RC MODELI AVIONA - SUS > AKROBATSKI MODELI
KWIK FLY MK III
Stanko BG:
Miloše, potpuno si u pravu. Ko umije, njemu dvije :mhm
Čuo sam se sa Sašom, koji je pravi lik! Ovom mu se prilikom mnogo zahvaljujem za Graupnerove noge... Možda su one nekome smešne i glomazne, ali za mene su prelepe. Koliko sam blesav, sad ću već početi da tražim neki stari Graupnerov kit koji im odgovara. Naravno, šalim se... Mada, nikad se ne zna lol
Ove su noge veoma kvalitetne, Saša je bio raspoložen da ih ponudi i mnogo me je usrećio - pravi drugar (res)
Danas smo Bole i ja (četrnaestog radnog dana) lepo radili. Svačega smo se dohvatili jer je trenutno takva faza radova. Pre svega, promenili smo taktiku za monitranje nosača motora na firewall. Ranije sam najavio da će nosač motora biti montiran unit navrtkama M5, ali smo shvatili da bi donji vijci bili veoma nisko, zbog čega bismo morali da bušimo donju oplatu motornog prostora, a sve to sa ciljem da proturimo alat kojim bismo privili te vijke. Zato smo odlučili da ih privijamo iz odeljka za rezervoar, a da u nosač motora urežemo navoj. Evo kako ta ideja izgleda... Prvo smo morali da urežemo navoj M6, jer je u nosaču več postojao otvor fi5.2mm:
Potom smo montirali pogonsku grupu na nosač, pa sve zajedno na firewall. Vijci imaju obaveznu ravnu i elastičnu podlošku, a stavićemo i threadlocker za svaki slučaj... Prelep prizor.
Vijak trenutno viri malo više nego što bi trebalo jer za ovu probu još nismo stavili elastične podloške, koje su 2mm debljine... Dakle, iz nosača će viriti dva do tri navojka, što i nije mnogo ružno. Vijci koje smo upotrebil su prohromski, standardni M6x1, dužine 20mm.
Evo kako sve izgleda sa druge strane, gledano iz odeljka za rezervoar goriva (eventualno bateriju, ako bude trabalo da se fino podešava težište aviona). Za glavu vijaka, a ranije unit navrtke, ugaona ojačanja su u donjoj zoni trupa oborena na meru, što se lepo vidi na slici ispod:
Kada smo motor već imali na mestu i proverili njegove uglove, koji su tačno nula stepeni, obeležili smo gde se nalazi prednji prsten kako bismo mogli da nastavimo gradnju motornog prostora.
Skinuli smo motor, ubacili unit navrtke za montažu prednjeg trapa i nakon toga zalepili prenju šperkicu.
Sada nam se, kao u nekoj šahovskoj partiji, otvorila mogućnost da montiramo trap i proverimo da li se polužni mehanizam trapa dodiruje sa glavom jednog od vijaka, jer su prilično veliki i uvijaju se sa zadnje strane, a ne sa prednje, kako smo prethodno planirali. Ovo je bio veoma neizvestan trenutak, jer nismo planirali da motor montiramo na ovaj način. Ali, zbog estetike (da na drvenom kapotažu motornog prostora nemamo sa donje strane dva kanala dužine 25-30mm koji bi nastali nakon bušenja otvora za alat), morali smo da se upustimo u neizvesnot koja bi se mogla završiti brušenjem preširokih glava na vijcima, ili nečim sličnim...
Na sreću, kada smo montirali trap i celokupan polužni mhanizam, ispostavilo se da da se sve promašuje za nekih 0.3 - 0.5mm. Sreća prati lude i hrabre, a bogami, ponekad i nepromišljene ;namig Evo , slike koja sve prikazuje:
Kada smo odahnuli od neizvesnosti koja je nastala samo znog estetike, prionuli smo finalnom šmirglanju trupa, jer je na redu bilo lepljenje stabilizatora u trup. Neko ih prvo presvuče, pa ih onda lepi, ali to je ružno jer na monokotu završenog aviona uvek ostane trag epoxy smole koju niko živ ne može da skine. Čitav život presvlačimo avione sa već zalepljenim stabilizatorima pa ćemo tako i sada učiniti. Pre lepljenja je trebalo dobro doterati zonu gde se repovi stapaju sa trupom, na karmanima i oko njih...
