Super AVA elektro jedrilica

[Goran]

U ovoj temi pokušaću da opišem kako se sastavlja (kako smo sastavili) jedrilicu Super AVA, kao i njene buduće letne karakteristike.
Na ovom poslu su angažovana tri člana ovog foruma:
Dusan.S, Goran i Dusan.

Kako posao bude odmicao tako ću postavljati nove slike i opise.

Opis jedrilice:

Proizvođač "Vladimir model": http://airplane-model.com/ava.html
Kupljena kod : http://www.fvk.de/Englisch/AVA.html

Inače postoje dve verzije: "AVA" koja ima raspon od 3.14m i "Super AVA" od 3.68m. U nastavku ću opisivati samo ovu verziju od 3.68m.

Za RC skup u Beogradu, jedrilica je privremeno sklopljena.



A evo i lepe slike sa interneta:



Karakteristike:

Težina prazne jedrilice: 950 gr.
Raspon krila 3.68 m
Dužina: 1.65 m
Površina krila: 93.2 dm2
Upotrebljeni profil krila AG24, AG25 i AG26
Površina repa: simetrična.
Komande: dubina, pravac i vazdušna kočnica.
Krilca (elerone) nema.
Trup je sastavljen iz 3 dela.
U prednjem delu koji se šrafi je motor. Na srednji se šrafe krila, a na zadnji deo se montiraju repne površine.
Trup je kompletno urađen od karbona/kevlara.
Krila su iz 3 dela. Centralni na koji je postavljena vazdušna kočnica i uške.
Rebra su urađena od balze presvučene karbonom, kao i rep.
Napadna ivica krila je u tzv. "D box" izvedbi, napravljena od predpostavljam platna koje je mešavina karbona i kevlara.

Za model su predviđeni elektromotori firme "Kontronik" ili "Hacker" sa reduktorom i elise do 50cm u prečniku.
Budući da za sada nemamo ambicije prema motorima od 200E ili više postavljen je najveći Fi 28mm motor koji je mogao da stane. Turnigy 2836/1100, snage 300W sa elisom 9x5 ili 10x6.
Čak i sa ovim motorom očekujem da će jedrilica moći da penje pod uglom od 30 i kusur stepeni.

Pozdrav Goran

[Goran]

A sada o montaži servo motora.

Preporuka je da se postave Hitec 125MG u rep.
Tako smo i mi za početak uradili uradili. Kada sam pogledao kako je vertikalac urađen bi mi žao da ga sečemo.



Međutim, konstruktori nisu uopšte predvideli način postavljanja servo motora bez sečenja folije.

Ovi HS125MG su tanki svega 10mm i ceo vertikalac je podređen njima.
Na predviđenu poziciju su postavljeni lako.



U kompletu sa motorima su stigle i po dve "duplofan" sunđera/plastike. Motori su prvo zalepljeni na njih.
Pošto nismo imali poverenja u njih dodatno su zalepljeni parčići vave i motori su dodatno ušrafljeni.

Žice od motora su protete kroz rupe od servo "ruke"



Posle sklapanja repa na brzinu smo postavili sve komponenete u jedrilicu i pokušali da proverimo težište.
Proizvođač preporučuje da ono bude na 100 mm od napadne ivice krila.

U prvom trenutku sam postavio bateriju koju sam predvideo za ovu jedrilicu od 3S 2600mAh. Međutim jedrilica je bila "repata"
Postavljam novu bateriji od 3S 3600 mAh.... jedrilica i dalje repata.
Tek kada je postavljena 3S od 5000 mAh, težište je "leglo" tamo gde treba.

Došli smo do apsurdne situacije.
Kupljena je vrhunska super laka jedrilica od 950gr težine u koju, da bi se težište dovelo na pravo mesto, treba postaviti bateriju od skoro pola kila.

Zaključak smo doneli jednoglasno. "Ima nečeg trulog (pogrešnog) u ....."

Nastavak sledi.

Pozdrav Goran

[Lazo]

Eeee, nema ništa trulo, nego je predviđen MNOGO jači, a samim tim i teži, motor. Pa, puta poluga od motora do težišta... i eto ti ga težište gde treba...

[Goran]

Znam ja Lazo da si ti u pravu.

Ali takav "Setup" je predviđen za takmičenja. Motorče od 700W ili više, Elisa od pola metra. Potisak 2x težina. Kažu može da penje pod 90 stepeni ali kao malo bolje penje pod 80 stepeni  .

Ali dok se Ti, Magic, Mirče, ja i još poneki ne dogovore za neko takmičenje, proćiće još mnogo vode ispod savskog mosta.  .

Tako da je trenutno opredeljenje za "penzionersko" jedrenje. 

Pozdrav Goran

[magic]

Hm, Hm,

kada bacim pogled na motortabelle na FVK sajtu http://www.fvk.de/Motorentabelle.html tamo lepo pise da motor koji lepo ide u nju je cirka 180g sa reduktorom uz bateriju LiPo 3S ili 10 celijsku Nixx 4/5 SC od 2400mAh. E sad, LiPo 3S 2400 je oko 200g, ali je zato Nixx oko 500g. Bice da je Ava projektovana u vreme kada LiPo jos uvek nije bio predominantan i da je konstruktor prilagodio bateriji od 500g, sto je upravo ono sto si i ti morao da stavis.

