RC MODELI AVIONA - SUS > AKROBATSKI MODELI

S1 Ringmaster

<< < (3/4) > >>

Stanko BG:
Pozdrav, Joja.

Kwik Fly još uvek nije poleteo. Nema nikakvog opravdanja za takvu situaciju. Želim da Bole i ja zajedno poletimo taj avion, a čitavog prošlog leta nismo imali kada da odemo zajedno na letenje. Hiljadu njegovih i hiljadu mojih obaveza - pravo je čudo da smo se uopšte sastajali tako intenzivno i radili na modelu. Nadam se da ćemo na Ringmasteru biti brži i da ćemo ga do proleća završiti...

Sad i ovaj virus pravi dodatni problem. Ali, mora se dalje živeti.

Čuvaj se, prijatelju - nadam se da će uskoro neki kružnjak, tipa Nobler, da sleti u tvoj hangar ;)

Stanko BG:
Sinoć je Boletu i meni bio treći radni dan na Ringmasteru. Mnogo smo se slatko zabavljali i evo kratkog izveštaja (napisao bih ranije, ali tek sad sam od silnih obaveza stigao da se ulogujem na forum).

Pre svega, ošmirglali smo trup od prethodnog lepljenja - s obzirom na to da imamo duge pauze u druženjima, epoxy se lepo stegao :)


Potom smo pripremil sve elemente koje ćemo lamelirati dvanaestosatnom R&G epoxy smolom, koju, čini mi se, imamo već 20 godina i nikako da je potrošimo. Pa ipak, ta je smola najbolja od svih koje sam u životu probao.


Lamelirali smo trup, izlazne ivice, terminezone i napadne ivice, koje će se posle obrađivati rendetom na meru... Takođe, lamelirali smo i ramenjaču. Ove lamelacije su sprovedene stoga što ni ranije nije bilo balzi u pravim debljinama da se kupi, a sa druge strane, konstrukcija će biti jača i ne mnogo otežana - ako čovek štedi na epoxy smoli. Za kompletnu lamelaciju smo umutili 28gr smole, od čega je na brisanje i istiskivanje otpalo nekoh 10 grama. Dakle, povećali smo masu aviona za nekih 15-20gr, ali smo dobili na krutosti konstrukcije. Evo kako smo nanosili epoxy smolu. Pošto je epoxy higroskopan, a balza upija, mazali smo tanko obe površine: Bole je lepak nanosio četkom, a ja sam ga razvlačio špahlicom, kako bismo što manje lepka naneli, a dobili kvalitetan spoj:




Namazane komade smo spojili, prekrili najlonskom folijom i opteretili kontinualnim opterećenjem, to jest pločama: Rolling Stones, Azra, Ottis Redding, itd. Šteta što nisam slikao tu ,,gibanicu" od ploča naslaganu na delove aviona.

Dok se sve to sušilo, Bole i ja smo počeli da razmatramo krilo: Neophodno je sa gradnjom kružnjaka početi od centroplana krila, jer se u njemu nalazi vagica (bellcrank). Čitava konstrukcija je prilagođena tom komandnom mehaniznu. Evo kako smo obavili sklapanje centroplana:


Prvo smo objedinili gornju i donju špernatu pločicu na koje se montira vagica. Ojačanje kome sam izvadio višak materijala, takođe je ulepljeno. Potom smo postavili plan na plutu i na radni sto - presvukli ga najlonom i postavili centralno rebro, a za njim i levo i desno rebro br. 2.


Naravno, ništa bez PASCO FIX superlepka. Ovaj lepak je izuzetno kapilaran i penje se uz ivice pa spoj nije neka lepotica, ali je zato neizmerno jak. Ionako ćemo konsktrukciju centroplana izmazati epoxy smolom pa će razlika u boji drveta, nastala od lepka, nestati.

