KWIK FLY MK III

[presko]

Пуно успеха у будућем раду!

[Joja]

Presko, imaslep tepih nema sta.     
Salu na stranu, tvoj model projekta M 1022 je mnogo bolji nego Kwick. Svaka ti cast sto imas strpljenja (ne da ga popravljas) nego da postavljas sve slike tako detaljno i revnosno. To je dobra prilika za mladje modelare da nauce kako se to redi. Inace i ja sam bio u Zemunskom AK 1982 - 83 kada sam kao plavac sluzio vojsku u Komandi RV. Sigurno smo se vidjali tada u to vreme kada je Desa Kacavenda drzao sekciju. Ja sam pravio tada maketu Galeba 2 od punog drveta u razmeri 1:32.
Jedva cekam da vidim da poletis M 1022.
Pozzz

[Stanko BG]

Hvala Prežo,

Vidiš da stara ljubav zaborava nema  Čuvaš u toj Kwikovoj kutiji najvrednije modelarske stvarčice, priznaj... Hvala ti, takođe, što si postavio sliku svog KWIK-a. Dobro ga se sećam sa Jarka

[bjanko]

Omiljeni avion kad budete radili restauraciju prikazite u slikama ja imam zelju da napravim ovaj model.Jedno pitanje da li je lakse i bolje po vama raditi model po planu originalnom Phil Craft ili po Graupnerovom planu sta vi mislite
Evo jedan video nadam se da ne narusavam topic o ovom predivnom avionu samo napred

[Stanko BG]

Pozdrav Bjanko,

Ako bih se odlučio za samogradnju, svakako bih uzeo Graupnerove planove jer su mnogo detaljniji i pedantniji. Osim toga, originalni Kraftov plan predvideo je krila na gumicu, a u Graupneru su to prepravili na vijke. Žice na Krafotvom modelu za zadnji točak su malko kraće pa avion mora imati veće zadnje, a manji prednji točak, dok su u Graupneru to inženjeri opeglali i sredili. Opet, Graupnerov model ima prelepu duplu prednju nogu, koja mi treba kao beli 'leb  a nigde je na svetu nisam našao. Kraftova prednja noga je najobičnija jednostruka zavojnica...

Ako NEKO MOŽE DA UĐE U TRAG JEDNOJ PREDNJOJ GRAUPNEROVOJ NOZI, BESTELL NUMER 137, NEKA ME PROSVETLI!!! Hvala unapred do neba!

Originalni Phill Kraftov avion imao je neku vrstu primitivne kočnice na glavnom trapu - žica koja trlja po gumi, a pokreće je preko sajli jedan zaseban servo... Ovo ne postoji u Graupneru, što je sasvim pametno izbaciti.

Malo sam ranije u ovom postu objasnio (čak dao i link) da je najbezbolnije kupiti neki vintage kit. Upravo sada na Nemačkom E-bayu ističe aukcija na kojoj se prodaje originalni Graupnerov kit... Ovakve aukcije pojave se jednom u 5 meseci. Primećujem da su kitovi sve necelovitiji, a cene sve sumanutije. Sad sam proverio. Još 23 sata do isteka aukcije, a avion je već nakupio 325 evra cenu. Dakle, do isteka aukcije izaći će na 450 - 600 evra, samo za kit!

Ja sam kupio isečen materijal u Americi uz koji sam dobio kopiju originalnih Phill Kraftovih planova. Već isečena rebra i plankove, zajedno sa planom sam kupio, jer sam izračunao da je samogradnja najskuplja i najdugotrajnija opcija... Treba da usvajam aeroprofil, da ga crtam prema planovima, da pretvaram u vektore i prilagođavam za lasersko sečenje. Potom, treba da kupim balzu koja je u Srbiji skupa kao Svetog Petra kajgana... U osnovi je najpovoljnije kupiti već sve isečeno, potom uzeti monokot, propelere, spiner, točkove, nosač motora (koji je za Kwik Fly specifičan jer nema mesta za običan pa se motor montira zadnjim poklopcem za FIREWALL), komande, servo uređaje, klevise, hormove, vijke za krilo, motor, itd.

