RC MODELI JEDRILICA > THERMAL

Вуча витлом

(1/6) > >>

Zoran_M:
За полетање из равнице се користи и вуча ужетом помоћу витла.
Услови за безбедно полетање:
1. Вуче се "у ветар", да би брзина кретања по земљи била минимална. Прихватљиво одступање је до 45 степени бочног ветра уз парирање, да путања лета буде у смеру ка витлу, до одкачињања ужета.
2. Стартује се право у ветар, па при полетању започне парирање, ка витлу. У пракси се ретко када вуче право у ветар...
3. Вучна сила се тачно дефинише на безбедан максимум и прецизно одржава, без обзира на брзину лета. Релативна брзина у слоју ваздуха је константна и зависи од истог отпора летилице и константне силе. У екстремним условима појачаног ветра по висини, може изгледати да се летилица враћа у назад и ако лети оптималном брзином. Тада се постижу и нај веће висине...
4. Сила повлачења ужетом се постепено повећава, до оптималне и управља без великог хода ситним командама и без заљуљавања и заношења.
5. Када вучно уже постигне угао са хоризонтом преко 45 степени до 70 ст. максимум, сила вуче се постепено смањи и тек тада врши одкачињање ужета.
.
    Ово су моја искуства у последње 4 године на стационарном витлу. Конструкција још није усавршена, али омогућава врло прецизно одржавање задате силе вуче од 0 до 600 Н (0-60 Кг) брзне повлачења од 0-50 м/сек, брзина отпуштања није ограничена. У раду витла се брзина повлачења и отпуштања врши потпуно аутоматски да обезбеди и задржи задату силу затегнутости ужета. Реакција промене брзине је скоро тренутна, јер је омета само инерциона маса калема.
Није потребно да наводим, да никада није било повреда и неприлика, сем пуцања дотрајалог ужета. Захваљујућу беспрекорном раду витла, моја деца су уредно вежбала скоро сваки дан и прошле године су постала шампиони Лиге Србије у прецизном слетању једрећим падобраном (параглајдером). Милица у женској, Павле у мушкој конкуренцији и ако је још малолетан.

Може се повлачити модел РЦ једрилице, али тањим ужетом, због тежине... Ако буде заинтересованих моделара, могао би да спремим један калем тањег ужета. Па ко уме да хвата и држи термику, може вртети, док не истроши батерије, или ушине врат гледајући...:)

shelle:
Barem sto se mene tice nastavak ovog posta je bas dobrodosao  :)aplauz
Bilo bi super ako ima i neka slicica da se ubaci

Srdacan pozdrav

Sh.

mirce:
Zorane, da li je natpis sa početka tvog teksta namenjen RC jedrilicama ili paragliderima?

Zoran_M:
Да прецизирам: Витловањем може полетати било шта, што може летети, али и скијаши и кофа пуна малтера...
Витло је механичка направа, која вучом (витловањем) ужета, врши неку вучу, рад у јединици времена. На основу параметара, брзине вуче, силе, начина урављања и дужине ужета се одређује примена. Некоме за лифт на градилишту, некоме за РЦ ледрилице... Ово стационарно витло има повећи калем за 4000 м ужета пречника 2,5 мм и може врло контролисаном силом и брзином, дизати и спуштати терет тежине 0 - 60 Кг, брзином 0 - 180 км/сат. Променом ужета се може овај опсег особина померити, да вуче већом брзином и мањом силом, или мањом брзином и већом силом, јер је максимална снага мотора око 40 КВ. Постоји додатни калем без ужета, за разне комбинације. Тренутно се витло користи за повлачење једриличара управљивим падобраном.
Зна ли неко параметре вуче РЦ једрилица? Колике силе и које брзине су потребне?

mirce:
Velika većina modelara kod nas, koji su nekad leteli i takmičili se u F3J klasi, koristili su vitlo za podizanje svojih jedrilica.
Vitla su bila najčešće sa elektro motorima a, gosn Vaštag je ima i vitlo sa benzinskim motorom.