Najzad, evo ga ulepljen centroplan aviona. Tu je i vagica sa svim svojim uležištenjima od poliamida. Šilo stoji privremeno, samo da bismo imali vođenje i saosnost otvora na šperki prilikom lepljenja.






Izmerili smo centroplan - ima 45 grama, zajedno sa bellcrank-om, biksnama...:


Na sajtu ,,Brotherhood of the ring" čitao sam da je idealno ako avion ima 22-25oz, što je maksimalno oko 710gr. S obzirom na to da motor ima 350gr, nema se mnogo prostora za konstrukcju modela. Ne verujem da ćemo uspeti da napravimo tako lagan avion, ali se ne brinemo ni ako bude malko masivniji - avion prelepo leti i ako mim 30-35oz što je nekih 850-1000gr. Cilj nam je da napravimo trajan i kvalitetan model, ne kružnjaka presvučenog japan-papirom, ali, isto tako, voleo bih da nam avion bude ispod 800gr mase.

Stanko BG:
Večeras smo se Bole i ja sastali i radili na pripremama za sklapanje modela. Obradili smo na pravu meru izlazne ivice i ramenjaču, a sutra nam ostaje da obradimo napadne ivice, trup i terminezone (ako stignemo) Kada napadne ivice budu gotove, tog trenutka smo spremni da sklopimo krilo aviona. Obojica se mnogo radujemo tom svečanom činu - nekako je rad na krilu uvek najlepši deo konstruisanja aviona.

Kada sam crtao i sekao na laseru delove od šperploče, napravio sam koreni i terminezonski šablon za obradu napadnih i izlaznih ivica, pošto se tetiva aeroprofila menja iduži od korena prema terminezonu krila, pa se samim tim menja i debljina aeroprofila, a usled toga i debljina napadne i izlazne ivice. Na tim šablonima laserom je prosečena i osa simetrije, kako bi se napravila tačna i neupredena izlazna ivica. Šablone smo zalepili Locktite superlepkom na čađavu ivicu izlazne, tako da su se nakon obrade vrlo lako skinuli. Ringmaster S1 nema dijedar krila jer je kružnjak i ta vrsta autostabilzacije mu nije potrebna. Ovo u mnogome olakpava gradnju... pa ipak, krilo ima evolutivni aeroprofil

Evo kako izlazna ivica izgleda nakon rendisanja i šmirglanja:




Potom smo ramenjaču, koja je takođe dvoslojna balzana letvica - spojena prošlog puta epoxy smolom, obradili na meru i testirali da li se rebra lako nižu na nju, ali ne prelako, jer onda superlepak ne bi mogao da uspešno ostvari spoj i ispuni preveliki zazor. Dodavanje epoxy smole na mesto spoja podrazumeva i povećanje mase modela. Gledali smo, dakle, da izbegnemo preveliki zazor, već da rebra idu pomalo tesno niz ramenjaču:

Stanko BG:
Obično se raspišem u postovima, ali smo Bole i ja odlučili da vas ovog puta premijerno iznenadimo  oo)) Samo bih napomenuo da smo napadnu ivicu radili nekih 5 sati - bilo je izuzetno mukotrpno jer ima evolutivni oblik. Ovo je previše naporno kada čovek radi model u procesu samogradnje. Kit dolazi sa ovim komadom potuno spremnim za ugradnju. Pa ipak, na kraju se trud isplatio... Namerno smo napadnu vicu lamelirali od jedne tvrđe i jedne malo mekše balze, što boja drveta jasno pokazuje i lepo se razlika vidi na snimku. Na taj način nam krilo ima, praktično, dve ramenjače.

