Pre nekih pedeset godina pojavio se najmanji do tada viđeni Wankel motor na svetu. Nastao je pred kraj 1969. i početkom 1970. godine kada je firma Graupner zamolila inženjere firme OS Max da isprojektuju i dizajniraju motor od 0.30 Cuin, to jest 4.9ccm. Naravno, NSU je odobrio licencu, dao patente u ruke predstavnicima firme Graupner, koji su angažovali japanskog dizajnera i vlasnika OS Max korporacije Šigea Ogave (Shigeo Ogawa). Motor je imao nekoliko problema jer je bilo veoma teško stvoriti ovakvu spravu tehnologijom koja je u to vreme postojala:
1. Kada radi na posnijoj smeši, pregreje se i usled povećanog trenja samog sebe ukoči: stane usred rada;
2. Veliki je problem bio i izbor svećice koju u radu gasi gorivo pa je dogrevanje preporučljivo.
Evo kako je taj prvi model motora, izrađen pre više od 50 godina, izgledao:
Pre nekoliko godina, pojavila se novija varijanta motora, koja je svima dostupna, koja ima veću zapreminu (0.49 Cuin, 8ccm), ne ,,zaribava" kad se zagreje i ne gasi svećicu:
Bole i ja smo još kad smo bili deca došli u posed prve generacije Wankel motora. Nikada nismo imali auspuh pa se trudimo da negde u belome svetu pronađemo jedan primerak, kako bismo kompletirali motor. Nemamo ni originalnu kutiju, niti uputstvo te motor ne vredi mnogo kao antikvitet. Ali, jednom se živi i mi smo poželeli da sada, u zrelim godinama pokrenemo tu igračku. Naime, kada smo bili klinci, nismo uspeli da startujemo motor. Nešto je tu bilo mnogo komplikovano za nas dvojicu. Svašta smo probali, ali motor bi prestao da radi čim bismo skinuli bateriju sa svećice... U međuvremenu se pojavio internet pa smo mnogo toga naučili o Wankel motoru. Na primer, ako se dobro sećam, negde sam čitao da ovaj motor ima sinterovanu površinu aluminijumskog kućišta, kako bi trpeo velika opterećenja koja pravi rotacioni klip. U fabrici se sklapao tako što je specijalna presa pritiskala kućište da bi se vijci privili u tako pritisnutom stanju. Sve u svemu, motor je i pre 50 godina bio čudo tehnike, a i danas je prava tehnološka poslastica. Svi vlasnici pre nas imali su slične probleme sa motorom - nikako nisu uspevali da ga pokrenu. Na kraju je motor stotinu puta bio bezuspešno rastavljan i sastavljan, usled čega su mnogi vijci oblajznute glave. Trudimo se da pronađemo odgovarajuće vijke, da promenimo ležaje i motor pripremimo za rad. Dopao nam je šaka pre mnogo godina i ostali smo mu dužni... sada pokušavamo da ga osposobimo i pokrenemo. Videćemo kako će se ta storija završiti...
Poslednji put kada smo motor pokušali da pokrenemo imali smo oko 15-20 godina, ne sećam se. Dakle, to je bilo pre nekih 25-30 godina. Pošto akcija nije uspela, motor smo, jer smo bili deca, ostavili, sav umašćen ricinusom, da stoji u podrumu. Sad ga je Bole odnekud iskopao. Otpočeli su radovi:
Eh, srećna modelarska vremena kada je nemački Graupner sarađivao sa firmom OS Max iz Japana. Nažalost, Graupner je bankrotirao 2012. godine i prešao u ruke južnokorejske firme SJ. Sve kvalitetne firme odneo je cunami masovne proizvodnje nekvalitetnih proizvoda. Tržište i nepotreban promet novca i robe, usled pomodarstva i želje za promenom, porazili su pouzdanost znanje i trajnost.
Prvo su skinuti nosač motora, plašt i karburator. Plašt služi samo da poveća površinu hlađenja i odvodi temperaturu sa jezgra motora.