U F3B klasi, jedna od definisanih stvari te kategorije je bila snaga elektro motora vitla, koja je bila ograničena na 1,1 kW pri 12 V baterije.
Da li je i sada tako ne znam ali, pre petnaestak godina kad smo mi pravili vitla to su bile propozicije.

Pedantni Nemci su uzeli razno razne alnasere od kola, snage 1,1 kW i merili im karakteristike.
Pokazalo se da se alnaser od Ford Tranzita - dizel kombija (mislim da imam i tačnu oznaku alnasera) imao najbolje karakteristike i modelari su uglavnom koristili ovaj elektro  motor za vitlo.

Moje vitlo je imalo takav motor i godinama sam ga koristio.

Kalem na koji se namotavala sajla bio je 40 mm prečnima širine 200 - 250 mm.
Neki modelari su, u zavisnosti od vremenskih uslova, na prečnik kalema dodavali aluminijumske polumesece od 5 - 10 mm da bi povećali prečnik kalema i samim tim brzinu penjanja modela...

Sa jedne strane kalem je bio čvrsto fiksiran na alnaser a sa druge strane nalazila se kočnica.
Kočnica je na mom vitlu bio "torpedo" od bicikla koji je omogućavao da se vitlo okreće na jednu stranu, kad se diže model, ali koji bi blokirao kalem kad motor stane. Kočnica  je veoma bitna, jer da je nema kalem bi nastavio da se vrti i najlon bi se nekontrolisano odmotavao.

Sajle (najlon) koji smo koristili bio je  od nemačke firme "Speed line" prečnika 1,45 mm. Ova debljina najlona je primerena modelima od 3 - 3,5 metra raspona i od 2 - 3 kilograma težine...
Dužina sajle na vitlu je oko 450 metara. Jedna strana najlona vezana je za kalem vitla a, na drugom kraju nalazio se mali padobran sa jakom alkom. Ispred padobrana je bio ovaj mali pecaroški deo koji onemogućava najlonu I padobranu  da se uvrnu I upetljaju…
Padobran treba tako postaviti da se može lako skinuti da bi se najlon provukao kroz koturačicu… Padobran je bitan, jer će vam vetar vratiti kraj najlona I lakše će te ga naći u travi…

Sem vitla potrebna je i koturača preko koje se najlon vraća nazad pilotu...
Ona mora biti na jakoj čeličnoj šipki, koja se ukuca u zemlju I sa čije zadnje strane postoje alke za još dve sajle koje ne dozvoljavaju da se šipka (koturača) isčupa iz zemlje pri snažnim povlačenjima modela…
Sam kalem (točkić) preko kojeg “trči” najlon, mora biti takav da najlon ne može da spadne pored njega.

Kod korištenja vitla postoji dosta "caka"...

Krenimo redom, prvo sa manipulisanjem sa samim vitlom...

Vitlo, bar ono koje sam ja koristio, bilo je vrlo kompaktno i svi delovi su se nalazili na njemu. Alnaser sa kalemom i kočnicom bio je sa prednje strane vitla, sve je bilo vrlo čvrsto napravljeno i fiksirano za ram koji je nosio celu konstrukciju. Iza ovog sklopa nalazio se prostor za akumulator od kola i papučica kojom startovao elektro motor (alnaser). Papučicom nije moglo da se dozira brzina alnasera nego je ona bila samo prekidač da se motor uključi ili isključi...
Ispred samog kalema, fiksiran na ram, nalazio se okvir od žice koji nije dozvoljavao najlonu da spadne sa kalema i da se namota na osovinu do alnasera ili kočnice. Ovaj ram je u praksi veoma bitan, jer kad vam se najlon namota gde ne treba vrlo ga je teško raspetljati...

