Hvala Saša za pohvale - lepo je kada te neko nagradi svojom pažnjom, a da ne pominjem kada te nagradi Graupnerovim nogama
. Živ bio i da modelarimo još dugo!
Evo, danas je bio osamnaesti radni dan i lepo se radilo. Za početak sam slikao kormilo pravca nakon presovanja i sušenja dvanaestosatne epoxy smole. Malko sam ga i ošmirglao za slikanje, mada tek treba da se fino udesi, napadna ivica da mu se zaobli, da se useku prorezi za šarkice, itd.
Odmah po susretu, dok smo još imali snage i elana, bacili smo se na poklopac rezervoara. Ovo je najsloženiji i najkompleksiniji zahvat na avionu, iako ničemu ne služi - mogao bi avion i bez njega da leti. Obično je takav slučaj da gluposti oduzmu najviše vremena i pažnje... Prvo smo na već slepljene dve ploče dodali još jednu od 10mm po uglovima i oborili ivicu rendetom. Napred i nazad smo na poklopac ulepili špernate profile koji mu daju formu i ujedno su modla za kasnije šmirglanje i oblikovanje.
Potom smo, nakon grube obrade i lepljenja, ukrojili još dve trake tankog aviošpera (tek da se poklopac ne izvija prilikom stezanja) i dve "kockice" dimenzije 20x20mm i debljine 4mm od topolovog špera. Ove su klocnice predviđene da nose čitav poklopac i kroz njih će ići vijci M3.
Zatim smo proizveli dve pločice 10x15mm od istog topolovog špera, u njih umetnuli unit navrtke M3 i preko zalepili ugaonike od trougaone balzane prizmice... To je sve bilo spremno, potom, da se ulepi u trup na tačnom mestu gde treba da prolaze vijci kroz poklopac...
Petominutnom epoxy smolom zalepili smo ovaj sklop u trup, a potom uzeli mere kako bismo tačno probušili poklopac i pogodili osu unit navrtki... Ovo je iziskivalo trostruko merenje i preznojavanje, ali smo na kraju uspeli da pogodimo sve pozicije.
Kada smo uspeli da neobrađeni poklopac precizno postavimo na svoje mesto - vodeći računa da za debljinu monokota svuda u krug ostavimo mali zazor, rendetom smo ugrubo oborili sve ivice:
Konačno, u obrađen poklopac smo na mestu vijaka zalepili dva parčenceta karbonskih cevi, ispod kojih smo pre lepljenja zarobili ravnu podlošku, da bismo ih, zatim, obradili da budu u nivou poklopca. Ovo smo uradili stoga što je to najbolji način da se poklopac zaštiti od truljenja. Naime, već imamo iskustva, mnogo ulja ulazi u otvor oko šrafa, poglavito zato što je upušten u materijal i, koliko god da te zidove prodora oko glave šrafa čovek namaže epoxy smolom, uvek ricinusovo ulje nađe put i sve se časkom "napije", pa potklobuči monokot i pola aviona istruli već prve sezone... Evo kako naš poklopac na kraju izgleda.
A, evo i detalja na kome se vidi karbonska cevčica, unutra glava imbus vijka M3, a ispod je zarobljena metalna podloška:
Poklopac, naravno, mora još malko da se ošmirgla pre presvlačenja, ali to ćemo neki drugi put...
Avion smo okrenuli naopačke i sa donje strane otvorili prodor za prednji trap. Sada smo, najzad, mogli da probamo kako stoji prednja noga u trupu i bili smo mnogo zadovoljni probom! Lepota, nema šta. (Zanimljivo je koliko se trup zapravo šmirgla da bi se dobila obla forma. Na slici ispod se vidi da je po uglovima trupa izvirio firewall, baš kako je i nacrtano na planu. Zadivljujuće je koliko je ovaj avion duboko šmirglan i, zbog toga, tankozid, a sve u cilju da ima što manju masu i da lepše izgleda. Phill Kraft se zaista trudio.)