Ovde šaljem .pdf dokument u kome je Graupnerov kompletan plan, a ispod je sastavnica iz Graupnerovog kita. Srećno!

https://drive.google.com/open?id=1bij0JRLg3p10rlvP5Gt0DrLkjdMvjoj2

https://drive.google.com/open?id=1IwJ8P07JUuE4e2Pi_MwUsMPZ8fh4ddvy

P. S.

Veoma važan savet prilikom samogradnje jeste sledeće: Kwik Fly nema uglove motora, ali mu je čitavo krilo pod pozitivnim napadnim uglom od 1/2 stepena. Voditi računa o tim sitnicama.

[presko]

Presko, imaslep tepih nema sta.     
Salu na stranu, tvoj model projekta M 1022 je mnogo bolji nego Kwick. Svaka ti cast sto imas strpljenja (ne da ga popravljas) nego da postavljas sve slike tako detaljno i revnosno. To je dobra prilika za mladje modelare da nauce kako se to redi. Inace i ja sam bio u Zemunskom AK 1982 - 83 kada sam kao plavac sluzio vojsku u Komandi RV. Sigurno smo se vidjali tada u to vreme kada je Desa Kacavenda drzao sekciju. Ja sam pravio tada maketu Galeba 2 od punog drveta u razmeri 1:32.
Jedva cekam da vidim da poletis M 1022.
Pozzz

Што се тепиха тиче, не сносим никакву одговорност, није мој, таштин је. Одговарам само за моделе.

Што се тиче поправке модела и описа истог није толико ствар у стрпљењу колико у вишку слободног времена. Шта друго да ради маторац као ја.

А што се тиче земунског аеро клуба тано сам престао да одлазим негде у јесен 1978. год. и дуго нисам одлазио тамо. Данас врло ретко. Тако да нисмо имали прилику тамо да се сретнемо, сигурно би се сетио момка који прави Г2.

Биће, вероватно, прилика да се упознамо.

[Stanko BG]

Radovi su počeli!!!

Večeras smo napravili sto od jedne kuhinjske radne ploče i od stranica starog kuhinjskog elementa... na sto smo stavili plutu debljine 6mm, preko nje plan krila i preko toga debeli najlonski prekrivač (onaj što se kupuje u farbarama). Pošto je savijen da bi se spakovao u rolnu, trebalo je falte ispeglati fenom. Radni sto je na kraju veoma zadovoljavajući, čini mi se. 

Potom smo na sto izvadili sve delove koji su već isečeni na laseru.  Tu je i SIG-ova kabina kupljena kod jednog Švabe na E-bayu, a nalepnice izrađuje jedan Francuz... Komedija sa nabavkom opreme i delova, kakve nigde nema... Kao što sam već rekao ranije u ovom članku, da bismo oživeli Kwika, morali smo da obigramo oko čitavog sveta

Naročita priča bio je izbor letvica za ramenjače. U RC Srbiji nema odgovarajućih, te smo kupili u Timočkoj.  Ali, pošto je ovaj Kwik rađen prema colovnim merama, ramenjače su veoma specifičnih dimenzija. Glavna ramenjača je napravljena od 1/4'' x 1/4'', kvadratnog je preseka, a dve trećine polukrila je duplirano (o tome nešto kasnije kada počnemo dupliranje ramenjača). Zadnja ramenjača je pravougaonog preseka, dimenzija 1/4'' x 3/8'' i takođe je duplirana. Da bismo dobili ove dimenzije kupili smo 10x10mm letvice i obradil ih na diht mašini. 

"Tako vam je to Boki i Stanko, kad želite Amerikanski avion", gunđao je Zoki Kikica, Boletov kum, dok je podešavao jedno popodne diht mašinu i gulio nam, potom, letvice za ramenjaču.

Za početak gradnje bilo je neophodno da se izradi heling koji će sva rebra držati na tačnoj lokaciji u odnosu na podlogu. Osa simetrije rebra (u ovom slučaju i tetiva jer je aeroprofil simetričan), mora biti na 23mm od podloge i sa njom savršeno paralelna. Da je čovek od kog smo kupili kit isprojektovao, pa na laseru isekao, cokle na rebrima, ovo ne bi moralo da se pravi, ali eto... nije se setio.  Prvo smo odmerili udaljenje od podloge na mestu zadnje ramenjače...