Vitlo se uvek postavlja u vetar... Bilo je dana da je vetar bio toliko jak da je bilo dovoljno samo malo pokretuti motor, samo da model poleti iz ruke, a potom je vetar odradio svoje i podigao jedrilicu koliko god je bilo najlona.

U slučaju da je teren takav da ne može da se vitlo postavi u vetar, pri poletanju je potrebno parirati komandnim površinama... Kod ovakvog poletanja najveći problem je što vam najlon, koji ima padobran na kraju, padne bočno a, kad je takmičenje u pitanju, znači, preko tudjih sajli...


Nije loše da se prednjoj strani vitla nalaze dva "trna" koji se ukopaju u zemlju. I pored njih sa zadnje strane na ramu vitla treba da imate dve rupe kroz koje ukucate neke šipke u zemlju. One ne dozvoljavaju vitlu da se pomera tokom podizanja modela.

Kad dodjete na teren, na mesto sa kojeg želite da startujete postavite vitlo i na njega priljučite akumulator od kola. Ja sam uvek skidao akumulator sa svojih kola. Na desetak startova koliko se napravi po izlasku akumulator se ne može isprazniti ili oštetiti...

Pošto ste postavili vitlo I usmerili ga, sa najlona skinite padobran I najlon provucite kroz koturaču. Bitno je naponenuti da najlon preko točkića ide OD DOLE PREMA GORE …
Kad je najlon provučen vratite padobran I alku zakačite negde za vitlo…

E sad, u jednu ruku čekić a, u drugu ruku koturaču pa, u šetnju od nekih 200 I kusur metara da bi koturaču zabili u zemlju.
Idete dokle god budete mogli, tj. dok se god odmotava najlon sa kalema vitla. Kad najlon dodje do kraja, osetićete to, pošto više nećete moći da idete, došli ste do mesta gde će te ukucati koturaču…
Koturača mora biti tako napravljena da po vrhu šipke koja nosi koturaču, možete udarati čekićem . Šipku nikad ne ukucavajte ravno nego pod uglom, da bude prema nazad u odnosu na vitlo. Kad je koturača zabijena  zategnite I ukucajte I one dve sajle koje još podpomažu da se koturača ne izčupa iz zemlje…

Pošto je ovo fiksirano OBAVEZNO uradite sledeće:  od mesta gde stojite (ispred koturače) prema vitlu protežu vam se dva struka najlona, jedan koji dolazi do koturače I drugi koji se vraća. Uzmite u jednu ruku jednu stranu najlona a, u drugu ruku drugu stranu I vraćajući se prema vitlu malo razmaknite najlone. Često zna de se desi, podotovo kad je malo višlja trava, da se najloni prepletu a, tada prilikom dizanja modela mogu da se preseku…

Pošto ste se vratili do vitla (vitlo još nije finalno postavljeno) usmerite kalem tako da najlon ide APSOLUTNO PRAVO prema njemu.
Kočnica vam je I dalje otkočena a, onaj kraj najlona sa padobranom I alkom fiksiran za vitlo…
OVO URADITE OBAVEZNO, stisnite SAMO NA KRATKO papučicu koja pokreće elektro motor I gledajte kako se najlon namotava. Ako ide lepo od jednog do drugog kraja kalema ukucajte šipke sa zadnje strane rama vitla I to je to… Ako se najlon “gomila” sa jedne strane kalema, malo pomerite vitlo dok ne dobijete da se najlon lepo namotava… OVO JE VEOMA VAŽNO URADITI!!!

Pošto ste sve ovo uradili, zakočite kalem I spremni ste za poletanje…

Gore navedene stvari sam opisivao ”u sitna creva” da ne bi nešto propustili prilikom postavljanja vitla I kalema.  Svaki deo ove priče VEOMA JE VAŽAN da bi dan proveli leteći modele a, ne raspetljavajuće najlon sa osovina I vezujući čvorove…

O startovanju modela sa vitlom čitaćete u narednih par dana…

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page