Пројекат М 1022

[presko]

Боја се осушила и почео сам са делимичним скидањем маске, пошто предстоји још фарбање црном и златном бојом.















Површи са којих сам скинуо лепљиве траке, очистио сам бензином од остатака лепка.











Преостала су још крила да и њих очистим.

[presko]

Данас сам почео са чишћењем, а одмах и са „маскирањем“ крила за фарбање црном и златном бојом.













На левој страни сам морао прво да радим „маску“ за црну боју, а кад њу завршим онда ћу за златну.







На десној половини крила нема оштећења црне боје па сам одмах урадио „маску“ за златну боју.





Покрио сам још и поклопце точкова.





Поклопац кабине је практично готов, на њему нема златне боје, а црна је неоштећена.

Тако су ми остали још да одрадим труп и поклопац мотора.

[presko]

Данас сам за почетак очистио труп.
У ствари највише посла је било на хоризонталном репу. Црна боја је била неоштећена тако да се посао свео на златну боју.









После чишћења „маскирање“.


















Онда је уследило уклапање шаре између трупа и поклопца мотора.





После овог сам обележио границу црне линије.





На крају сам „маскирао“ и поклопац мотора.

[presko]

Посао сам наставио фарбањем.
Кренуо сам црном бојом.

























Како сам овај део посла завршио врло брзо, одлучио сам да офарбам и реп златном бојом.







Из приложеног се види да се „маскирање“ ради 3-4 сата за фарбање од 3-4 минута.

Фарбање овим бојама сам радио бојом у спреју. Из чисто практичних разлога, много је јефтиније, а и боја у спреју доста дуже траје, не суши се. Црне боје има мало, а златну сам имао од ранијих поправки.
Али има један велики проблем, боја је акрилна на воденој бази и врло је осетљива на гориво, лако се скида. Због овога се мора прелакирати дво компонентним безбојним акрилним лаком.
„Бојаџија“ (продавац боје) ми је дао један практичан савет, да не чекам да се основна боја потпуно осуши, већ да лакирам кад се она више не разлива-размазује, а лепљива је на додир.

После врло кратке паузе наставио сам са лакирањем и завршио посао за данас.

[presko]

Дошао је тренутак да се скида „маска“.

















На трупу је било највише посла, а и остало је лепка са креп траке па сам морао бензином да га скидам.











Фарбање је, осим крила, практично завршено. Има неколика ситница да се поправе, али, све у свему, добро је испало.

[presko]

Данас сам радио крило.
„Маску“ сам са црне боје преправио на златну боју.







Потом сам крило обојио златном бојом.



Пошто се боја просушила, прелакирао сам је дво компонентним провидним акрилним лаком.







После овог сам прегледао досад урађено и пронашао неколико ситница за поправку.











То ће ми бити следећи посао.

[presko]

Данас сам поправио уочене грешке.

Да не бих губио време на маскирање, поправке сам радио четкицом, а не спрејом.
Лоше урађена места сам прво оивичио самолепљивом провидном траком.









Потом сам из спреја напрскао мало боје у одговарајућу посуду и четкицом је нанео на поправљано место.
Прво сам урадио белу боју па црну.













Када се ова боја мало просушила, скинуо сам самолепљиву траку и сва поправљана места прелакирао дво компонентним акрилним лаком.







Овим је фарбање „BG Košave“ завршено.

[presko]

Полако се приближава време за летење.
Сходно томе сам се вратио на „BG Košavu“ и почео с њеним монтирањем и припремом за лет.

Прво сам саставио главни стајни трап.











Затим сам припремио делове за задњи део трупа: репни точак и ушке за команде.











На крају сам на труп монтирао носач мотора и већ састављене главне ноге.







Толико за данас.

[presko]

Идемо даље.
Наставио сам уградњом електронике у труп.

Прво сам на носач електронике монтирао серво покретач крме правца, пријемник и контролер напона батерије.





Серво сам причврстио завртњима, а пријемник и контролер сунђерастом обострано лепљивом траком.









Потом сам монтирао серво покретаче крме висине ...







 ... и полуге гаса мотора.







Само да напоменем да сам, пре уградње сервоа, визуелно проверио све каблове и конекторе да нема неких механичких оштећења.