Jedino resenje je vadjenje jednog ili oba servoa iz repa i stavljanje u nos + jaci motor. Kako su ti servoi po 25g, a sacometrija sa slike kaze da je tezite na 1/4 ukupne duzine od nosa znaci 1 servo maknut je kao 75g u nosu, oba su 150g, a sa tezim motorom eto ukupno 250g sto je upravo visak koji ima tvoja baterija.

Kako to uraditi ima upravo ovde http://airplane-model.com/ava.html isto onako kako je resen i model bez motora.

Nemoj da te cudi ukupna tezina za elektro varijantu, pa i oni sami kazu da je njihov test model imao 1800g.

poz

[Goran]

Pa ti Magic pričaš ko neki matorac. Ko da nemaš sitnu decu! 

Upravo to je i urađeno.

Posle RC skupa u Beogradu i kada je Super AVA ponovo došla kući. Sve smo odradili ispočetka.
Opet smo "secnuli" vertikalac i izvadili servo motore napolje.
Okreni obrni, postojalo je samo jedno logično mesto gde servo motori mogu da se nameste a da ne smetaju bateriji i prijemniku.
Ispod krila.



Postavljen je 3mm avio šper, zalepljene letvice i postavljeni isti HS125MG na novu poziciju.



Od servo motora do repnih površina su pružene čelične sajle.
Postavljanje motora i sajli iza i ublizini buduće pozicije prijemnika ima svojih prednosti.
Čelične sajle neće smetati prijemu signala, a žice od servo motora (sva 3 komada) će biti dovoljno kratke da neće biti potrebe za produžavanjem.

Postavljanje sajli traži poseban opis. Na internetu se mogu naći ovakva rešenja:



Dakle sajle koje po spoljnoj površini trupa "idu" do repnih površina. Rešenje je naravno super ružno i kvari izgled jedrilice.

Naravno, "domaća pamet" uvek smisli nešto bolje. 

Sajle su pružene kroz trup. tako da se ne vide.
Problem pružanja sajli (što bi neki rekli "bovdeni") je samo jedan.
Sajla mora na prilično kratkim rastojanjima da bude učvršćena i imobilisana.
Jer ako se makar i malo pomera, od kvalitetnog upravljanja letilicom nema ništa.
Na prvi pogled nemoguća misija, jer unutrašnji delovi trupa nisu dostupni.

To je urađeno na sledeći način:



Izrezani su parčići stirodura kroz koji su protete sajle.
Kljunastim merilom su izmereni spoljni (i unutrašnji) prečnici cevi na pojedinim mestima i sa oko 5 komada stirodura postavljenih uzduž trupa sajle su imobilisane i postavljene na poziciju.

Odrezano je novo parče vitroplasta koje je ponovo zabušeno u vertikalac.
Originalni držač je ostao, jer nije bilo svrhe da se vadi iz vertikalca.

Evo kako to sada izgleda:



Toliko za danas.

Pozdrav Goran

[Lazo]

E, tako se to radi

[mirce]

Gorane,

Nemoj da "patis" zbog tezine... Šta je par stotina grama gore-dole za model od 3,7m...
Taj svakako i sa 2 kg, neće leteti nego će "plutati" kroz vazduh...
A, tek kad "malko" dune vetrić, let u rikverc mu je zagarantovan...

Takve modele, ne od karbona i D box, nego takve konstrukcije, smo mi leteli davno... Zato znam šta ti pišem.
Nije sve u težini...

Od svega će ti najviše trebati kočnica, jer tako veliki a, lak model, čas posla ode visoko a, onda imaš problem da ga spustiš... Srećom tu je kočnica...

U svakom slučaju dobra prepravka...

Pozdrav

Mirce

[magic]

Tako se radi !

No, mislim da je mirce skroz u pravu, mali vetar i nista od jedrenja. Opet ti mi rece da kod vas u Krusevcu skoro nikad ne duva e onda i moze da bude minimalna tezina.

Citajuci puno o tome kako se ljudi takmice maltene svi nose po 2 modela na takmicenje razlicito podesena i za razlicite vremenske uslove. Ava je osmisljena za izuzetno mirne uslove bez vetra i sigurno tu daje najbolje rezultate.

U svakom slucaju predivan model i nadam se da cete se nauzivati u jedrenju.

poz

[Goran]

Tako je. U Kruševcu skoro nikada ne duva vetar.
Mislim da su još nekada davno sprovedena istraživanja klime i da je utvrđeno da je ovo naše područje jedinstveno u Srbiji. Skoro nikada ne duva vetar i skoro nikada nema magle.
Pa je utvrđeno da je KŠ idealno mesto za budući aerodrom, koji treba da bude lociran izvan grada (ovaj sada je skoro u centru grada).

