Cao drustvo, evo i ja da se umesam...
Posto sam godinama leteo jedrilice, sto termicke sto elektro, a imao sam i Nimbusa, malo mog iskustva... Nema teoretisanja samo iz prakse.
Kako rekoh imao sam Nimbusa od 5,2 metra (dvaput sam mu se radovao, jednom kad sam ga kupio a, jos vise kad sam ga prodao...), on ima kao i Ventus veoma uzana krila i trazi veeeeeeliku brzinu da bi leteo kako treba. To naravno iz razloga sto je krilo veoma vitko (uzano kod trupa i jos uze na kraju). Ovakvi modeli su skala pravih, high performance, jedrilica i zato su im krila tog oblika a, samim tim takve i letne karakteristike. Pa, vitkost od 26,5 sve govori...
Ovakvi modeli se uglavnom lete sa padina gde je uzgon stalan pa, trajanje leta skoro bezgranicno...
Profil krila kod jedrilica se brizljivo bira jer je to "glavna stvar" za karakteristike. Dodavanjem flapsova i elerona karakteristike profila i samim tim jedrilice se mogu menjati...
Profili koji su tanji (RG 15), lete brze ali "cure" strava...
Termicki profili kao naprimer SD 7037, 7038, MH 32, birani su sa razlogom jer krivina profila daje bolji uzgon ali, je brzina manja. Na brzinu moze da se utice podizanjem flapsa (1-3 mm), kod F3J modela, kad se "na oko vidi" kako model ubrzava ali, gubi na visini. Ovo se koristi kad, recimo, vidis stub pa, hoces brzo da dodjes do njega...
Kad se flapsovi spuste, takodje za 1-3 mm, profil se zakrivi i daje veci uzgon. Tada, takodje "na oko" mozes videti kako model uspori... Kada duva vetar a, oboris flapsove za termiku iscuris dok si reko keks...
Kod jedrilica osnovna stvar pri podesavanju komandnih povrsina, recimo elerona, je da gore idu 3 x vise nego dole. I flapsovi se mogu miksovati da idu gore dole sa eleronima zajedno i time, posto, cela izlazna ivica "radi" pravis manje, ostrije zaokrete. Ovakvim miksom je, teoretski, manji otpor jer komandne povrsine idu manje i prave, opet, manji otpor.
Za startovanje modela kad nema vetra flapsoni se spustaju. Takodje se mogu umiksati i eleroni da idu dole ali, oni obicno idu dole upola od flapsova i naravno i dalje rade kao eleroni. Kad duva vetar skoro da nema potrebe za ovom "start" funkcijom...
Sve to ima svoje prednosti i mane...
Opterecenje kod modela pogotovo jedrilica ima veoma vazan uticaj. Pozeljno je da je opterecenje sto manje ali, i tu ima granica jer je brzina obstrujavanja vazduha oko krila bitna zbog uzgona... Ipak, pozeljno je da opterecenje bude manje pa, ako duva vetrina, uvek mozes dodati olova i doterati model da ne leti "u rikverc", sto je slucaj sa lakim modelima. Tada obicno modelari guraju palicu napred, da bi povecali brzinu, ali iscure veoma brzo.
Opterecenje od 70 gr, koliko ima Vas Ventus, je ne normalno veliko. Toliko opterecenje imaju akrobatske jedrilice (Fox, Swift...)...
Termicke F3J jedrilice koje smo mi leteli imale su 27-35 gr opterecenje po dm2. Raspona su oko 3,4 metra i dubina krila u korenu im je obicno bila oko 250mm. Vitkost oko 15-16, tezina modela je od 2-2,5 kg... Iz takvih modela proizisle su i F5J modeli tj. elekrto jedrilice tih velicina. Ove su naravno pravljene namenski sa drukcijim trupovima zbog rasporeda servoa i ostalih stvari koje se ugradjuju.
Sto se tice letenja, najnormalnija stvar je da se jedrilice u prvim startovima bacaju iz ruke, dakle, to je osnovna stvar... Nimbusa naravno ne mozete, iako sam ja probao i desilo mi se bas isto sto i Vama, letela je 10 m i prosto pala... Nema brzine i nema opstrujavanja oko krila tj. uzgona...
Normalne jedrilice, pricam o F3J modelima lete i po 60-70 metara kad se bace iz ruke.
I elektro modeli se tako probaju, iz ruke bez motora. Naravno uvek u vetar....
Tako sam ja probao sve moje jedrilice. Ovo je najbezbedniji nacin...
Dalje, kad imas jak motor (kao sto je moj na elektro Storku), kad radi, model veoma vuce prema gore. To je zbog profila i to se kompenzuje blagim "guranjem" palice od sebe... Sto jaci motor to vise trazi da horizontalac ide dole...
