На моделу ново крило.
http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,8600.msg92282.html#msg92282 С мало кашњења да кажем нешто и о овој промени. Два су разлога за њу.
Први разлог:Недовољан диједар крила. Улога диједра је да крило, односно модел, враћа из нагиба у хоризонтални лет, стабилише, око уздужне осе. Првобитна моја идеја је била да се стрелом крила надомести ефекат диједра.
http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,8600.msg53098.html#msg53098 Aли ово није у потпуности успело. Модел је у хоризонталном лету остајао индиферентан и није се, из малих нагиба, сам враћао у хоризонталу.
Кад сам већ поменуо диједар, односно угао диједра:
При лету са нагибом долази до скретања авиона.
Када се модел посматра са земље, мале нагибе крила није лако уочити. Међутим како при малим нагибима модел не скреће значајно са правца, поготово не на краћим растојањима, ово није велика сметња кад се „пегла“ ваздух.
Али кад се лети акробатски лет, мали нагиб може представљати проблем. Код прелаза из хоризонталног лета у вертикалу (а ово имамо у већини фигура), путања модела одступа од вертикалног правца за угао нагиба. Ово чини фигуру непрецизном и захтева додатну активност да би се фигура изкориговала и изтовренено квари квалитет урађене фигуре.
Због овог је пожељно,бар по мени, да, између две фигуре, модел сам, колико је то могуће, изкоригује нагиб. Значи улога диједра крила је да то омогући, односно преведе модел у хоризонталан лет.
Исто важи и за попречну осу, а што се постиже правилним постављањем тежишта. Правилно подешена резерва стабилности треба да омогући да се модел лако доведе у хоризонталан лет и сам умири.
Правилно подешен модел, умерено стабилан, а довољно управљив, омогућава складно извођење фигура и олакшава одржавање равни у којој се фигуре изводе.
http://www.rcfly4um.org/index.php/topic,8600.msg110116.html#msg110116 Други разлог:Појава напрслине у вођици бајонета левог крила.
Ова напрслина није била проблематична у самом лету (с обзиром да се оптерећење преко ребара преноси на рамењачу), али ми је правила велике проблеме приликом монтаже модела. Бајонет је ивицом закачињао за прскотину и тешко прелазио преко ње.
Јавио ми се страх да, приликом монтаже, не направим већу штету и онеспособим крило за тренутну употребу. Ово се дешавало у јеку сезоне.
Нисам могао да проценим колико ми времена треба за поправку. Због тога сам, а да не бих губио од сезоне, одлучио да почнем са прављењем новог крила, а да старо користим до завршетка новог. У ствари, првобитна идеја је била да направим комплетно нов авион.