Trenutno ćemo kompletirati što lakšu jedrilicu. Hoću da vidim koliko to može dobro da jedri i da leti sporo.
A ako se ukaže potreba za većom težinom (i prodornošću), valjda će moći da se negde u rep (ili oko repa) smesti olovo i veća baterija napred tako da težina poraste 20% - 30%.

Za sada krajnji rezultat vađenja servo motora iz repa je sledeći:

Dobijeno je težište na 100mm sa baterijom od 2600 mAh. U odnosu na početnu kombinaciju jedrilica će biti lakša 200 gr. To smo i hteli zar ne! 

Nastavak sledi, kada budemo namontirali bateriju i prijemnik...

Hvala svima koji su se javili. Svaki mudar komentar je dobrodošao.

Pozdrav Goran

[Lazo]

Brzina se povećava sa težinom (tačnije sa specifičnim opterećenjem nosećih površina). Finesa (prelet/gubitak visine) je konstanta za svaki napadni ugao nosećih površina. Pojednostavljeno: letilica će za isti napadni ugao nosećih površina preći isti put sa iste visine, nezavisno od težine. S'tim da će povećavati brzinu sa povećavanjem težine. To važi uglavnom za dozvučne brzine, a za nadzvučne se stvari malkice komplikuju.
Iz tih razloga se kod modela (F3B recimo) postavlja u težištu dodatni balast, kada se meri brzina, odnosno, kada je potrebma povećana prodornost. Pošto AVA ima izuzetno malo specifično opterećenje kila, prodornost (brzina) joj je relativno mala, pa je neophodno da se dodaje balast u težištu pri brzini vetra koja je bliska brzini leta modela. U suprotnom, imaćeš grdnih problema da da vratiš model ako je otišao niz vetar. Što reče Mirče, imaćeš let u rikverc.

[saborp]

http://www.jdburch.com/polar.htm

[Lazo]

Da, upravo to. Na dnu te strane poslednja uporedna polara i propratni tekst, za istu letilicu sa dve različite težine. Ko zna da čita polare, tekst mu i ne treba.
Cela ta strana je veoma poučna za sve koji imaju nameru da se bave jedrilicama. Sve se to odnosi i na sve ostale letilice sa fiksnim krilima, ali je za jedrilice od presudnog značaja za dobre letne osobine.

[Goran]

Ovaj "Saborp" link je odličan za one koji žele da nauče nešto više o letu jedrilica.

Na tom linku je opisana "polara brzina" na primeru četri identične jedrilice koje su sa identične visine "puštene" u planiranje sa različitim brzinama.



Ova plava jedrilica leti minimalnom brzinom. Ako se pokuša let manjom brzinom od ove jedrilica će se "pokloniti" u boljem slučaju ili pasti u kovit.

Zelena jedrilica leti brzinom najmanjeg propadanja. Ova brzina je bitna prilikom jedrenja u termičkom stubu.



Žuta jedrilica leti leti brzinom najvećeg doleta. Dolet je potpuno definisan finesom jedrilice.
Ako je finesa dobre jedrilice 28 a vrhunske 41, to znači da će prva jedrilica sa 1000m visine u vremenskim prilikama bez turbulencija odleteti 28km daleko a druga 41km.



Crvena jedrilica leti "brzinom preleta"

Ova brzina preleta je naj interesantnija za razmatranje.

Najbolje je ilistruje ova slika sa prikazom polare brzina pri različitim nisponim strujanjima:



Prilikom preleta osim povremenih usponih strujanja, najčešće nailazimo na nispona strujanja.
Najbolja finesa jedrilice se menja sa veličinom nisponog strujanja.

Iz gornjeg dijagrama treba pročitati sledeće:
Što je jedrilica u većem nisponom strujanju to treba da leti sve većom brzinom (bez obzira na veće propadanje) jer će time imati imati i najbolju finesu za takve uslove leta (nispona strujanja)

Nadam se da sam čitaocima barem malo pojasnio teoriju jedriličarskog letenja i preleta.

Pozdrav Goran (nekada davno jedriličar sa par sati termičkog jedrenja)

[Lazo]

Par napomena, bitnih da ne dođe do pobrkavanja lončića.
Kod prve slike, jedrilice imaju naznačenu brzinu na CELOJ putanji, a ne samo kod "puštanja";
Svaka letilica ima VIŠE finesa za datu konfiguraciju i težinu, ali smo jedna je MAKSIMALNA finesa;
Zelena jedrilica će pri mirnoj atmosferi ostati najduže u vazduhu (ima brzinu najmanjeg propadanja), žuta će odleteti najdalje (ima brzinu maksimalne finese), plava ima brzinu za sletanje, a crvena ima brzinu veću od brzine maksimalne finese, koja je pogodna za prelet kroz nispona strujanja, četo je očito na ovoj slici.
Pri mirnoj atmosferi najveći prelet bi imala žuta jedrilica sa brzinom maksimalne finese. Ali pri nisponim strujanjima, crvena će jedrilica, iako ima veću brzinu propadanja i MANJU finesu, manje vremena provesti u "liftu" koji ide naniže, pa će rezultat biti manji gubitak visine kroz nispono strujanje.