[presko]

На ред за уградњу је дошао резервоар за гориво.



Њега сам очистио и опрао алкохолом одмах после пада, тако да сам сада имао један посао мање.
Прво сам проверио позицију излазних црева: ка карбуратору, надпритисак из ауспуха и за пуњење.



Ово се уживо много боље види него на фотографији.

Следећа провера је била заптивање.
Резервоар сам комплетан потопио у воду, два црева сам запушио, а на треће сам дувао и  пратио да ли ће се у води појавити мехурићи. Није их било, тест је прошао. Ово је било немогуће сликати.



Потом сам од стиродура и стиропора исекао блокове, који ће онемогућити резервоару да се помера у моделу.
Блокове сам мало секао скалпером, мало загрејаном жицом.







Све сам ово лепо напаковао у модел.





На крају сам дрвеном преградом обезбедио да се резервоар не помера уназад.

[dejan_ts]

A dal da stavis neki sundjer oko rezervoara da smanji buckanje goriva ,kako bi smanjio stvaranje mehurica i same pene od buckanja goriva u njemu

[presko]

Данас сам се занимао са монтажом мотора.



Мотор сам, одмах после пада, очистио, али сам сад одлучио да још једном очистим карбуратор.
Скинуо сам га и потопио у петролеј.





Док је карбуратор мало одлежао у петролеју, мотор сам подмазао „WD-ом 40“.





Потом сам карбуратор раставио и све делове понаособ очистио. Кроз дизне сам „протерао“ нитро разређивач.
Карбуратор сам саставио, вратио на фабричко подешавање и монтирао назад на мотор.







Након тога сам мотор монтирао на модел.





И филтер за гориво сам, пре уградње, очистио. Унутрашњост сам очистио штапићем за уши, а масноћу и прљавштину на мрежици сам спалио упаљачем.







Потом је уследила монтажа ауспуха.





Остало ми је још да направим потисну полугу између серво покретача и полуге гаса. Стара је, приликом пада, доста деформисана.

[presko]

Данас сам направио полугу између гаса и серво покретача.
Направио сам је, као и увек, од жбице за точкове бицикла.



За почетак сам одсекао оригинални навој, пошто се ради о цоловном навоју.



Место њега сам нарезао метрички навој М2mm.





У склопу сам измерио дужину полуге, скратио је на потребну дужину и на другом крају такође нарезао навој М2mm.



Полуга на карбуратору није оригинала. Оригиналну сам поломио приликом пада.
Ову сам направио модификацијом полуге са неког серво покретача.





Остало је још да урадим фино подешавање дужине полуге, али то тек кад повежем пријемник.

[presko]

Наставио сам са уградњом опреме.

За почетак сам уградио батерију.
За већ спремљен носач сам је спојио обострано лепљивом сунђерастом траком и осигурао пластичном везицом.





Затим сам спојио батерију са прекидачем на носачу електронике. Конекторе сам, од растављања, осигурао термо бужиром.





Потом сам конекторе спојио, обострано лепљивом сунђерастом траком, за структуру трупа да не би ландарали у току лета.





Завртњима сам потом носач електронике монтирао на структуру трупа. Такође сам уконектовао сервое висине и гаса у пријемник.





Пошто је електроника прорадила, на крају сам урадио фино подешавање хода серво покретача гаса.

[presko]

Радове сам наставио израдом сајле за покретање крме правца.

Стара, на први поглед, изгледа цела, међутим, после дванаест година коришћења и три добра пада модела питање је.
С обзиром да имам све потребно за њену израду, прионуо сам на посао.









У продужетак са навојем сам на неколико места, у круг, утиснуо зуб.



Упалио сам систем да серво заузме нулту позицију, а истовремено сам блокирао крму правца у нултом отклону.





Ово ми је омогућило да сајлу скратим на одговарајућу дужину и завршим са њеном монтажом.







Потом сам антене пријемника учврстио армираном лепљивом траком да се не померају.



Након тога сам уградио полугу за спољњи приступ прекидачу система.



На крају сам још једном проверио ход полуге гаса и потом монтирао поклопац мотора, елису и капу елисе.







Овим је монтажа трупа била завршена.