Pre neki dan sam skinuo one plastike sa stajnog trapa, i namestio točkove da se lepo kotrljaju...
Danas sam našao malo vremena, pa izašao da vežbam malo 3D, pa sam izneo i Zero-a. Hteo sam da vidim kako se ponaša ovako, bez tih plastika. Već klasično ponašanje, kad dam gas, on umesto da krene, počinje da diže rep. Pokušao sam sa povlačenjem horizontalca i gle čuda, on umesto da diže rep, polako krene na travi. Ja napravio par takvih krugova, pokušavao sam da ga dugo taksiram sa ne malom brzinom, i ponašanje je bilo oK... Okrenu sam ga prema vetru, meni đavo ne da mira, dam gas i poletim ga... Model poleti sa trave kao iz šale, kad primetim da se jedan točak okrenuo 90 stepeni ( proverio sam sve šrafove, ne jednom)... Napravim zaokret, proletim ga ispred mene, nisko, točak baš poprečno... Pita Ervin, šta ću sad?! Rekoh ništa, letim ga 5 min., barem da malo uživam u njemu, pa na kraju ga svakako moram sleteti, pa bude šta bude. Opet kažem, model jako lepo leti, ali mislim da jednostavno nemam sreće sa njim. Posle svakog kruga sam ga spustio niže, da vidim sa kakvom najmanjom brzinom smem da ga spustim... Čak sam razmišljao da pokušam uvući točkove, pa da ga sletim bez točkova, ali opet pitanje kako bi se ponašao okrenut točak, ja ih ostavio napolju. Posle 5 min, štoperica je zapištila, pa sam krenuo na sletanje. Spustio sam ga skoro do zemlje, ali nisam imao muda da ga sletim. Napravio sam još jedan krug, pa isto tako. Pošto sam već ukoračio u sedmi minut, rekoh neće biti dobro da još ostanem i bez baterije. Znači zadnji zaokret, pravac pista. Već sam imao film ispred sebe, da kad točak dodirne zemlju, prvo se isčupa iz krila, pa tako dalje... Malo sam ga sa eleronima iskosio, da bi prvo taj točak dodirnuo zemlju koji je dobro stajao. Skoro pa sam i uspeo, ali na kraju model se ipak prevrnuo. Sreća ne normalno velika, modelu se nije ništa oštetio. Jednostavno nisam poverovao.
Znači model ide nazad na radni sto, sledi rešavanje fiksiranja trapa, a sledećom prilikom opet na livadu...