Kada je šmirglanje bilo završeno, odstranil smo privremenu balzanu tračicu koja je držala formu avionu, glumeći vertikalni stabilizator - bila je zalepljena dvema tačkicama cianokrilata:
Tako raspušten trup, sada je mogao da primi oba stabilizatora istovremeno. Odlučili smo da provizorno uguramo stabilizatore u trup i premerimo uglove: njihovu međusobnu upravnost i saosnost sa trupom... Bili smo zadovoljni jer se greška na svim ovim merama kretala u granicam manjim od pola stepena. Zato smo, slobodno, prvo zalepili vertikalac za horizontalac - ovo je bilo nemoguće u originalnom planu, jer se ova dva stabilizatora uopšte nisu dodirivali:
Evo kako sada izgleda naš KWIK. Lepa ptica, a svi uglovi u nuli. Zaista smo zadovoljni...
Dalji radovi svode se na ugradnju oba repna kormila, bužira i komandi, klupice za servoe... Kada to završimo, moći ćemo da zatvorimo trup odozdo plankom, što nam daje mogućnost da počnemo poravnavanje krila sa trupom i da tragamo za dekalažom i ostalim geometrijskim odlikama aviona.
Srdačan pozdrav svima do sledećeg susreta.
Stanko BG:
Sinoć, petnaestog radnog dana, Bole i ja smo zaglavili do 2:30 posle ponoći. Radilo se udarnički, ali ne toliko dugo, jer smo se sastali tek oko 20:00. Pa ipak, učinak je lep - iako uglavnom tesarski :big smile
Pre svega, prineli smo nosač motora firewall-u da proverimo da li, jer smo to predvideli, unit navrtke trapa smetaju njegovom pravilnom naleganju. Naravno, u donjoj zoni nosač pipa navrtke jer su ona veoma široke - trebalo je pregradu nosača malko oturpijati - 1mm u dubinu kako bi nalegao preko navrtki i time ostao na pravoj lokaciji, da ne poremeti ugao motora. Evo, slike kada smo uzimali mere gde je potrebno turpijati:
Pošto smo uspeli da napravimo lepo naleganje nosača motora, pristupili smo tesarskom radu izrade kapotaža. Na Kwiku se kapotaž mora praviti od drveta...
Ujedno, zalepili smo i patos u odeljki trupa predviđenom za rezervoar. Umetnuli smo i ojačanje na rebro br. 2, predviđeno za bolcnove krila. To ojačanje napravljeno je od dva troslojna aviošpera debljine 1mm i jednog troslojnog topolovog špera debljine 3mm - ukupno devet slojeva... Evo kako izleda montiran poklopac - kasnije ćemo kroz njega napraviti otvor za prednju nogu.
Dalje je trebalo iskontruisati i napraviti trougaone ugaonike i patos u motornom prostoru. Patos smo napravili od balze 10mm debljine i ujedno u njoj usekli drenažni kanal, a troglove smo isekli od balzanih komada 20x20mm.
Takođe, na slikama se može videti, dodali smo i trougliće u gornjoj zoni (iznad vratila motora), ali će njihov veći deo nestati kako bi se napravilo mesta za karburator.
Potom smo prionuli na tesarski rad. Grubo smo odeljali rendetom sve viškove materijala kako bismo dobili oblik trupa.
Jednu polovinu trupa smo otesali i malko ošmirglali - potrebno je još doterati sve finom šmirglom. Evo kako izgleda otesana i neotesana strana trupa:
Kada smo završili obradu polovine trupa, pogledali smo na sat i shvatili da je 2:00 posle ponoći, a da ujutro rano moramo ići obojica na posao. Dođavola - prekinuli smo kada je bilo najlepše...
Do sledećeg puta, pozdrav.
Stanko BG:
Sinoć smo Bole i ja radili do kasno u noć, tačnije do 2:30, iako je jutros trebalo ustati rano i poći na posao. To nam je bilo šesnaesto druženje i trajalo je od 19:00 uveče, uz pauzu za klopu.
Uradili smo dosta. Prvo smo napali kapotaž - bilo je krajnje vreme da ga uradimo i prilagodimo motoru, upuštajući otvore na stranicama za igle karburatora, za auspuh, itd.