Ispostavilo se da je letvica 10x10mm dobar izbor (naravno u Timočkoj smo kupili duplo više letvica jer su sve bile krive kao gudalo). Trebalo je samo skinuti 1.5mm celom dužinom letvice.

Tu je na scenu izašlo tek kupljeno rende! Ono je doduše predviđeno za balzu, ali uz malo pažnje i fino podešavanje, rendić je sredio lipovu letvicu očas posla. Potom malo šmirglanja na ravnoj podlozi, sa četiri ruke koje drže letvicu i...   

I, evo ga na kraju rezultat! Tetiva aeroprofila je udaljena tačno 23mm od podloge i stoji u odnocu na nju savršeno paralelno. Gradnja krila može da počne.

Pozdrav do sledećeg druženja.

[Stanko BG]

Večeras sam odlučio da kompletiram pogonsku grupu za KWIKA. Naime, već sam ovde pisao da imamo nov, nikad upaljen .60 FS R OS MAX, ali je problem što smo oduvek bili u manjku sa auspusima, naročito zbog toga što smo imali i par MOKI-ja .60, koji su verna kopija FSR-a i na koje pasuje Maxov auspuh. Nije mi dao đavo mira i čeprkao sam tu i tamo po internetu i našao firmu koja još uvek proizvodi reprodukcije Maxovih auspuha, jer, naravno, nigde na svetu nisam uspeo da nađem polovan auspuh.
Firma se zove MECOA i nalazi se u Americi. Prodaju i stare K&B vanbrodske motore i koješta. Evo, dajem link:

http://www.mecoa.com/

Kupim ja kod njih auspuh i oduševim se kada je stigao, nije bio ni mnogo skup.

Međutim, ni Boletu ni meni se ovaj auspuh nije dopao kada smo ga prislonili na motor. On je zaista prelep i vršiće svoju funkciju, ali je odliven od drugačije Al legure i ima sasvim drugu boju i sjaj.
Ništa... Šta da se radi. Psiha čoveku često ne da mira... odlučimo da skinemo sa jednog od drugih motora originalni OS MAX-ov auspuh, detaljno da ga očistimo i montiramo na KWIKA kada za to dođe vreme.

Evo tog pravog auspuha... Uz malo pranja 98% etil alkoholom, a zatim četkicom i deterdžentom, restauracija se može nazvati uspešnom! najuspešnija restauracija je kada se čovek bavi samo pranjem. 

Ništa ne fali ni onome firme MECOA, ali originalnost je boljka koja mori Boleta i mene već decenijama... Šta da se radi, nekako uspevamo da trpimo sami sebe... a, valjda nas i naši prijatelji uspešno trpe... Opet, možda link za auspuh koji odgovara FSR MAX-ovima nekome i posluži. Da ne kažemo "baš" da je ova naša boljka opasna po okolinu - ima i neke vajde od nje.

Živeli!

[Stanko BG]

Danas stignem kući i zateknem paketić!

Otvorim, i mnogo se obradujem!!! Doneo poštar vijke i bolcnove za montažu krila na trup koje sam pre dve i po nedelje kupio na nemačkom E-bay-u kod jednog Švabe. Originalno pakovanje i originalni serijski broj kakav je korišćen u vreme kada je KWIK bio aktuelni kit model - Bestell Nummer 147.

Savršeno očuvana, vintage, NOS (New on stock kesica iz 1968. godine) 

[Stanko BG]

Danas smo Bole i ja malo modelirali...