Potom je usledilo kuvanje u ATF ulju, jer je motor bio toliko zapečen od ricinusovog ulja da ga je bilo gotovo nemoguće rasklopiti. Polako, korak po korak, otpočelo je rasklapanja. Prvo je Bole otvorio kućište motora:
Na slici iznad se vidi balanser - teg koji postoji ispred i iza motora, kako bi se uravnotežile oscilacije usled ekscentričnog vrtenja rotora/klipa. Malo po malo, čitav je motor bio rasklopljen i potopljen u nitro razređivač. Žuta boja je rastvoreno ricinusovo ulje - ovaj motor radi na nekih 22% ricinusa, jer se prilikom rada razvijaju visoki obrtaji i velike temperature:
Pred nama se pojavio problem koji nam se učinio nepremostivim. Ležaji u ovom motoru su bili u očajnom stanju. Morali smo da ih zamenimo. U prednjem kućištu stari Wankel prve generacije ima dva kotrljajna ležaja, dok novi ima samo jedan. Ta dva ležaja su nameštena tako da između njih postoji pregrada, koja je sastavni deo prednjeg poklopca motora. Ako bi čovek pokušao samo da izbije oba ležaja istovremeno, polomio bi kućište i motor bi bio upropašćen. Zato smo Bole i ja bili gotovo sigurni da se ležaji vade sa svake strane prema spolja, vučenjem... Kućište o kome pričam nalazi se na gornjoj slici u levom donjem uglu posude (levo od radilice). Vidi se prednji ležaj u kućištu, a zadnji je sa druge strane.
Da bismo izvadili ležaj, trebalo je nabaviti alat koji hvata ležaj za unutrašnji prsten i čupa ga napolje (majstori taj alat zovu CIMBAL), nešto poput ovoga:
Pogledam cenu Uniorovog kompleta, koji bi odgovarao, jer je prečnik unutrašnjeg prstena na Wankelu 7mm, i zgranem se. Alat košta 28000 dinara. Unesrećen činjenicom da nikada nećemo uspeti da popravimo motor, odem u svoju malu radionicu u podrumu, gde imam sav potreban alat. Pošto danas ne radim u garaži, a žurilo mi se da stvar rešim, ili makar probam da rešim, odlučio sam da priručnim alatima izvadim ležaje jer, kako gore rekoh, važno je znanje, a ne trošenje novca i resursa. Zaista mislim da je glupost kupiti alat za vađenje ležaja zbog jednog ,,bezveznog" motorića pa posle niad više ne koristiti alat... Ponesem mali prenosivi brener, ponesem burgiju 7mm i odem u podrum. Stegnem burgiju u stegu i otpočnem grejanje kućišta brenerčetom:
Zagrejem kućište poklopca motora, navučem ležaj na burgiju, navrljim ga tako da trenje drži telo burgije dobro za unutrašnji prsten, uhvatim kućište krpom i snažno, ali kontinuirano i bez cimanja, nategnem kućište. Odmah, iz prve ležaj plopne i izleti. Sreći nikad kraja! Počeo sam da vičem, sam u podrumu, počeo sam da pevam i zviždućem od radosti!
Prednji ležaj je bio uspešno izvađen, bez ikakvih oštećenja na motoru, koji danas, polovan i bez kutije vredi nekih $700, a nov u kutiji i do $1200. Međutim, baš me briga i ako bih razbio vrednu porculansku vazu, da se tako izrazim - bio bih nesrećan ne zato što sam polomio motor, već zbog toga što Bole i ja ne bismo uspeli da ga pokrenemo i ne bismo imali priliku da se radujemo jer smo jednu takvu, ,,skupu i glupu" spravu oživeli
Ovaj je motor zaista deo istorije i jedna prelepa vizija budućnosti... mogu samo zamisliti uzbuđenje modelara kada su u katalozima, davne 1970. videli novi motor firme OS Max/Graupner/NSU.
Okuraži me ova akcija i spremim poligon za čupanje zadnjeg ležaja. Ovaj mi je izleteo još lakše. Sreći nikad kraja
Evo kako je ta akcija na kraju izgledala. Oba ležaja su napolju, a kućište nedirnuto. Prelepo!