Beli lepak kod nas poznat još kao lepak za drvo, lepak za papir, Drvofix, PVA, PVAc...
Otkrio ga je u Nemačkoj 1912 dr. Fritz Klatte. Pravo ime ovog polimera je Polivinil Acetat i kako bi se izbeglo mešanje sa sa Polivinil Alkoholom u poslednje vreme se koristi skraćenica PVAc umesto PVA. S'tim da je Polivinil Acetat veoma blizak sa Polivinil alkoholom tj. delimičnom ili potpunom hidrolizom iz Polivinil Acetata dobija se Polivinil Alkohol. Polivinil Acetat takođe uz prisustvo alkalnih jedinjenja ima tendenciju da se razdvaja na Polivinli Alkohol i sirćetnu kiselinu!
PVAc ima široku upotrebu u lepljenju materijala od celuloze tj. koristi se u drvnoprerađivačkoj industriji, industriji papirnih ambalažnih materijala kao lepak, takođe se koristi kod zaštite poroznog kamenja... veoma često ga koriste proizvođači kačkavalja kao zaštitini sloj koji štiti sir od isušivanja i gljivica...
U koliko ste zaboravili da zatvorite na vreme vaš lepak ili niste lepo zatvorili kanticu, tubu i postao je znatno gušći nego što je vama potrebno za aplikaciju, dovoljno je da dodajete po malo vode uz neprestano mešnje sve dok ne dobijete željenu viskoznost, ali isto tako ako ste preterali sa razređivanjem ili ste pak kupili previše redak lepak ostavite malo na vazduhu dok ne dobije željenu gustinu eventualno skinete površinski sloj "kajmak" ako se stvorio.
Pre nego što se stegne lepak sa alata i garderobe može se isprati mlazom vode, dok sasušeni lepak možete skinuti bez muke uz upotrebu alkohola.
Osobina belog lepka da ga rastvara alkohol dovodi do toga da se sa njime može manipulisati na par manje poznatih načina:
1. Delove kojiu su već spojeni belim lepkom bez ikakvih problema možete rastaviti i sastaviti bez sečenja, turpijanja, šmirglanja. Potrebno je samo da na spojeve lepljene belim lepkom aplicirate alkohol i sačekate par minuta dok alkohol prodre do najdubljih delova i počne da rastvara lepak a zatim polako rastaviti spojeve. Takođe kod vraćanja delova nema potrebe za šmirglanjem samo par kapi alkohola da opusti lepak i ako ste velik paranoik i mislite da će biti loš spoj nakon što opusti lepak aplicirati sasvim malo svežeg lepka a zatim pirstupiti spajanju.
2. Sva mesta koja treba spojiti lepkom premazati tankim slojem lepka i ostaviti da se lepak sasuši, lepak aktivirati tako što se mesta na kojima je nanet premažu alkohlom* a zatim se pristupi standardnom spajanju delova i pričvršćavanju istih stegama. ovi spojevi su gotovo identični spojevima koji su lepljeni svežim lepkom, jedino je ovom metodom dosta kraće vreme do postizanja pune čvrstoće spoja. Slična metoda: priprema je ista na mesta koja treba spojiti naneti tanak sloj belog lepka a zatim nakon što se sasuši. pristupa se spajanju i fiksiranju delova a nakon toga se nakapa alkohol na spojeve i nakon što alkohol ispari ti spojevi su jednako čvrsti kao i bilo koji drugi lepljeni svežim belim lepkom.
* Obično koristim za takve namene alkohol 75% ili 96% tj. kada mi treba malo više vremena da sastavim i rastavim koristim 75% rastvor alkohola dok kod brzinskih intervencija koristim 96% rastvor. Rastvori alkohola ispod 75% nisu poželjni kod celuloznih materijala zbog drastičnog produženja vremena sušenja, rastvaranja već sasušenog lepka.
U nuždi beli lepak može da posluži i kao odvajač pri radu sa epoxy smolama i tu se nije loše pokazao jedino što se za poliranje kalupa nakon sušenja nanetog lepka mora koristiti alkohol, a i isto tako za pranje kalupa i modela od tragova lepka se koristi alkohol.
P.S. Gore iznešena iskustva, tehnike vezane za upotrebu belog lepka nisu nastala bavljenjem avio modelarstvom ali smatram da mogu naći primenu i u ovoj oblasti.
