Kad sam već spomenut – red je i da se oglasim...
Naime, ja sam bio taj koji je svojim „nekorektnim ponašanjem“ izazivao opšte zgražavanje na livadi (mada, kad malo razmislim, zgražavanje sam izazvao samim svojim dolaskom, jer sam na par svojih poruka upućenih dvojici članova pomenutog „takmičenja“ , a u vezi sa terminom okupljanja, ostao bez odgovora, što znači da nisam ni trebao biti prisutan). E sad, ako se nekorektnim ponašanjem smatra KONTROLISANO letenje helikopterom, koje apsolutno nije u dodiru sa dvokanalnim jedrilicama, u redu. Jer, očigledno se, isto tako, „takmičenjem“ smatra neobavezan izlazak na livadu nekolicine ljudi sa svojim letelicama, ili „organizatorom dogadjaja“ - onaj ko je prvi stigao na livadu, ili „glavnim sudijom“ - čovek koji poluzainteresovano gleda u nebo, a povremeno uspe da uhvati i momenat nečijeg sletanja (uglavnom kad ga ostali trgnu iz meditacije svojim povicima), a „sekretarom takmičenja“ - onaj (tj.ona) u čijim se rukama nalazi fotoaparat ...
Pokušaću ovom prilikom da, nedovoljno upućenima, objasnim da nikad, pa tako ni sada, nisam leteo iz NEZNANJA. Već samo umeće letenja helikopterom automatski isključuje sledeće: svako neznanje, nedovoljno poznavanje komandi, nesigurnost u ispravnost modela, nesposobnost snalaženja u vremenu i prostoru, nesposobnost procene udaljenosti od ljudi i automobila u svakom trenutku, nemogućnost koncentracije na sopstveno letenje ukoliko još neko leti na istom nebu, itd. Takođe, svaki komentar o bezbednosti žena, dece i ostalih je više nego suvišan (i prilično neumesan), jer ne vidim po čemu je opasnost manja ako se „tehničke greške“ kojim slučajem dogode na jedrilicama (sa rasponom krila od 2m), a koje sve vreme lete iznad istih tih glava?
Ali, da ne dužim: ukratko, oni koji su se okušali u letenju modela helikoptera – vrlo dobro znaju koliko umeća, znanja , sigurnosti (pre svega u sebe, pa onda i u model) mora da poseduje onaj ko uopšte uspe da ga bezbolno odlepi od zemlje, za početak. Razlika u odnosu na umeće letenja jedrilicom je, u najmanju ruku – neuporediva. Nikakvo dokazivanje, ni samodokazivanje, tu više nije potrebno. Ostali jednostavno – ne polete. A to ume da izazove prilično ljubomore.
Zahvaljujem se na komplimentima za svoje pohvaljeno „perfektno“ umeće (što je prilično kontradiktorno sa strahom od potencijalnih nezgoda, jer ako je letenje perfektno – čemu bojazan?), kao i na pozivu za buduća okupljanja. Izuzetno mi je drago, što sam, pored toga što sam i sam imao prilike da uživam u lepom danu i lepom letenju, iz nehata uspešno izvršio i test živaca i strpljenja učesnika pomenutog „takmičenja“ .
Pozdrav!