Prvo su na redu bile ramenjače. Originalni plan podrazumeva da gornji pojas ramenjače bude od balze, a da donji pojas - bliže neutralnoj liniji savijanja krila, bude od nekog hardwood-a. Mi smo odabrali da nam celokupne ramenjače budu od lipe. Pošto u vreme kada su ovi modeli građeni kompoziti nisu bili zastupljeni, ramenjače su u centroplanu bile sastavljene uz veliki preklop pod kosim uglom i u korenu ojačane doublerom od šperploče. Koristićemo u centroplanu tkanje i epoxy smolu kako bismo ojačali strukturu, te smo se odlučili da spoj ramenjača bude sučeljni. Dakle, bez preklapanja i ukrajanja kosih preklopa. Ovo je iz praktičnih razloga jer:

a) nije lako uklapati lipu pod uglom od 3 stepena, a na dužini od 50mm - mada smo i to radili,
b) manje mesta zauzimaju polukrila, pa je lakše raditi ih odvojeno, pre nego čitavo krilo iscela - trebao bi nam astal od dva metra.

I jedan i drugi pojas ramenjače trebalo je prvo izraditi u tačnim colovnim merama (o čemu je već bilo reči), a danas smo isekli na meru ojačanja i spojili ih superlepkom sa gornjim pojasima. Najbolje se za sve prilike pokazao PASCO FIX (ima da se kupi kod nas u kompletu koji se sastoji od lepka, mikrobalona i bočice sa acetonom za pranje i pripremu delova za lepljenje). Veoma snažan i elastičan cianokrilat koji lepi sve za sve, prilično je kapilaran i prodire duboko u materijal drveta.

Evo kako izgledaju slepljene ramenjače. Kada budemo završili oba krila i spojili ih, ramenjače ćemo impregnirati dvanaestosatnom epoxy smolom. Verovatno ćemo koristiri West System ili RNG smolu.

Krilo ima četiri ramenjače - dve prednje na mestu maksimalne debljine aeroprofila (ove su kvadratnog preseka) i dve zadnje koje se nalaze nekih 30% od izlazne ivice (pravougaonog preseka).

Heling nas je odlično poslužio. prvo smo postavili dve donje ramenjače na plan. Zadnja ramenjača stavljena je na heling i do graničnika, tako da je pozicija korena krila definisana. Pod uglom od 90 stepeni u odnosu na heling zadnje ramenjače stoji i deo alata koji definiše poziciju prednje donje ramenjače. Evo nekoliko slika. Prva slika prikazuje zadnju ramenjaču u alatu, dok se na drugoj slici vidi kako stoji prednja ramenjača.

Sa pažljivo postavljenim ramenjačama, dalje sastavljanje krila postalo je pesma... Da bi ramenjače ležale savršeno na podlozi, fiksirali smo ih sa nekoliko tegova i samolepljivom trakom jer nam je bilo žao da ih bušimo kako bismo ih fiksirali za sto.

Jednostavno smo postavili sva rebra na svoja mesta, stavili po kap cianokrilata i krilo je bilo očas posla sklopljeno:

Crna cevka iza prednjih ramenjača koristi se za provlačenje kabla od serva, ali je i lepo prostorno rešenje dodatnog nosača u zoni klocne za trap. U pitanju je fi8/fi6 cevka od karbona, a prolazi kroz špernata ojačanja koja se nalaze na rebrima i prihvataju opterećenje sa trapa i prenose ga na ramenjače. Prema planu je bilo predviđeno da samo dva krajnja rebra imaju špernato ojačanje u koje se lepi drvena klocna za ugradnju trapa, ali smo mi i srednje rebro sa obe strane ojačali aviošperom debljine 1mm. O tome će detaljnije biti priče kasnije, kada budemo izrađivali stajni trap aviona. Tom prilikom ćemo je i skratiti na meru - ovde je samo provizorno postavljena.

Za sada smo, što se trapa tiče, napravili klocnu od bambusa za parket i na diht mašini šlicovali kanal za žicu... Bambus je lameliran, tako da su godovi savršeno pravi, što pogoduje našoj nameni.

Evo kako je izgledala žica stajnog trapa - skinuli smo je sa starog KWIKA, kako bismo mogli da napravimo novu verziju od klavir žice fi4mm. Ono što je bilo ugrađeno u avion, još uvek je hromirano, a komad žice koji je napolju sasvim je zarđao. Vreme čini svoje.