Nakon malo truda, motor je najzad legao na svoje mesto. Veoma lepo izgleda i zadovoljni smo. Preostalo je da još finom šmirglom sredimo neravnine pre presvlačenja trupa monokotom, a, naravno, čitavu unutrašnjost ćemo izmazati razređenom epoxy smolom. Evo kako izgleda motor u trupu aviona, postavljen provizorno na svoje mesto:
Kada smo završili privremenu montažu motora i u grubim radovima obradili kapotaž, prionuli smo izradi servo klupice i ugradnji bužira. Za ovaj projekat odabrali smo da kroz trup provučemo "Sullivan" bužire, koji imaju minimalan otpor i trpe prilično veliko savijanje. Prvo smo izradili klupicu i pričvrstili je za pregrade u trupu unit navrtkama, na koje smo pre montaže stavili petominutnog epoxy-ja.
U servo klupicu smo stavili servo motore i odredili kuda će ići bužiri i komande... pri kraju trupa smo ih ukrstili, da bi komanda išla po što pravijoj liniji. Prodor bužira kroz trup je mnogo lepo realizovan - baš smo ponosni:
A, evo kako izgledaju i gotove komande.
Sada, najzad, možemo zatvoriti donjaku trupa i otpočeti uklapanje krila - čemu se mnogo radujemo jer ćemo, kada završimo postavljanje krila na trup, biti na korak do završetka konstrukcijskih radova.
Pozdrav do sledećeg druženja.
Stanko BG:
Večeras smo Bole i ja radili veoma mnogo, a rezultati su jedva vidljivi. Ponekad se zadesi i takav dan... Pa ipak, sve je ovo važno za dalje radove.
U jednom od prethodnih postova sam napisao da ćemo se vratiti kormilu pravca jer smo odlučili da ga modifikujemo na specifičan način. Naime, originalni Kwik ima komandu za kormilo pravca iznad horizontalnog stabilizatora, što smo mi odbacili kao rešenje jer ne koristimo starinske pushrode, već veoma savitljive bužire sa plastičnim sajlama (Sullivan). Drugi je razlog ozloglašeni flutter koji se ponekad javlja na ovom avionu pa nam je bilo izuzetno važno da sačuvamo hrbat aviona u celosti. Zbog svega toga, kormilo pravca bi bilo naročito oslabljeno jer komandni horn moramo staviti ispod nivoa elevatora. Bilo je neophodno ojačati ga. Odlučili smo se da sa svake strane na kormilo nalepimo aviošper, debljine 1mm. Pošto je ovaj šper troslojni, vodili smo računa da ukrstimo pravac godova sa godovima balze od koje je izrađeno kormilo. (Na slici ispod se vidi otvor za elevator koji oslabljuje kormilo, iznad tog otvora je zakrpa koju smo napravil da bismo zatvorili prosečeni deo, predviđen za kockicu špera i montažu horna.) Evo kako ojačanje od špera izgleda - upravo ga mažemo epoxy smolom, pa ćemo ostaviti pod teretom da prenoći. Levo na slici je već namazana klupica za servoe:
Kada smo završili modifikaciju kormila pravca, u trup smo instalirali bužir od bowden sajlice. Kroz taj bužir će prolaziti antena naše stare JR PCM 10 SX stanice. Odlučili smo da ovaj avion letimo starom stanicom, kako i dolikuje.
Pošto je bužirčić ulepljen na svoje mesto, Bole je najzad mogao da izmaže zadnju zonu trupa razređenom epoxy smolom. Smolu razređujemo isključivo etil alkoholom 99%. Svako drugo sredstvo za razređivanje ne prija polimerizaciji epoxy smole. Alkohol ujedno hladi epoxy, jer, kada je u malo većoj količini, on se brzo pregreje i destabilizuje...
Evo kako izgleda unutrašnjost trupa nakon tretmana. Ivice na koje će se lepiti monokot nisu mazane zbog parafina koji epoxy otpušta pa se monokot veoma teško upeglava na njega.
Posle premazivanja, zalepili smo donjaku trupa petominutnom epoxy smolom, izmazali je iznutra dvanaestosatnom epoxy smolom i sve ostavili da se do jutra suši. Jedva čekamo sledeći susret kada ćemo nastaviti radove na trupu i privesti ih korak bliže završetku...
Pozdrav.
sasa:
(res) (res) (res) (res) (res) (res) (res) (res) (res) (res) (res) (res) (res) (res)
Za svaku pohvalu pedantnog rada :mhm
Navigation
[0] Message Index
[#] Next page
[*] Previous page
Go to full version