Jutros smo radili do 6:00. Malo su ove premijere zahtevne... Ali, mislim da će vam se svima svideti naša nova tehnika izveštavanja. Neću mnogo govoriti, neka slika i ton sami govore. Uživajte:

Stanko BG:
Prošli su novogodišnji praznici; Bole i ja smo obavili sve svoje porodične dužnosti i sastali se da danas malo radimo... bili smo prilično vredni. Prvo smo obradili napadne i izlazne ivice repova, ošmirglali trup i krilo, a potom zalepili repove u trup:


Rad na terminezonima se malko odužio jer se na strani gde su sajle pravi naročita klizna vođica. Desni terminezon smo časkom obradili rendetom na meru. Evo kako je izgledao obrađen u grubim crtama:


Levi terminezon, međutim, trebalo je mnogo detaljnije napraviti. Zamisao je da se se napravi klizna vođica za sajle koja na sredini ima unit navrtku, a sajle prolaze kroz mesingane buksne. Evo kako izgleda:


Na deseto (krajnje) rebro u krilu ulepljeno je špernato polurebro sa šlicem u sredini kroz koji tačno prolaze unit navrtka i mesingane buksne. Centralni vijak sa širokom glavom šrafi se sa suprotne strane rebra i biće trajno ugrađen u krilo jednom, kada se zalepi terminezon.


Evo kako vijak izgleda sa strane gde će se preko njega prilepiti terminezon, na kome je takođe prosečen šlic za sajle:


Namena ovakvog sistema je da se model postavi u tačnu tangentu leta u odnosu na kružnicu koju opisuju sajle. Što se centar sajli nalazi bliže težištu, to je model više izbačen iz kruga i jače zateže sajle; što se centar sajli više udaljava (unazad u odnosu na težište modela), to je putanja leta manje tangentna i avion želi da uleće u krug i olabavljuje sajle. Ranije su ljudi zatezanje sajli regulisali uglom vertikalca i uglom motora, poneko stavlja i teg na spoljno krilo. Mi ćemo staviti 1.5o ugao motora, vertikalac smo stavili pod uglom od 0.5 o na desno, stavićemo nešto tereta na desni terminezon (otprilike dovoljno da ubalansiramo polovinu mase sajli) i imaćemo podešavanje centra ulaska sajli u krilo. Taj centar bi trebalo da bude između 13mm i 25mm iza težišta modela.

Vertikalac pomaže u zatezanju sajli samo pri brzini - pri sletanju uopšte ne pomaže. Ugao motora pomaže dok motor radi, ali masa na terminezonu desnog krila i pozicija sajli na krilu itekako pomažu da sajle budu zategnutije. Sve ove predradnje su neophodne jer se Ringmaster leti na sajlama dužine 60', što je nekih 18.3m.

Oduševljeni kako nam radovi napreduju, slikali smo privremeno sklopljen model:




S obzirom na to da nam je ovo tek šesti radni dan (ako me brojanje ne vara), dosta smo odmakli. Krilo još nije plankirano u centroplanu. Nažalost, plank se može staviti tek kada su komande potpuno ugrađene u krilo, a to podrazumeva kompletno povezivanje unutrašnjih sajli, zadnjeg pušroda sa vagicom i potpuno spremanje modela za let. Tek tada se stavlja plank, pa onda presvlaka, pa se sve farba odvojeno, pa se tek na kraju spaja krilo sa trupom.

Evo kako izgleda prosečeni terminezon, kuda će prolaziti sajle. (Ringmaster ima simetričan profil, ali naročito konstruisan sa udubljenjima iza maksimalne debljine profila, to jest, prilagođen aeroprofil malim brzinama leta i malom Rejnoldsovom broju. Matt Kania je vodio računa i stavio zaista izuzetno zanimljiv aeroprofil na model, jer Ringmaster ima problem da vrlo brzo gubi uzgon ako se naglo nađe u prevučenom letu - zato ne sme imati prevelik otklon repne komande: nikako preko 30 stepeni):



Sledećeg puta montiramo vagicu (bellcrank) u krilo i sve proveravamo, te možda stignemo i da plankiramo polovinu krila...

Navigation

[0] Message Index

[#] Next page

[*] Previous page