Najzad, na kraju radnog dana smo shvatili da su Graupnerove prednje bolcne (predviđene za montažu krila) previše tanke i nežne i, odlučili smo se da izradimo dva polurebra koja će držati krilo na mestu, koristeći već pomenutu karbonsku cevku fi8/fi6. Svako polurebro izrađeno je od najtvrđe balze koju smo imali (one bliže korenu drveta, čija je specifična masa malko veća od uobičajenog komada balze, ali je ipak manja nego masa lipe), a potom je u njemu isečen kanal za bolcnove. Karbonske cevi potom treba ulepiti u ovu balzu i sa obe strane obložiti 1mm debelim aviošperom. Na taj način ćemo dobiti sendvič koji može trpeti velika opterećenja. Važno je napomenuti da će bolcnovi biti u osi simetrije aeroprofila, što znači da će otvori na rebru u trupu kroz koje prolaze morati da se buše pod uglom jer krilo KWIK FLY-a stoji pod napadnim uglom od 1/2 stepena! O tome će biti reči kasnije, kada dođe na red.

 

Eto, toliko za danas - sledećeg vikenda nastavak radova... Možda uspemo i neko veče pre zakazanog termina da malo modelrimo - očarala nas lepota gradnje, nema šta. Ipak smo poslednji put pravili model pre 19 godina, tačnije kada su nam Tomahawk rakete letele iznad glava, a nastajao je EAGLE 2.

[Stanko BG]

Sinoć smo Bole i ja zaglavili do 1 posle ponoći... Dosta smo toga uradili. Čim smo se dohvatili krila, trebalo je dovršiti sistem bolcnova. Isekli smo špernata ojačanja koja će biti spoljna oplata rebra za bolcnove. Jednoj šperki smo urezali kanal za napadnu ivicu, a druga (koja je bliže središtu krila) ostala je ravna. Na šperovima se vidi nacrtan urez. S obzirom na to da je napadna ivica od lipe 10x10mm, ona izviruje iz rebara oko 2.5mm, kako bi se na nju lepio plank kasnije... Evo kako to sve izgleda.

Napadnu smo ivicu obradili u obliku radijusa R4mm kako bi upala u kanal na špernatom rebru i ujedno se naslonila na bolcnu.

A, evo kako će taj sklop na kraju izgledati (izvinjavam se što je sve još uvek čupavo i u grubim radovima):

Nešto sam čitao na internetu i istraživao i otkrio da se karbon ponaša kao izolator radio signala, naročito u slučaju ako modelar koristi 2.4GHz radio sistem (koji ima visoku frekvenciju pa samim tim i manju talasnu dužinu). Drugim rečima, ako je antena prijemnika ugurana u karbonsku cev, neće biti prijema signala - cev se ponaša kao faradejev kavez. Pročitam još i da je karbon materijal koji zasenčuje radio signal - nije ni čudo što su nevidljivi (STEALTH) avioni izrađeni od karbona i premazani naročitom smesom za upijanje radarskog snopa...

Ova činjenica u našem slučaju je upotrebljena da štiti kabl servoa u krilima od radio signala i to je dobro, pošto će biti prilično dugačak, ali sam se uplašio da će možda dve cevke u krilima i dva bolcna na napadnoj ivici biti previše karbonske mase u okruženju prijemnika, te da će u određenim evolucijama leta u odnosu na položaj prema radio predajniku stvarati zasenčenje... Zbog toga Bole i ja razmatramo da nam bolcnovi budu, ipak, izrađeni od hardwooda fi8mm. Stara škola zaborava nema. Verovatno uzmemo najobičnije parče hrasta i obradimo ga na strugu, ili jednostavno, nađemo hrastovu valjkastu letvicu... Ili, možda odlučimo da letimo model našom nesalomivom JR10SX II stanicom kojoj antena stoji izvan aviona. Pa šta, Phil Kraftu nije bilo žao da antenu provuče posred kabine aviona.  Karbonsku cevku nismo ulepili u ojačana rebra. Još uvek većamo... Dobro je što je nismo ulepili jer možemo lakše obraditi napadnu ivicu kada za to bude došlo vreme.


