proverilo, da li će uške servoa da otpadnu i od koje sile, treba poznavati karakteristike materijala kućišta servoa koje teoretski u mašinstvu uvek daje proizvođeč, veličinu preseka uški i očekivanu najveću silu na njemu. Množi se deli se i samo na osnovu dobijenih vrednosti se može reći da li će da pukne. Mišljenje bez proračuna inženjeri nikada ne daju. Jedino iskusni mogu unapred na oko da procene šta je kritično a šta ne.
