@ Magic:
"Izvolte izjasnite se."
Ne bih se previse mesao u Veljkovu elaboraciju, sve sto je napisao stoji i realno je nacin na koji bi klasa trebala da se postavi.
Ja bih se vise zadrzao na sopstvenim iskustvima , dok sam po malo leteo takmicenja elektro jedrilica u Australiji.
Kako je AU povelika zemlja a modelara je bilo ohohoo, mi smo imali tri vrste takmicenja, potrazio sam nesto podataka, pa evo da vam prezentujem.
Prvo, leteli smo postansko takmicenje, svako je leteo na svojoj livadi i postom(e-mailom) smo sabirali rezultate i slali listu na obradu Rej Pajku .
Zatim smo leteli i 2m electric klasu, samo ime kaze, jedrilice do dva metra na elektro, pa Electric Scramble, to je bio pravi vashar, leteo je ko god ime elektro jedrilicu bilo koje klase, ali se radno vreme racunalo na 45 minuta i letovi su bili ograniceni na 2 minuta , sletanje pa opet poletanje, puno nebo modela, prava kajgana (scramble), vise neka vrsta model festivala.
Zatim, meni zanimljiva su uvek bila All-up-last-down – takmicenja, rad motora samo deset sekundi, ko zadnji sleti , pobedjuje u tom kolu, pa na ispadanje, odlicna stvar za manje terene i modele sarolikih karakteristika, uglavnom su dobri bili i foam modeli.
Tu su bili i electric oldtimer modeli a i najpoznatija Limited Electric Glider – u osnovi 5 minutni letovi sa sto kracim radom motora,sletanjem na cilj, pravila su jos aktuelna i postavljena su ovde:
http://www.aefa.dreamhosters.com/files/Limited_Electric_Glider_2009-02-19.pdfSve u svemu, za razliku od ponudjenog Veljkovog vidjenja, cilj je bio da se sakupe svi koji imaju bilo kakve modele elektro jedrilica, voljni da se takmice, po sistemy WYHWYF
( What you have is What you fly).
Sama pravila su podesena da svi budu ravnopravni koliko je to moguce, ogranicenjem trajanja rada motora, zahtevom za vremenskom tacnoscu i preciznim sletanjem, a sve sa jednim ciljem, leteti par sezona sta ko ima i polako uvoditi unifikaciju motorkog pogona, akumulatora i modela.
Time smo dobili masovnija takmicenja i kupili vreme da ljudi polako, upoznaju takmicarsko letenje, pripreme modele kupe opremu i za 3-4 godine imaju takmicarske modele.
Ljudi iz A.E.F.A. su jasno shvatili da je samo FAI takmicarsko letenje vrh ledenog modelarskog brega, i da letenje po striktnim FAI pravilima 90% ljudi odbija od bilo kakvog takmicenja.
Ostalih 10% bi se i tako takmicili u FAI klasama i bili bi nedostupni sirokoj populaciji modelara, koji ne zele da se upustaju u ozbiljna takmicenja i bavljenje modelarstvom kao sportom.
Velika vecina nas je u osnovi samo hobisticki vezana za modelarstvo i svako preterano uplitanje sa komplikovanim pravilima i restrikcijama nas odbija od pomisli da na takmicenju nastupimo.
Stoga, posto si trazio i nase misljenje, moj zakljucak je sledeci:
Ovih nekoliko modelara koji su se okupili u Beceju su zapoceli sa Relax pricom, i koliko vidim, nema nekih ogranicenja u pravilima, leteli su sta je ko imao , zajednicko je da su svi leteli elektro jedrilice, sta se naslo na polici, i rezultati su prilicno izjednaceni.
Ostaviti ovu i jos par sezona ako treba, kao vreme i prostor za prikupljanje ljudi na istoj prici, elektro jedrilice do dva metra raspona, a polako definisati to kao neku nacionalnu klasu za hobiste , jer tako se i u Australiji desilo, najbolji koji su prerasli ova takmicenja, otisli su u F5J i ozbiljnije klase a hobisti i dalje lete elektro jedrilice u svrhu druzenja i low budget-low request takmicenja.
Nadam se da cu ja moju jedrilicu uskoro zavrsiti, jer sve modele sam ostavio dole, i sad ubrzano spremam model za neko od takmicenja ove sezone, pa na koje prvo stignem. Subotica je preblizu ali cu se potruditi da makar dodjem i uzivo se upoznam sa vecinom takmicara.
Pozz.