Potom smo se bacili na stajni trap u krilu. Kako je već rečeno, za klocnu smo odabrali bambus, koji ima izuzetno prave i debele godove, tako da upija lepak kao blesav. Kada budemo završili izradu klocni i ulepili ih u krilo, klocne ćemo izmazati epoksi smolom, zajedno sa ramenjačama. Phil Kraftov kit predviđa da se klocna u rebra osloni tako što će njen krajni deo, koji prihvata torziju žice trapa biti udvojen, a potom kroz to zadebljanje probijen otvor u koji se ugura žica. Međutim, ovo naročito oslabljuje rebro koje svu silu sa trapa treba da prenese na ramenjaču. Zato smo osmislili drugačije rešenje. Levo je naše rebro, a desno je rebro koje smo dobili u kitu.

Naše rebro imaće veći otporni moment, a na ramenjaču će silu sa trapa prenositi ne dva, već tri rebra, jer smo središnje rebro pojačali dvema šperkama - sa svake strane po 1mm debljine. Evo slike tih rebara.

Na prvoj slici ispod, desno se nalazi koren krila, a levo terminezon, napadna ivica je gore (radi lakše orjentacije čitalaca). Kroz karbonsku cev prolazi kabl od serva u krilu. Sva tri rebra prenose transverzalnu silu prilikom sletanja, ali krajnje desno rebro prihvata torzionu silu žice trapa i prenosi je na ramenjaču. U tome mu pomaže i karbonska cev. Proračun nismo sprovodili jer je ovo prosto modelarsko zabavljanje, ali sam siguran da imamo stepen sigurnosti kakav je bio popularan 60-ih godina, a to je S=2, to jest 200%, najmanje 

Evo tih rebara iz drugog ugla...

A evo i globalne slike krila pre ugradnje bambusove klocne za trap.

Kada je sve bilo spremno, pokušali smo da pristavimo klocnu. Iz dugačkog parčeta pripremljenog za ovu namenu (vidi se na slici iznad - bambusova motka dužine 1m sa kanalom za cev), isekli smo u geru komad i mali dodatak koji služi da prenosi torzioni moment na rebro i dalje, na ramenjaču krila. Prislonili smo klocnu, očekujući da ćemo satima turpijati i šmirglati tri rebra kako bi se klocna uklopila i uklizala u njih. ALI (sic!), ona je odmah i bez greške ušla, sa greškom manjom od 0,1mm. Fantazija!  Naš se heling pokazao kao besprekorni alat za izradu krila. Mnogo smo bili srećni. Ova klocna na slici samo je spuštena bez ikakvog šmirglanja...

Klocna viri za debljinu planka iz rebara, tako da će spoj nje i planka biti sučeljni - videćemo kako će to ispasti... Takvo je rešenje Phil Krafta. Šta da se radi... Isti je slučaj i sa spajanjem planka i napadne ivice, a sučeljno je i spajanje izlazne ivice (plank se lepi na plank).

Najzad smo kroz klocnu probušili otvor za žicu stajnog trapa, proturili komad žice da nam bude vođenje i zalepili pripremljeni komad bambusovog drveta koji će prenositi torzionu silu. Ovaj komad ima daleko veće nošenje od Kraftovog rešenja jer je dvostruko viši. Pobedili smo sve naše njive i neravne aerodrome  Lako je bilo Phil Kraftu - on je poletao sa betonske piste... Obratiti pažnju na čeoni presek bambusa. Nalili smo ga cianokrilatom i on je kroz čitavu dužinu komada povukao lepak, postavši jak poput čelika.

Sada nas sve isto čeka i na drugoj strani, a potom sledi spajanje krila i plankiranje.  Evo i nagradne slike za kraj ovog članka - zvanično je završena rebrasta konstrukcija leve polovina krila. 

[tibeteagle]

da se karbon ponašao kao izolator radio signala, naročito u slučaju ako modelar koristi 2.4GHz radio sistem. Drugim rečima, ako je antena prijemnika ugurana u karbonsku cev, neće biti prijemnika. Ta cev se ponaša kao faradejev kavez, ali, ujedno, karbon je i materijal koji zasenčuje radio signal

Da tačno je, ali toliko mali komadi i tanke cevi daleko od prijemika sigurno neće davati senku. Govori se uglavnom o problemu kada je prijemička antena zasenčena sa velikom površinom kompozit ploče u kojem su pletena vlakna ili kada je antena unutar karbon kompozit trupa kao kod bolje jedrilice.
Bez obzira, bolje je staviti tiplu od bukve, koji se može kupiti na metar ili manje komade. Karboska cev ove vrste sa ravnim uzdužnim vlaknima ne odgovara za tiplovanje.
Samo napred.
 

