Prosle godine u martu sam veoma nesmotreno ozbiljno ostetio moj Piper Pawnne H9. Brzo sam nabavio rezervne delove a onda se reparacija otegla u nedogled. Prvobitno sam hteo da ceo taj prednji deo koji je sav bio u krhotinama nacrtam u Corel-u a onda laser, pa da to spojim sa ostatkom trupa.
Imao sam osecaj da to nece valjati, sta ako kod spajanja ta dva "bloka" samo malo zakrenem i ulepim pod nekim uglom.
Davno sam usvojio jedan modelarski princip. Kada model padne, prikupi i najmanji komadic. E, resio sam da kao u najboljoj radionici za restauraciju, najbolja je sto je tamo beskonacno strpljenje i preciznost, sastavim sve krhotine, time sacuvam maksimalno geometriju a ispod spojeva sve povezem letvicama 3x3 mm. Moram reci da sam se bas dobro zabavljao. Posao je lagano odmicao i ostavljao utisak da sam napravio dobar izbor u postupku. Poslednja potvrda da ce sve ispasti dobro je kada su se na novom kapotazu rupe za pricvrsivanje na trup poklopile sa ukivajucim maticama koje sam ja u restauraciji vratio na "svoje mesto".
Citav model je radjen od veoma tankog spera, neki sklopovi tek nesto preko 1 mm. a neki nesto ispod 2 mm. Letvice koje su povezale one krhotine su neobicno ucvrstile citav sklop.
Napravio sam par letova i veoma sam zadovoljan. Mozda sve ovo i nije nesto inspirativno i poucno ali morao sam sa nekim da podelim svoje zadovoljstvo.
Bata Stepanovic