Bitno je da u normalnom letu, bez motora, jedrenju, model ne ide prema zemlji ili ne daj Boze da se usvira tokom zaokreta.
Kad nos jedrilice ide prema zemlji teziste je jako napred. Uzmete lepljivu traku i olovicu od 20-tak grama i lepite je izmedju krila i repa. Ako nije dosta dodajte jos olova, samo pazljivo... Time pomerate teziste nazad sve dok ne doterate da model leti hrozontalno. Ovo treba raditi pazljivo jer ako se pretera moze jedrilica da padne u stoling. Kad je sve kako treba obelezite teziste i vadjenjem olova od napred doterate ga...
Problem je kad je jedrilica repata, e, onda obicno ima samo jedan let...
Teziste Ventusa, gledajuci tlocrt sa predhodnih postova, treba da bude oko 33% dubine krila.
Mi smo uvek pocinjali odatle pa onda fino trimovanje. Manite se velikih proracunavanja i formula. Praksa je praksa...
Postoji i "Dive test". Podignete model na jedno 200 metara i onda ga obrusite prema zemlji pod 45 stepeni, pa pustite komande...
Ako model krene da se sam "izvlaci" onda je nosat, ako ide ravno onda je OK ali, ako se sam usvirava krece da ide jos strmije, vertikalno, definitivno je repat... Sa ovim pazljivo jer moze da se desi da ne mozete da izvucete model iz ovakvog poniranja...
Imao sam i model koji je imao krila veoma povijena u nazad, zvao se Bird of Pray, (oblik krila je bio povijen unazad kao kifla) i tu (i samo tu) je teziste bilo na oko 50%. To samo zbog specificnog oblika krila...
Kad je teziste mnogo nazad i kod jedrilica i kod aviona padanje u kovit je normalna stvar kao i veoma, veoma osetljiv horizontalac. Skoro da ne smes da ga diras.
Kod komandnih povrsina osnovna stvar je da sve mora da besprekorno radi, lako i bez ikakvog praznog hoda. Flater je "normalna" pojava na velikim brzinama ako ima "lufta" u komandama...
Kocnice koje izlaze iz krila su malo prevazidjena stvar. Koriste se kod skala modela i zato su na Ventusu. Cesto se desava da zbog pritiska pa, jos ako nije sve namesteno kako treba (labave komande servo - kocnice) one same od sebe znaju da izadju i naprave problem (desavalo se ja bio svedok).
Inace, na modernijim modelima za kocenje se koristi crow funkcija (oba elerona gore, a flapsovi dole pri cemu je neophodno mixovanje horizontalca prema dole) ili kad nema flapsova oba elerona idu gore ali, je to mnogo manje efikasno.
Ovakve stvari zahtevaju i dobru propratnu opremu u vidu stanice sa takvim mogucnostima i mnogo kanala da bi se moglo miksovati. Naravno potreban je i takav model...
Moje, skromno, misljenje vezano za Ventus, koliko sam ja razumeo sa ovog posta, je da je ovo model koji nema teorije da bude elektro. Ovo je model za padinu...
Lose letenje moze biti zbog mnogih stvari, ogromnog opterecenja, ali tada bi model leteo samo bi brzo "curio"...
Mozda je los napadni ugao krila (obicno je oko 3 stepena).
Los odnos uglova krila i horizontalca.
Lose izvitoperena krila na krajevima. Imao sam jedamn model koji je imao lose izvitoperena krila i odmah je pao u stoling i....
Sto se tice smetnji, potrebno je da prijemnik bude sto dalje od motora i kontrolera, antena mora da ide pravo, ne sme da se savija, makar virila kao "rep" iz modela.
Produzni kablovi, pogotovo od elerona (posto su dugacki), MORAJU biti upleteni ili da imate feritne prstenove kod prijemnika za svaki kabel.
Treba citati sta pise proizvodjac kontrolera za BEC funkciju, koliko servoa moze pri kom naponu. Ja na mom Storku imam posebnu bateriju za prijemnik i servoe (kontroler Jeti Advance 70 opto plus)...
Danas je ponuda modela jedrilica enormna, i siguran sam da za Vas seting motor, baterija, kontroler, moze da se nadje mnogo bolja jedrilica.
Jabih ovu ili vratio na termicku varijantu cime bi se drasticno smanjilo opterecenje ili najbolje prodao...
Ako zelite pogledajte sajt:
www.nsmodelers.rs gde ima vise o nekim jedrilicama o kojima sam pisao... Mozemo se i cuti telefonom...
Pozdrav
Mirce