[Stanko BG]

Hvala na podršci i stručnom komentaru. Najverovatnije će biti bukva ili hrastovača 

[zajko]

Nešto sam čitao na internetu i istraživao i otkrio da se karbon ponaša kao izolator radio signala, naročito u slučaju ako modelar koristi 2.4GHz radio sistem (koji ima visoku frekvenciju pa samim tim i manju talasnu dužinu). Drugim rečima, ako je antena prijemnika ugurana u karbonsku cev, neće biti prijema signala - cev se ponaša kao faradejev kavez. Pročitam još i da je karbon materijal koji zasenčuje radio signal - nije ni čudo što su nevidljivi (STEALTH) avioni izrađeni od karbona i premazani naročitom smesom za upijanje radarskog snopa...

Ova činjenica u našem slučaju je upotrebljena da štiti kabl servoa u krilima od radio signala i to je dobro, pošto će biti prilično dugačak, ali sam se uplašio da će možda dve cevke u krilima i dva bolcna na napadnoj ivici biti previše karbonske mase u okruženju prijemnika, te da će u određenim evolucijama leta u odnosu na položaj prema radio predajniku stvarati zasenčenje... Zbog toga Bole i ja razmatramo da nam bolcnovi budu, ipak, izrađeni od hardwooda fi8mm. Stara škola zaborava nema. Verovatno uzmemo najobičnije parče hrasta i obradimo ga na strugu, ili jednostavno, nađemo hrastovu valjkastu letvicu... Ili, možda odlučimo da letimo model našom nesalomivom JR10SX II stanicom kojoj antena stoji izvan aviona. Pa šta, Phil Kraftu nije bilo žao da antenu provuče posred kabine aviona.  Karbonsku cevku nismo ulepili u ojačana rebra. Još uvek većamo... Dobro je što je nismo ulepili jer možemo lakše obraditi napadnu ivicu kada za to bude došlo vreme.


Pozdraf Profo

Ne bih zeleo da se mesam i da trujem tvoj post, mozda samo da izbacim neku glupu ideju...
Ja bih, a to sam i ranije radio, izbacio ceo prijemnik negde van aviona, da te ne boli glava vezana za karbon, koji zaista smeta  "ubija" signal...
recimo negde na dno trupa same letelice i problem resen, i moze nekako i da se kamuflira, ako te vizuelno nervira...
Ne zameri !
Poz Zajko

[tibeteagle]

Još nešto:

Ova činjenica u našem slučaju je upotrebljena da štiti kabl servoa u krilima od radio signala i to je dobro.

Suvišno je. Servo signalu ne smetaju radio talasi. Signal je dovoljno jak u kablu a frekvencija je daleko od bilo kojeg informatičkog radio talasa koje mi generišemo u urbanoj sredini ili poljani. Probmem za servo signal može da nastane samo ako je kabel dugačak nekoliko metara. U tom slučaju može da primi smetnje od mrežnih kablova, dalekovoda, željeznički strujni vodovi, koji se nađu blizu, jer je standardna PPM frekvencija za položaj servoa od prijemnika (20ms) jednaka sa frekvencijom struje, a to je 50Hz.
Karbonska cev jako malo senči kabel od radio talasa u koji planirate da uvučete, te je jako skupo i ne efikasno rešenje. Dovoljna je papirna cev za držanje kablova. Dugački kablovi se inače filtriraju sa feritnim prstenom, koji se stavlja na kabel bliže servou. U Kvika je i to nepotrebno zbog kratkog kablovanja.
Uradite sve standardno, bez bojazi od problema. Kada je model potpuno gotov, napravite test stabilnosti prijemnog radio signala sa velikom udaljenosti predajnika od modela na zemlji i to na mestu gde želite leteti. Ako ima problema, pojavi će se.