Onda nas je poneo žar gradnje, pa smo časkom pristavili i motor na letelicu, ne bismo li je sagledali u celosti... Tek da vidimo kako sve to zajedno izgleda. Predivna je klocna iz davnina ovaj jeroplan
.jpg)
.jpg)
Za kraj smo dana ostavili montažu krila na trup. Bilo je "guženja", ali smo uspeli da dobijemo dekalaž i da podesimo napadni ugao krila u odnosu na horizontalni stabilizator. Ujedno smo i gledali gde se nalazi ugao motora. Prema nekim preliminarnim merenjima, motor je gotovo u nultom uglu u odnosu na uzdužnu osu aviona, možda za 5 minuta na dole. Horizonatalac je oko 0 stepeni, eventualno nekih 5 minuta napadnom ivicom prema dole, a krilo je tačno pod uglom od 0 stepeni i 25 minuta pod pozitivnim napadnim uglom - ima dekalaž kakav se traži. Veći dekalaž je dobar za stabilnost aviona, ali težište mora da se pomera unapred sa povećanjem dekalaža. Sa druge strane, prevelik dekalaž (i pomereno težište ubaored) pravi probleme prilikom leta na leđima - mora da se gura palica od sebe prilično mnogo... Zbog svega toga, držali smo se dekalaža od 0 stepeni i 30 minuta, ili: 0.5 stepeni, što je razlika u meri napadne i izlazne ivice krila prema horizontalnoj liniji, a to je pravougli trougao sa uspravnom katetom od tačno: 1/16'', ili 1.58mm. Sve u svemu, zadovoljni smo uglovima, jedino što nam je horizontalac malko đidnuo pa smo zato stavili i manji dekalaž, mada, to je gotovo nemerljiva greška - trebalo bi da trimovanjem u letu sredimo taj problem. Opet, i ugao motora je malko na dole... Videćemo... Nismo umeli bolje da se snađemo. Verujemo da je Kraft podbacivao nekakve listiće špera ili balze pod krilo sve dok ne bi dobio najbolje performanse u letu. On je mogao, na taj način, fino da doteruje avion jer mu je krilo bilo gumicama montirano. Mi, ipak, želimo vijke. Videćemo na letenju kako će svi ti uglovi zajedno proraditi...
Kada smo bili zadovoljni svim zadatim uglovima i geometrijom čitavog aviona, kada smo sve ose potrefili i uklavirili, označili smo mesto gde će doći navrtke i vijci za montažu krila. Montaža tih vijaka i navrtki bila je za nas veoma emotivan trenutak, jer smo otvorili kesicu staru 40 godina, kako bismo izvadili iz nje hardware potreban za sledeći korak... Prvo smo, prema Graupnerovom planu, proizveli špernate doublere na koje će se prišrafiti plastične navrtke sa metalnim navojnim umetkom M6:
Zatim smo izbušili otvore, proturili vijke i stegli navrtke u krilo. Na spoljnoj strani trupa su ostale vidljive glave vijaka, koje smo kasnije prelili epoxy smolom da tu ostanu zauvek:
Iznad se vidi i trag od otvora na bokovima trupa kroz koje je trebalo da prolazi drvena prečaga za montiranje krila gumicama na trup. Od ove smo ideje odustali, a prihvatili Graupnerovo rešenje, ali se sada zbog toga malko mučimo... Nema veze, rezultat će biti lep
Na kraju dana, stavili smo trup i krilo na radni sto i prisetili se da je na tom istom stolu pre nekih mesec dana bila gomila drveta... Sada je pred nama gotovo završen avion - Kwik Fly MK III kakvim je pre punih pedeset godina (u leto 1967. godine) leteo Kraft i osvojio svetski šampionat u Pattern letenju. Zaista, lepo je graditi jedan takav avion.
